Jezuita sa Suve planine

Javio mi se Ćuta! Kako koji Ćuta?! Onaj što je sa Staroplanincima zaustavio izgradnju mini-hidrocentrala i organizovao u beogradskom Pionirskom parku miting na kome sam, jelda, rekao da se bojim da će moj Alek da završi kao Čaušesku. Samo dva dana posle mitinga, 29. septembra, moj Alek je primio Ćutu i kompaniju i, bogzna kako se šatro iščuđavao šta se to sve radi sa rekama Stare planine. Naravno, bez njegovog znanja, i obećao je Ćuti da će doći u mučenu Rakitu da se, na licu mesta, uveri u divljaštvo njegovih tajkuna nad staroplaninskim rekama. A, evo, prođoše tri meseca, jer moj Alek ima sve neka preča posla: zamlaćuje se sa Edijem Ramom u Tirani oko „malog Šengena“ kome, gle, hoće da priđe i Milo „lažni car Crne Gore“. Uh, kakav će to biznis da bude! Nego nisam hteo da vam pravim zbrku dok ste proslavljali Svetog Nikolu. Ali, ’ajde, sada vam kažem; treći dan Svetog Nikole je u stvari doček prave starosrpske Nove godine, a koju sam, u probranom društvu, dočekao. Jer, 21. decembra je kraj zimskog solsticija, hoću reći, 22. decembra dan počinje da duža a noć da se skraćuje, i tada je, Srbi moji, i starosrpski Božić! I zato, prekidajte postove, manite popove koji se drže jevrejske Pashe kao pijanice plota. Elem, od iduće godine pamet u glavu! Počnite da postite, ako vam je baš do toga, 7. novembra! A kada dođe Sveti Nikola, spajajte ga 21. decembra sa dočekom Nove godine. I, ako bih se pitao, moglo bi tada i praseće, mada više volim ovčetinu na paru. Jer, šta da je stegla oštra zima, a vi postite, eeej, do 7. januara?! K. G. Jung, moj guru iz Švice, hvata se, pak, za drugu temu: „Srbi, koliko vidim, najviše slave Svetog Jovana i Svetog Nikolu, a Svetog Petra i Pavla slabo zarezuju. A kako i da slave Petra kada je ovaj Isusa tri puta izdao: dva puta u Jerusalimu, pardon, u Ohridu i jednom u Rimu kada je Isus, već, saterao cezara Tiberija u mišju rupu, na ostrvo Kapri. A kako da slave i Pavla, nesrećnog Savla, kada je taj nesrećni Srbin, kao rimski oficir, pobio dve hiljade ranohrišćana i dao se u poteru za Isusom koji se, razočaran ishodom propalog ustanka, vraćao u Indiju! Jer, zašto bi se Isus i Pavle sreli kod Damaska? I Isusovi falangisti su Pavlu život oprostili samo da bi u Panoniji, Srbiji i Makedoniji, širio vest da se Isus vratio kod oca Aleksandra u Indiju. A šta da ti kažem za Svetog Nikolu?! Ni on se nije proslavio na Nikejskom saboru. Izazvao je tuču, čupao episkopa Tomu iz Kalkute za bradu, pa je Sabor prekinut na tri dana, a sumnja se da je i ubio tog episkopa Tomu samo zato što je ovaj tvrdio da se Isus vratio u Indiju. Na Nikejskom saboru ubijen je i episkop Bogumil samo zato što je tvrdio da je Isus ’božji sin’, ali kao i svako od nas, ni manje, ni više.“ I dok mi puca glava od Jungovih teorija, javlja mi se Slobodan Filipović da mi kaže: „Neki agent CIA, a nije tvoj Pavle iz Bele Palanke, snimio je tajno u Vatikanu ikone Petra i Pavla, ali i ikonu Veronike! I, sve tri su iz prvog veka i potpisane srpskom ćirilicom?!“ Sedim u „Poslednjoj šansi“ kad mi Zdravko iz Čačka javlja da na TV Ras baca drvlje i kamenje na moje „Žitije Savino od Bogumila monaha“ neki Miloje Vidojević ili Vidoje Milojević, „tristoti patrijarh gnostičke crkve“! Gaće da ti se zatresu, bajo! Ta „gnostička“ zamlata još tvrdi da sam „jezuita“ i da me poznaje, ali da zbog toga nije srećan! Tu se, čak, i moja Crna trza iz budističkog dremeža: „Čuj, ti, jezuita sa Suve planine! Nisam čula ništa gluplje! I to da kaže tristoti patrijarh naprednjačke, pardon, gnostičke crkve, a gde će da te opljuje nego na TV Ras kod onog nesrećnog Dmitrovića.“