Arhiva

Baš napredni biznismeni

Milan Ćulibrk | 20. septembar 2023 | 01:00
Predsednik Srbije pohvalio se u subotu, gostujući na TV Prva, da će Srbija ove godine biti prva u Evropi po kilometrima novih auto-puteva koji se grade. Vlasnici Inkopa iz Ćuprije ćute, iako i oni imaju mnogo razloga da se pohvale, jer je njihova firma prva u Srbiji, a možda i u Evropi, po rastu profita koji je ostvarila dobrim delom baš zbog gradnje tih auto-puteva, dok mnoge, nekada uspešne građevinske firme jedva sastavljaju kraj s krajem. Ali, dok vlasnici ćute, brojke same za sebe govore. Od septembra 2018, kada je profit i počeo da raste kao kvasac, Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, uz čija imena mnogi mediji obavezno dodaju i pridev „kontroverzni biznismeni“, formalno su ortaci u Inkopu, jer obojica imaju po 40 odsto udela, dok se preostalih 20 procenata vodi na Zvonkovog brata, Žarka Veselinovića. Do pre dve i po godine svi su sumnjali da dva biznismena veoma bliska SNS-u, poreklom sa severa Kosova, stoje iza Inkopa, ali je bar formalno, u evidenciji Agencije za privredne registre, kao vlasnik bila prijavljena Dušica Maksimović, sestra Zvonka Veselinovića. U jesen 2018. svih 100 odsto vlasništva ona je prenela braći Zvonku i Žarku Veselinoviću i njihovom starom poslovnom partneru Radoičiću. Sumnje u čudne veze Inkopa sa vladajućom strankom i dok su se stvarni vlasnici krili, podgrejalo je otkriće više istraživačkih medija da je Milan Miletić iz Ćuprije bio na spisku donatora SNS-a za izbore 2012. pod rednim brojem 2.283, a čovek sa istim imenom i prezimenom i mestom prebivališta je u to vreme bio, a i danas je direktor Inkopa. Uz to je i jedan od zakonskih zastupnika Inkopove firme-ćerke Doli bel, u kojoj je direktorka supruga Zvonka Veselinovića, LJiljana Božović. Jedina razlika u odnosu na tadašnja vremena je što se Veselinović i Radoičić više ne skrivaju od očiju javnosti, jer je ionako svako ko je hteo već znao čiji je Inkop, kao i hotel Grej, koji je izgrađen kao deo njihove nove firme, Doli bel. Za razliku od većine biznismena, koji su zadovoljni godišnjim rastom profita od pet-šest odsto, stari prijatelji i poslovni ortaci uspeli su da za samo dve godine neto dobit povećaju čak 428 puta! NJima je očito, kao što vlast i tvrdi, nastupilo zlatno doba, jer je Inkop 2017. imao neto dobit od samo 4,3 miliona dinara, godinu kasnije ona je povećana na 23 miliona, da bi 2019, u prvoj godini kada su i formalno Veselinović i Radoičić preuzeli vlasništvo, firma prosto eksplodirala i tu godinu završili su sa profitom od milijardu i 842,8 miliona dinara. Takav uspeh za vlasnike je još značajniji ako se ima u vidu da su 2017. zapošljavali 123 radnika, dok su dve godine kasnije na platnom spisku imali 19 zaposlenih manje. A manje zaposlenih znači i manje troškova. Nema sumnje da je nova zvezda zasijala na poslovnom nebu Srbije. U grupi koja obuhvata 653 ekonomske celine u Srbiji, koje su sastavljene od više različitih firmi, ali imaju istog gazdu, u konkurenciji sa takvim gigantima kao što su Naftna industrija Srbije, Elektroprivreda Srbije, Telenor, Nelt, Imlek, Delez, Koka-Kola, Hemofarm, Tarket, SBB, Telekom Srbija, Lafarž, Meser tehnogas, MK grupa ili Delta holding, široj javnosti malo poznata firma iz Ćuprije probila se na 19. mesto po ostvarenom