Ne verujem nikome na političkoj sceni

Za njih sam ja `glasna manjina`, čak i kad šapućem. Pa je zgodno da me `utišaju`, kad ih retko hvalim a često kritikujem. Samo, moram da priznam da mi je čudnije bilo dok me je Vučić citirao, nego ovo sada kada je nahuškao svoje čauše na mene. I ne samo na mene, taj student, koga sam tužila zbog klevete, glasno i jasno je na disciplinskoj komisiji rekao `samo mi recite imena njenih svedoka, sve ću ja njih da diskreditujem`. Dakle, dovoljno je da saznam nečije ime i prezime - pa da taj završi u nekakvom blatu, na primer, u Kuriru, kao ja. Ovo u razgovoru za NIN kaže Danica Popović, profesorka beogradskog Ekonomskog fakulteta, odgovarajući na pitanje o tome otkud napadi vlasti na nju, ako se zna da je pohvalno pričala o Siniši Malom kao odličnom studentu Ekonomskog fakulteta. Kampanja protiv profesorke Popović otpočela je onoga trenutka kada je progovorila o plagijatu ministra finansija, a osim prvobitne optužbe studenta Ekonomskog fakulteta Aleksandra Jakšića da prodaje ispite, kasnije je optužena i da je i sama plagirala rad svog kolege Stojana Babića, tako što ga nije potpisala kao prevodioca drugog izdanja knjige Međunarodna ekonomija. Danica Popović negirala je tačnost ovih optužbi, a na pitanje dokle se stiglo sa procesom koji je pokrenut na Beogradskom univerzitetu i da li je pozivana da iznese svoju odbranu, kaže: „Nisu me zvali, a ne vidim ni neke naročite potrebe za tim. NJegova je optužba sasvim neutemeljena. Jednostavno je fotokopirao petnaestak stranica starog i novog prevoda udžbenika i napisao, evo, izvolite pa pogledajte, a da ništa ni obeležio nije! A ko god pogleda ta dva prevoda ili originala, svejedno, videće da se radi o prevodu dva različita teksta, dva različita izdanja, koja deli period od deset godina. Možete samo da zamislite koliko izmena za deset godina pretrpi najprodavaniji udžbenik na svetu, kao što je Međunarodna ekonomija. Svako ko je ikada bilo šta prevodio zna da je stari prevod, u tim slučajevima, jednostavno neupotrebljiv“. Tužili ste Kurir zbog laži koje su objavljivali u ovom slučaju? Da li ste tužili i Jakšića? Kurir sam tužila sudu, a tog studenta sam tužila Disciplinskoj i Etičkoj komisiji mog fakulteta. Obe su ga komisije osudile: disciplinska strogim ukorom, a etička javnom opomenom. Kad ona postane pravosnažna, svi fakulteti Beogradskog univerziteta dobiće nalog da na Nastavno-naučnom veću pročitaju javnu opomenu i svima obznane kako je taj student, bez ikakvih dokaza i svedoka, blatio profesorku Beogradskog univerziteta. Verujete li vi to institucijama u Srbiji? Razumem vašu ironiju. Ne verujem institucijama, ali sam Kurir tužila sudu. Da objasnim: to sam učinila samo da bi u sudskim spisima ostao trag Kurirovih bezočnih laži. A to će ostati zapisano. To je zaista jedino što mogu sa sigurnošću da očekujem. Jer, kakve bi šanse imao sudski postupak protiv studenta koji se po fakultetu svima hvali kako mu je bliski rođak Bata Gašić, direktor BIA. A svoje bliske veze sa Vučićem dokazao je tako što me je sam predsednik Srbije u medijima optužio da, u stvari, ja proganjam tog studenta zbog toga što je iskazao različito mišljenje. A njegovo mišljenje je bilo da prodajem ispite! Tako da sam se zadržala na tužbi protiv Kurira, ko velim, ostaće trag tom beščašću, kakav-takav. Smatrate li da su našem društvu istina i činjenice sve manje važne, osim ako ne dokazuju njihove tvrdnje? Mnogi su postali takvi, ali nisu svi podjednako krivi. Ako predsednik države koristi sve primitivniji rečnik i sve prizemnije pošalice, a u novinama poručuje i potpisuje kako prezire elitu, kako ćete se odbraniti? Ima jedan efikasan način, da se učlanite u SNS. A ko neće, može da stane da prebrojava udarce toljagom i svaku kofu blata koju vam izruče na glavu. I ko će tada biti u stanju da u sagovorniku vidi dobronamernog patriotu, koji samo malo različito misli od vas? Šta očekujete nakon odluke Etičkog odbora Univerziteta o plagijatu Siniše Malog? Šta će biti naredni koraci kada je u pitanju i odgovornost ministra finansija, ali i svih učesnika u odobravanju njegovog doktorata? Ova odluka je velika pobeda za Beogradski univerzitet, koji se, uprkos pritiscima, odupreo vlastima i proglasio Sinišu Malog plagijatorom. A videli smo i to da nam je rektorka osoba od integriteta. Sad, ne zna se šta će