Voljno za oficire

Ministarstvo odbrane je pre tri nedelje, kako saznaje NIN, uputilo Vrhovnom savetu odbrane zahtev za odobrenje nove organizacione šeme Vojske SCG: komandovanja, Generalštaba (sada u njemu postoje tri komande - oružane snage, teritorijalna odbrana i logistika), armije u Crnoj Gori i prebacivanja civilne odbrane u države članice. I još čeka odgovor.

Pukotina koja se ranije mogla nazreti na relaciji Ministarstvo odbrane - VSO, pa i Savet ministara, sad već postaje pravi jaz. A Vojska čeka da istinske reforme počnu. Dok je 22 000 oficira bez stanova, a vojnici na odsluženju vojnog roka veoma često nemaju ni šta da jedu (momcima iz 63. padobranske se za doručak katkad daju napolitanke i čaj), obaveštajni podaci kažu da nas već u maju sledeće godine čeka pobuna na jugu zemlje. Novi “sedamnaesti mart”, sa akcijama i u Preševskoj dolini.

Ipak, nešto je urađeno - najvažniji vojni dokument, Strategija odbrane, donet je. U njemu je definisana i glavna opasnost koja preti zemlji: terorizam. Iako se vojni stručnjaci slažu da je klasičan napad sa frontalnim sudarima vojski malo verovatan, oružani izazovi druge vrste, pre svega sa Kosova, prete Srbiji. Priroda albanskog terorizma, kao i najnoviji podaci o ulasku najmodernijeg ručnog naoružanja na Kosovo, navode na jasan zaključak: za sukobe na administrativnoj granici sa Kosovom, Srbiji i Crnoj Gori je potrebno značajno vojno i policijsko angažovanje.

Neslaganja oko prirode terorizma koji nam preti, međutim, ima.

- Izvesno je da između vladajućih garnitura u Srbiji i u Crnoj Gori postoje različite percepcije opasnosti od terorizma - veli general u penziji Radovan Radinović. - U Crnoj Gori prevashodno se razmišlja o urbanom terorizmu i delovanju različitih kriminogenih grupa. A Srbija ima problem sa oružanom pobunom čiji je cilj secesija, a ona se u nekim elementima izvodi na teroristički način.

Kao nosilac oružanog suprotstavljanja “vojnim opasnostima”, u Strategiji je navedena Vojska SCG. Iako je odbrana, po Ustavnoj povelji, pripala državnoj zajednici, sistemi bezbednosti padaju na teret država članica. U Strategiji se kaže da se obe države članice opredeljuju za zajedničku bezbednost i odbranu sa jedinstvenim komandovanjem, što je rešenje iz Ustavne povelje.

Država, međutim, još uvek nema strategiju nacionalne bezbednosti, bez koje nema reforme odbrane.

- Strategija nacionalne bezbednosti je ključni dokument za celu ovu oblast, ali nismo mogli da je dobijemo zbog načina na koji je uređena državna zajednica. Ovo što sada imamo je, u stvari, kompromis između dva tipa dokumenata - kaže Veljko Kadijević, koordinator za reformu u Ministarstvu odbrane.

I general Radinović se slaže da je Strategija puna “trulih kompromisa”, nastalih kao posledica insistiranja crnogorske strane. U Podgorici su tražili i da na čelo Vojno-bezbednosne agencije dođe “njihov” čovek (Vojno-obaveštajna agencija - VOA - čiji je rad usmeren prema spolja, očito im nije bila dovoljna). Ovom “kadrovskom pritisku” Srbija se oduprla.

Crna Gora je, takođe, “iskazala potrebu” za 3 470 vojnika i oficira na svojoj teritoriji. Tolike su, kažu, njene potrebe a toliko mogu i da plate. Dinkić, opet, kaže da Srbiji ne treba više od 30 000 profesionalnih vojnika. Na redu su, dakle, rezanja, veoma oštra.

- Niko nema ništa protiv toga, a najmanje profesionalni vojnici - kaže Radinović, - Međutim, ministar finansija nije u pravu kada tvrdi da bi tih 30 000 koštalo manje nego sada ova vojska. Najjeftiniji profesionalni vojnik danas košta oko 50 000 dolara godišnje. Da li je ministar finansija spreman da odvoji 1,5 milijardu dolara? Teško!

Strategija, bez obzira na sve izjave, određuje veličinu Vojske. Dokument predviđa postojanje svih dosadašnjih vidova i rodova, makar formalno. Jasno, vidovi poput mornarice i avijacije više neće biti isti, bez obzira na ono što je ministar Davinić uradio na sklapanju poslova sa Rusijom i Turskom u oblasti remonta aviona i kupovine helikoptera.

Ministarstvo finansija tražilo je da do Nove godine velika grupa oficira ode, čak 1 700 njih (najviše visokog starešinskog kadra)! Traži se, u još većem broju, odlazak civila na radu u Vojsci - oko 5 000. Ministarstvo odbrane čeka odobrenje VSO za planove o reorganizaciji, kako bi krenulo u pravljenje spiskova onih koji idu. U vojnim krugovima veruju da bi se već sa uspostavljanjem nove organizacije komandi dobilo oko 1 300 ljudi viška, mahom onih pred penzijom. Tome bi u prva tri meseca naredne godine bilo dodato još 400 oficira i spisak za “prvi krug čistke” bio bi gotov.

Već je pripremljen socijalni program za ove ljude - PRIZMA, urađen u saradnji sa Fakultetom organizacionih nauka i britanskim ministarstvom odbrane.

I pored toga, mnogi visoki oficiri strepe.

U preraspodeli političke moći i interesa unutar Saveta ministara i Vrhovnog saveta odbrane, pitanje penzionisanja povećeg broja generala i pukovnika pokazivalo se i do sada kao kamen razdora. Primer je slučaj Branka Krge, koji je još prošle godine trebalo da ode u penziju. Po svoj prilici, predstojeći krug kadrovskih rezova u Vojsci dovešće do još većih razdora. A posebno je pitanje kako će na sve reagovati oni koji će se naći na spisku “tehnološkog viška sa oružjem”.