profitu. Možda i više od tog podatka govori činjenica da se samo jedan stepenik iznad Inkopa, na 18. mestu nalazi Delta holding Miroslava Miškovića, koji je iste godine iskazao neto dobit od 1,9 milijardi dinara. Uspeh Veselinovića i Radoičića je tim veći ako se ima u vidu da je Miškovićeva Delta na platnom spisku te godine imala 34 puta više zaposlenih (3.578) nego Inkop (104 radnika). Veselinoviću i Radoičiću, većinskim gazdama firme iz Ćuprije, svaki od 104 zaposlena te godine napravio je oko 150.000 evra neto profita. S druge strane, svi troškovi zarada, naknada i ostali lični rashodi zaposlenih u toj firmi bili su tek nešto veći od 2,4 miliona evra. To znači da je samo neto profit, koji je stvorilo 16 zaposlenih, bio dovoljan da se pokriju troškovi plata svih radnika, uključujući i menadžment firme. To je, posledično, omogućilo vlasnicima da sebi isplate dividendu od 318,2 miliona dinara ili oko 2,7 miliona evra. Odlukom o isplati dividende, koja je objavljena na sajtu APR-a, sebi su, dakle, isplatili 300.000 evra više nego svim zaposlenima koji su im taj profit i stvorili! Ukoliko su, što bi bilo i najlogičnije, dividendu delili srazmerno udelu u firmi, Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću je po osnovu neto dobiti za 2019. Inkop isplatio po oko 1.078.600 evra, a Žarku Veselinoviću oko 539.300 evra. Uz to, na kraju godine na računu firme ostalo je oko 1,8 miliona evra gotovine, a samo dve godine ranije firma je imala samo 81.500 evra „keša“. Interesantno je, takođe, da se u Napomenama uz konsolidovani finansijski izveštaj za 2018. navodi da je na osnovu odluke vlasnika matično društvo isplatilo dividendu veću od 58 miliona dinara, iako je te godine neto dobit bila samo 23 miliona dinara! U međuvremenu, značajno je proširena poslovna imperija Veselinovića i Radoičića, koji se u međuvremenu i politički angažovao, kao potpredsednik Srpske liste, svojevrsnog ogranka SNS-a na Kosovu. NJih dvojica su najpre 2019, preko Inkopa, kupili Betonjerku iz Aleksinca, a početkom prošle godine i Novi Pazar put, sa jasnom idejom da ta firma bude angažovana na gradnji lokalnih puteva, ali i dela auto-puta do Crne Gore kroz Srbiju, po istom receptu po kojem je svojevremeno Inkop angažovan za gradnju 24 kilometra duge deonice auto-puta od LJiga do Lajkovca i to kao podizvođač Energoprojekt niskogradnje, akcionarskog društva u kome je u to vreme država bila pojedinačno najveći akcionar. Uz pobrojane firme, Veselinović i Radoičić, doduše posredno, preko Inkopa, imaju četvrtinu vlasništva u preduzeću Granit peščar iz LJiga, koje takođe ima veliki broj aranžmana sa državom. Novinari KRIK-a su pre nešto više od pola godine objavili da su obilaskom terena utvrdili da ivičnjake, kocke i ploče koje se koriste za popločavanje više beogradskih ulica proizvodi upravo Granit peščar. To je, međutim, samo jedan od poslova koji je ova firma dobila od države, iako je toj istoj državi poslednjeg dana prošle godine, prema zvaničnim podacima Poreske uprave, za poreze dugovala 376,6 miliona dinara ili oko 3,2 miliona evra i po visini duga se nalazi na 11. mestu rang-liste najvećih poreskih dužnika među aktivnim preduzećima. Očito je, dakle, da Veselinoviću i Radoičiću ne pada na pamet da delom profita Inkopa namire poreske dugove druge firme u kojoj su