Muzički mag

Ako je neko slučajno zaboravio ona brojna sjajna izvođenja maestra Mladena Jagušta, ako se navikao na izvanredne snimke Mokranjčeve muzike, ako podrazumeva da maestrovo ime često čuje u najavama snimaka na radijskim programima, ako smatra da je maestrova pojava normalni i uobičajeni deo naše muzičke svakodnevice, onda je on prevideo da iza tog imena stoji jedna sasvim posebna ličnost, muzički mag i vrhunski umetnik. Od početka svog delovanja i sve do danas, maestro Jagušt predstavlja retku dragocenost u našem muzičkom životu. Po svojoj zaljubljenosti u muziku, po svojoj pažnji i brizi prema muzici, po svom velikom poštovanju prema kolegama i po svojoj beskrajnoj muzikalnosti. Svojom ljubavlju prema muzici i nepogrešivošću svog umetničkog osećaja maestro Jagušt uspeva da kod muzičara oživi moć oduševljavanja, da pokrene svu njihovu uspavanu ili zaboravljenu kreativnu snagu i da ih dovede do zajedničkog cilja - do savršenstva muzičke interpretacije.

Upravo to se dogodilo i 19. novembra u Velikoj dvorani Centra “Sava”, pri izvođenju Rekvijema Đuzepea Verdija, na koncertu održanom u čast 80 godina života i 60 godina umetničkog rada maestra Jagušta, a u okviru proslave 80 godina Radio Beograda. Ansambli koji su učestvovali na tom koncertu, horovi i simfonijski orkestri Radio-televizije Srbije i Umetničkog ansambla vojske SCG “Stanislav Binički”, dokazali su da u našoj zemlji nije nemoguće ponovo imati “jedan od najboljih horova na svetu” (kako je Šostakovič 60-ih godina opisao hor Radio-televizije Beograd), kao i simfonijski orkestar evropskog renomea. Dok su naši solisti, sopran Jasmina Trumbetaš-Petrović, mecosopran Nataša Jović-Trivić i bas Miodrag-Mika Jovanović, nastupajući prvi put u Verdijevom Rekvijemu, uz svesrdnu podršku bugarskog tenora Rumena Dojkova (koji je uskočio umesto bolesnog Nikole Kitanovskog), pokazali da slavna imena naše vokalne umetnosti ne pripadaju samo prošlosti i istoriji, nego da ih imamo i danas.

Retko kad može da se čuje, bilo uživo, bilo na snimcima, takvo izvođenje Verdijevog Rekvijema, kao što je to moglo tog 19. novembra. Ono je postignuto besprekornim međusobnim zvučnim usaglašavanjem i uravnoteženošću svih delova ovog ogromnog muzičkog aparata. Veliki registar zvučnih boja, od kamernog zvuka, do erupcija zvučne mase ostvaren je majstorski u svakom detalju. Izuzetno profilisan zvuk hora sugestivno i moćno dominirao je tokom celog koncerta. Orkestar precizan, sa odličnim solo deonicama duvača (naročito limenih). Ipak, možda su nas najviše iznenadili solisti. U uobičajenoj praksi izvođenja Verdijevog Rekvijema solističke deonice poverene su istaknutim operskim pevačima koji ovo koncertantno delo onda i tumače na način kao da je u pitanju opera. Ono što je u operama neophodno, različitost karaktera, ovde je smetnja. Zato je zaista teško naći dovoljno reči hvale za maestralni Libera me Jasmine Trumbetaš-Petrović, uzbudljiv, potresan i glasovno besprekoran, kakav se uopšte vrlo retko čuje. Ili za nadahnuti, duboko doživljeni Ludž aeterna Nataše Jović-Trivić, pevačice divnog glasa i suptilne muzikalnosti. Ili za Mors stupebit Miodraga-Mike Jovanovića, basa iznenađujuće glasovne prefinjenosti i snažnog interpretacionog gesta. Još nas više oduševljava perfekcija njihove glasovne tehnike i minuciozna dinamička uravnoteženost. A sve to kao posledica udruživanja njihovih talenata sa tromesečnim brižljivim radom pod nadzorom maestra Jagušta.

Značaj maestra Jagušta za našu muziku je nemerljiv. On, koga su naši veliki kompozitori LJubica Marić i Vasilije Mokranjac smatrali najboljim interpretatorom njihove muzike (što bi sigurno rekao i Stevan Mokranjac), pokazao nam je tokom svih ovih decenija kako se voli muzika i kako se ovladava njenom magijom.

Borislav ČIčovački