Stiglicev put

Ne samo kao izdavač fundamentalne Stiglicove knjige o globalizaciji (štampanje dopunskog tiraža drugog izdanja se privodi kraju), tvrdim, za razliku od NIN-ovog sagovornika, lokalnog predstavnika MMF-a, da Stiglic svoje stavove iz knjige, prevashodno o MMF-u, ni danas ne bi promenio. Neke bi po svoj prilici razradio i upotpunio.

Stiglicova strukturna kritika programa i prakse MMF-a proističe iz njegove radikalne kritike idejnih ishodišta postojanja i delanja te institucije - dogmi o slobodnoj trgovini; o tržišnoj “nevidljivoj ruci” (“nevidljiva je jer ne postoji”, duhovito je jednom prilikom Stiglic zapazio); o razvoju kao pukom rastu nekih ekonomskih indikatora umesto da se razvoju pristupa kao postupnom preobražaju socijalnih i političkih struktura kao i vrednosnih sistema; o nezavisnosti ekonomije od politike i pogotovo etike; o monetarizmu (čak ga se i rodočelnik Fridman javno odrekao); o ekonomiji kao egzaktnoj nauci (prema Stiglicu, ona može da dosegne neki stepen verovatnoće, izvesnost nikada).

U domenu onog što se zove tehnička ekonomija NIN-ov sagovornik ponavlja neke od ideja koje Stiglic kad je u pitanju MMF najodlučnije kritikuje. Npr. ideju o predominantnom usmerenju MMF na makroekonomska pitanja (monetarni ciljevi i okviri, budžetski deficit, inflacija, tempo privatizacije). Na tom nivou “isparavaju” ljudi, njihove sudbine, realne zarade, zaposlenost, šire indikacije blagostanja. Ili, kako Stiglic piše: “Moderno ekonomsko upravljanje je slično: iz luksuznog hotela neko može bezosećajno nametati politike o kojima bi dvaput razmislio ako bi poznavao ljude čije živote razara (str. 38)...

Usmerenje MMF-a na makroekonomiju - i posebno na inflaciju - navelo je tu instituciju da gurne u stranu pitanja siromaštva, nejednakosti, socijalnog kapitala (str. 170).”

Pored brojnih drugih, potvrda ispravnosti Stiglicovih kritičkih stavova došla je i iz “protivničkog tabora” - redova američke administracije. U junu 2003. finansijski eksperti američkog Kongresa (GAO) objavili su rezultate obimne studije o delovanju MMF-a u periodu od 1991. do 2001. Od 134 zabeležene krize MMF je bio uspešan u 15 ili u 11 posto slučajeva.

Budimir Rudović,

Beograd