suvlasnici. A i što bi ako država i dalje angažuje i Inkop i Granit peščar? Uostalom, prema pisanju Insajdera, Inkop je, zajedno sa Milenijum timom, još jednom firmom koja ima ozbiljne poslove sa državom, bio angažovan i za gradnju gasovoda Turski tok kroz Srbiju. U ovom slučaju obe firme su kao podizvođači poslove dobili od Srbijagasa. Nisu se stari ortaci ograničili samo na širenje biznisa osnivanjem novih ili kupovinom već postojećih preduzeća, koja bi mogla da im budu direktna konkurencija. Nisu oni gadljivi ni na nekretnine, posebno na atraktivnim lokacijama. Doduše, mnogo aktivniji na tom polju bio je ženski deo familije. Pre četiri meseca, 2. novembra 2020, Sekretarijat za imovinske i pravne poslove Beograda saopštio je da je zgradu u Ulici kralja Milana 54, koja je bila vlasništvo Grada Beograda, za 4,1 milion evra kupila široj javnosti nepoznata firma Ramid. U tom trenutku jedna od suvlasnica Ramida bila je LJiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića, ali samo 18 dana kasnije ona prenosi svojih 50 odsto udela na sam Ramid i bar formalno izlazi iz vlasništva firme. To, međutim, ne može da poništi činjenicu da je nekretninu u strogom centru prestonice za 4,1 milion evra kupila firma osnovana 2016, koja ima samo jednog zaposlenog i čija je neto dobit 2019. bila tek nešto veća od 50.000 evra. Sa svim pitanjima koja pokreću ovi podaci poređani jedan do drugog. Tim pre što je i pre kupovine zgrade u Ulici kralja Milana vlasnička struktura Ramida bila veoma fluidna. Firmu je 1. aprila 2016. osnovalo preduzeće „Ratko Mitrović“, da bi samo posle 42 dana dobila novog vlasnika, Beoorganiku. Pet meseci kasnije i ona se povukla i prepustila vlasništvo LJiljani Božović i Bojani Tomašević, s tim što je u međuvremenu Ramid registrovan i za „izgradnju stambenih i nestambenih zgrada“. Interesantno je, svakako, što je zakonski zastupnik Ramida jedan od suvlasnika kladionica Mocart, sa udelom od 1,5 odsto, Vladimir Tomašević. U međuvremenu i Inkop je krenuo u novi biznis, jer je 2015. registrovao zavisno društvo Doli bel, u čijem sastavu posluje i hotel Grej na Kopaoniku, samo nekoliko stotina metara udaljen od čuvenog nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu, za koji niko ne veruje da je njegov pravi vlasnik Snežana Mitković iz Smedereva. NIN je još 2018. pisao o čudnim vezama Veselinovića i formalne vlasnice nelegalnog restorana Vrh 2017, koji uprkos brojnim obećanjima vlasti, pa i nekoliko ministara, do danas nije srušen. A ko zna i da li će ikada i biti. Upravo takav epilog ojačao je sumnje da biznismen blizak SNS-u stoji iza gradnje tog objekta koji prkosi svim zakonima i pravnoj državi, jer je podignut na državnom zemljištu koje pripada Nacionalnom parku Kopaonik, što bi trebalo da podrazumeva zabranu gradnje takvih objekata. Prvi put je njegovo rušenje bilo zakazano još u avgustu 2018, a novinari BIRN-a, Insajdera i još nekih istraživačkih medija, koji su došli da prisustvuju akciji države, zatekli su nekoliko automobila sa registarskim oznakama Smedereva i Kosovske Mitrovice. NIN je ranije pisao da još neke pojedinosti povezuju ta dva grada. Formalni investitor u nelegalni objekat na Kopaoniku Snežana Mitković je i većinski vlasnik Top-renome integrala iz Krnjače, firme koja je prijavljena na adresi Zrenjaninski put 