dalje biti sa njegovom doktorskom komisijom, čiji su članovi pet godina govorili kako taj rad nije plagijat. NJihova odgovornost je velika, dokumentovana je više puta, a izgleda da postoji i volja na Univerzitetu da se pokrene postupak protiv te komisije. Ali, videćemo. Ne čini li vam se da je Univerzitet dosta oklevao, odnosno da su se okuražili tek nakon što su studenti ušli i blokirali zgradu? Studenti su sigurno ubrzali i olakšali rektorki posao, ali, ne zaboravimo: priča je mogla i drugačije da se završi, recimo, rasterivanjem studenata i protestima, koji bi se do sada verovatno završili i bili zaboravljeni. Setimo se, recimo, kako su prošli studenti u doba Miloševića i sadašnjeg ministra Vulina, kada ih je milicija polivala ledenom vodom usred zime, a Vulin izjavljivao „zar je trebalo da ih polivaju toplom vodom“? Dakle, za pobedu su i tada i sada bila potrebna oba igrača, i studenti koji ne odustaju od zahteva, i rektorka koja želi da reši problem, ali kroz institucije, kako i dolikuje jednom ozbiljnom univerzitetu. Očekujete li političke sankcije za ministra finansija? Vučić, jednostavno, ne da svoje ljude, šta god da zgreše. Da probam da nabrojim, najpre je bilo „ne dam Gašića“, pa „ne dam Vulina“, pa Stefanovića, zbog plagijata, pa onda nije dao Babića, nakon saobraćajne nesreće, pa nije dao onog direktora EPS-a, što je vlasnik pečenjare... A Sinišu Malog „nije dao“ već par puta, najpre u slučaju Savamala, pa onda zbog ofšor firmi, pa bugarskih grafologa, da ne ređam dalje. Tako da bih se pre kladila da mu se fotelja ne klati, nego da se klati. Ima li razlike u ekonomskoj politici aktuelne vlasti i njihovih prethodnika? Kako reagujete na mišljenja, poput onoga Nebojše Katića, da je to sve isto, samo brže, jače i bolje? Ako je to sve isto, sadašnja fiskalna konsolidacija uz pad penzija, i ranija politika rasta fiskalnog deficita uz rast penzija, onda ja to ne bih zvala mišljenjem. Kako ja vidim stvarnost, u ekonomskoj politici se prethodna i sadašnja vlast bitno razlikuju, i to u korist sadašnje vlasti. U svemu drugom, pogubnom, prednjači sadašnja vlast, u partokratiji, u rušenju institucija, gušenju medijskih sloboda... Šta mislite o ekonomskim programima opozicionih stranaka, ako su nam oni uopšte i poznati u dovoljnoj meri? Ne znam ko je u životu pročitao program bilo koje partije, a da nije morao. Radije gledam šta neko govori i sećam se šta je ta osoba ranije govorila. I kad se prisetim, skoro da nema slučaja da sebi ne potvrdim da mi se od svih ideja najviše sviđa ideja - o bojkotu. Bojkot izbora? Mislite li da će one opozicione partije koje su za bojkot ostati pri tom stavu? Naravno da bojkot nije rešenje, nego sredstvo da se makar delimično isprave izborni uslovi. Međutim, mislim da je problem veći nego što se na prvi pogled čini. Opozicija je svesna da će Zapad i dalje vršiti pritisak da Srbija prizna Kosovo, pa zar nije bolje da sačekaju da to uradi Vučić, a oni da ostanu „čistih ruku“? I onda, šta ima veze da li će promeniti stav o bojkotu? Pomenuli ste Kosovo. Da li i dalje mislite da Srbija između EU i Kosova mora da izabere ovo drugo? Naravno. Da Kosovo nije naše, zašto bi nas iko terao da ga priznamo? Ali smatram i to da je nama u interesu da što duže ostanemo u procesu pridruživanja EU, stranci će nas naterati da sprovedemo neke reforme kad već sami ne umemo. Vidim, dakle, korist od procesa pridruživanja, ali od učlanjenja bez Kosova ne vidim. Vidite li na političkoj sceni nekoga kome verujete? Zaista ne vidim. Hvalili ste Aleksandra Vučića za fiskalnu konsolidaciju. Šta sada mislite o tome, nakon što se konsolidacija završila isključivo smanjenjem plata i penzija? Pa to je i bio cilj fiskalne konsolidacije, da se eliminiše rizik da Srbija bankrotira. I stvarno me oduvek u Srbiji nervira to što niko svome protivniku neće da kaže - bravo, onda kad taj to zasluži. Nije problem bila fiskalna konsolidacija, nego to što ništa drugo nije urađeno. I zaista je ironija da neko ko je u stanju da izvede fiskalnu konsolidaciju, ne učini nijedan drugi reformski korak! Stoga sam uverena da je ovu, fiskalnu konsolidaciju, nama nametnuo Zapad, tačnije Angela Merkel, u nameri da spreči da Srbija postane nova Grčka. A pošto nisu ništa drugo tražili, nije ni bilo nikakvih pomaka ni u pravosuđu, ni u javnim preduzećima, ni u medijskim