82e. U neposrednom komšiluku - nekada na adresi Zrenjaninski put 84d, a sada Zrenjaninski put 84f - nalazi se i Ramid, u kom je 50 odsto vlasništva do pre tri meseca imala supruga Zvonka Veselinovića. Uz to, kao što smo već pomenuli, direktor Ramida je Vladimir Tomašević, koji ima 1,5 odsto udela u kladionicama Mocart, čije je sedište registrovano u bliskom komšiluku, na adresi - Zrenjaninski put 84c. LJiljana Božović je svoj udeo od 50 odsto u Ramidu prenela na samu firmu Ramid d. o. o. tek 20. novembra 2020. Moguće da je i to čista slučajnost, ali je verovatnoća skoro ravna nuli da dve osobe iz različitih gradova, Snežana Mitković i supruga Zvonka Veselinovića nezavisno jedna od druge dođu na ideju da baš u Krnjači registruju sedište svojih firmi, a da potom i na Kopaoniku, na razdaljini od samo nekoliko stotina metara reše da se bave ugostiteljstvom. LJiljana Božović je odgovorno lice u hotelu Grej, koji je u vlasništvu Inkopa i nalazi se na početku jedne od skijaških staza koje vode od podnožja Kopaonika do Pančićevog vrha, a na vrhu je objekat koji se vodi na njenu „komšinicu“ iz Krnjače, Snežanu Mitković. Jednostavno previše je slučajnosti da bi sve to bilo slučajno. Tajna uspeha Inkopa je, između ostalog, što dobija velike poslove od države, a s druge strane izdaci za plate su u ukupnim poslovnim prihodima za 2019. učestvovali sa manje od 5,8 odsto. Poređenja radi, u trgovinskom lancu Delez, u kome ima mnogo kasirki, rashodi za zaposlene su te godine u poslovnim prihodima učestvovali sa više od 10,7 odsto, dok u državnom preduzeću Telekom Srbija na zarade zaposlenih odlazi 18,6 odsto poslovnih prihoda. Uz ove podatke iz konsolidovanih finansijskih izveštaja, dostavljenih Agenciji za privredne registre, o fantastičnom usponu Inkopa svedoči i podatak da je ta firma za samo godinu dana, između 2018. i 2019, uspela da poslovne prihode poveća više od šest puta, sa 788,7 miliona na skoro pet milijardi dinara. U Godišnjem izveštaju o poslovanju ekonomskih celina u privredi za 2019, APR navodi da je poslovanje Inkopa obeležio „veoma intenzivan rast profitabilnosti“, da je taj rezultat „ostvaren prevashodno obavljanjem poslovnih aktivnosti izgradnje puteva i auto-puteva i delatnosti hotela i smeštaja“, te da je „poslovni dobitak višestruko uvećan i iznosi 2,36 milijardi dinara, dok je u 2018. bio 118 miliona dinara“. U analizi APR-a se konstatuje i da su poslovni prihodi Inkopa porasli 6,3 puta, poslovna imovina 1,8 puta, a kapital firme 6,4 puta. Međutim, tek u poređenju sa drugima, vidi se koliko je Inkop prava zlatna koka svojim vlasnicima, jer je skoro isti neto profit (1,9 milijardi dinara) Delta holding ostvario sa 34 puta većim brojem zaposlenih. Te godine najveću ukupnu neto dobit iskazao je NIS, ali je njegov profit po zaposlenom bio oko 2.227 evra – čak 67 puta manji nego u Inkopu, dok je Koka-Kola Srbija imala neto dobit po zaposlenom od oko 26.300 evra. I vlasnici Hemofarma mogu da pozavide Veselinoviću i Radoičiću, jer je neto dobit farmaceutske kompanije, inače šeste u Srbiji po ukupnom profitu, bila 10.800 evra po zaposlenom. Slično je i sa velikim izvoznikom, bačkopalanačkim Tarketom, bivšim Sintelonom, jer u proseku svaki zaposleni u toj kompaniji stvara neto dobit od 8.500 evra. Zajedničko svima je da je za njih nedostižna Inkopova