slobodama, niti će ovde ministri plagijatori morati da odu iz Vlade. Kako reagujete na prognoze Svetske banke da bi Srbija mogla da dostigne stopu rasta od sedam odsto? Šta uostalom mislite o pohvalama koje na račun ekonomske politike stižu iz Svetske banke i MMF-a? Nije to ništa novo, još u maju je potpredsednik Svetske banke isto to rekao, a mi svi ostali zapanjeni. To je toliko besmisleno da tu zaista nema boljeg komentara od onog novinarskog pitanja upućenog čelnicima MMF-a i Svetske banke „da li poznaju jednu jedinu evropsku zemlju koja je ikada ostvarila rast od sedam odsto u desetogodišnjem periodu“. Naravno, nije njih to uzdrmalo, jednostavno su odgovorili da to nikad niko nije postigao. Pa mi je taj izveštaj više ličio na novu epizodu Montija Pajtona nego na izveštaj sa sastanka sa Svetskom bankom i MMF-om. Samo, ovo stanje nije od juče. Već sam u NIN-u nekoliko puta komentarisala njihove netačne procene o mogućem rastu Srbije, a sada to više ne shvatam ozbiljnim štivom. Uostalom, zar nije Pol Romer, malo pre nego što je dobio Nobelovu nagradu, napustio mesto direktora u Svetskoj banci, zbog „štimovanja“ podataka u rejtingu Čilea na Duing biznis listi? I izgovorio rečenicu koja kaže, otprilike, da je tamo, u Svetskoj banci, na rukovodećim mestima viđao ljude koji su u stanju da izgovore stvari koje se trenutnom proverom mogu opovrgnuti. Baš kao što je uradio ovaj naš novinar kada je pitao - poznajete li jednu jedinu evropsku zemlju koja je ikada ostvarila toliki rast? Šta to govori o njihovom kredibilitetu i nisu li onda u pravu kritičari prisustva tih institucija, baš kao i evroskeptici koji govore da se sada vidi licemerje EU? Zar nas nisu bombardovali piloti i avioni iz te iste Evropske unije, a nekoliko godina nakon toga svi se pravili da se to nije ni desilo? E sad, takvo licemerje nam je odgovaralo, pa smo ga prihvatili. I sada treba isto da radimo, da merimo sopstvenu korist i štetu, a ne da se bavimo „licemerstvima“, kojima smo i sami skloni kad god nam se ukaže prilika. Mislim da bi sada privreda imala više štete od napuštanja MMF i Svetske banke, iako je sasvim jasno da se korist od ovih institucija zaista svakodnevno urušava. Ali, dok koristi ima, zašto da je bacimo? Da li se slažete sa ocenama vaših kolega koji smatraju da nema većeg rasta bez većeg učešća domaćih privatnih investicija? Zašto njih nema dovoljno, zbog nedostatka kapitala ili neatraktivnog ambijenta? Prema najnovijem Indeksu ljudskih sloboda, Srbija je poslednja u regionu, a da stvar bude još gora, u odnosu na prošlu godinu Srbija je pala za sedam mesta. Ubedljivo najlošiju ocenu smo dobili u oblasti vladavine prava. Da li biste vi investirali u takvu zemlju, bilo da ste stranac ili domaći preduzetnik? Kako uopšte gledate na domaći kapital i srpske tajkune, kako se nazivaju u javnosti? Kada se pomenu srpski tajkuni, meni je uvek u glavi to da ovde Zakon o stečaju nikada nije dosledno primenjen. Da jeste, u Srbiji već posle petog oktobra ne bi bilo tajkuna. Kako davno reče Aca Tijanić, „tajkunski“ princip poslovanja bio je neverovatno jednostavan - kupi od svakoga, plati tek ponekom. I sad, šta da mislim o srpskim tajkunima? Poslednjih meseci sve učestalije se govori o odlivu mozgova i depopulaciji koji će imati sve značajnije efekte na tržištu rada. Može li se proces odliva zaustaviti i kako? Da može, to bi neko već uradio. LJudi odlaze jer je zaista besmisleno da čekaju da Srbija postane uređena zemlja, kad već to do sada nije postala. Svi koji zaista jesu elita, govore jezike, imaju već izgrađene kontakte sa kolegama iz sveta, brzo se uvere da su tamo više nego dobrodošli, da se tamo zarađuje pet do deset puta više nego ovde, i da je život tamo mnogo jednostavniji nego ovde. Kako onda zaustaviti taj proces? U svakoj varijanti teško, a sa ovom vlašću - nikako. Kako komentarišete stavove poput onih Branka Milanovića da je za Srbiju bolje da proces pridruživanja EU bude što duži, jer ćemo ulaskom u Uniju tek imati nezaustavljiv odliv radne snage? Branko je u pravu, on u stvari govori o iskustvu Hrvatske, odakle se iseljava više ljudi nego iz Srbije, jednostavno zato što su im sve granice otvorene. A kad se čovek zapita šta bi donelo promenu, pa da iseljavanje prestane? Verovatno neki koreniti pomak u političkom sistemu kome se ne vidi traga, ni u Hrvatskoj ni u Srbiji.