neto dobit od 150.000 evra po radniku. Osim na tome, Veselinoviću i Radoičiću mnoge velike kompanije mogu da pozavide i što im je godišnji profit veći od kapitala kojim njihove kompanije raspolažu. Kod većine ekonomskih celina koje su u top 20 najprofitabilnijih, taj odnos je neuporedivo nepovoljniji. Po pravilu je kapital višestruko veći od neto dobiti - u slučaju Telenora tri puta, SBB-a šest i po puta, Hemofarma devet, Deleza 10, NIS-a 15 puta, MK grupe Miodraga Kostića 20, Miškovićeve Delte 43, a kod državnog Telekoma je kapital bio čak 69 puta veći. Po rastu profita, Veselinoviću i Radoičiću može da parira samo još firma Baumajster (Baumeister). Slučajno ili ne, tek i ta firma se bavi istim poslovima kao i Inkop – izgradnjom puteva i auto-puteva. U januaru 2013, nekoliko meseci nakon što su SNS i SPS formirali prvu zajedničku vladu, Baumajster je osnovao Lazo Pribišić, a samo dva meseca kasnije, u martu iste godine, Inkop iz Lazarevca dobio je nove vlasnike, za direktorku je postavljena Dušica Maksimović, sestra Zvonka Veselinovića, a sedište firme, koja je osnovana još 1992, prebačeno je iz Lazarevca u Paraćin. U analizi APR-a se ističe da je i profit Baumajstera za samo godinu dana povećan 28 puta, sa 87 miliona na dve milijarde i 438 miliona dinara. Osim što su registrovane za gradnju puteva, za Inkop i Baumajster je zajedničko i to što ih država često angažuje za svoje projekte. Od prošle godine Baumajster je jedini vlasnik firme Vojvodinaput-Bačkaput iz Novog Sada. Novinari Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra pisali su o brojnim tenderima na kojima je Baumajster dobijao poslove od lokalnih samouprava u Vojvodini, a tu firmu angažovala je i Republika Srbija 2018, na projektu rehabilitacije 1.100 kilometara puteva. S obzirom na to da je Baumajster imao samo 34, a Vojvodinaput-Bačkaput 193 zaposlena, može se očekivati je da će ova firma i u narednom periodu nastaviti da beleži rast prihoda i profita svom vlasniku. Na upit NIN-a APR je nedavno dostavio podatak da, osim u Srbiji, Veselinović ima registrovanu firmu i u Crnoj Gori, MG Sport iz Nikšića. Biće da to, ipak, nije ključni razlog zbog kojeg su druge njegove firme angažovane upravo za gradnju auto-puta, koji bi Srbiju trebalo da spoji sa Crnom Gorom. A prema pisanju BIRN-a, u maju 2014. godine Energoprojekt Niskogradnja i Energoprojekt holding, u kojima je u to vreme država bila pojedinačno najveći akcionar, dodelili su posao vredan 75 miliona dolara konzorcijumu sastavljenom od tri firme – Nukleus, Inkop i Si El Si (C&LC), koji se do 2013. bavio drumskim prevozom, a neposredno nakon dolaska na vlast SNS-a i SPS-a „vidovito“ je promenio osnovnu delatnost i registrovao se - za gradnju puteva i auto-puteva. I, gle čuda, baš toj firmi je samo godinu dana kasnije poverena gradnja deonice auto-puta koji bi trebalo da spoji Srbiju sa Crnom Gorom. „Slučaj“ je hteo i da dva druga člana ovog konzorcijuma, Inkop i Nukleus, budu ujedno i dva najveća akcionara, koja zajedno poseduju 50 odsto kapitala Granit peščara iz LJiga, još jedne firme koju država angažuje za gradnju novih i popravku starih puteva. I zato su sve te firme na najboljem putu da postanu još profitabilnije i uspešnije. Bar dok mogu da računaju da će ih vlast angažovati čak i kada duguju državi za poreze.