Od devastirane do opštine sa najbržim razvojem

Neki ljudi, pored osnovne profesije za koju su se školovali, poseduju i drugi talenat koji jednako vole i uspešno se njime bave, to se sa sagurnošću može reći za predsednika opštine dr Nebojšu Mijovića. Na čelu je Opštine Golubac koju je, od nerazvijene opštine, skoro devastirane, preporodio do neprepoznatljivosti, a uporedo, kao specijalista interne medicine, bavi se svojim osnovnim zanimanjem. Pored toga, dokaz da je dobro radio u prethodnom periodu je poverenje građana gde je na nedavnim izborima za predsednika dobio 71 odsto glasova. Na pitanje - kako uspeva da se u toku dana bavi medicinom i problematikom građana Golupca, predsednik Mijović kaže: „Poslovi predsednika opštine i lekarski poziv vrlo su spojivi i jednako značajni, jer tako se na najbolji način pomaže ljudima.“ Golubac je opština koja se po pozitivnim promenama svrstava u sam vrh, ne samo opština u okruženju već i u Srbiji. Bilo bi potrebno mnogo više NIN-ovih stranica da se sagledaju sve aktivnosti koje su se odvijale za poboljšanje: infrastrukture, sporta, privrede, obrazovanja, kulture...Pre pet godina kada je u našem listu objavljen tekst bilo je dosta najavljenih poslova, između ostalog, i obnova Golubačke tvrđave. Koliko je od tada planiranih aktivnosti završeno, pitamo predsednika Mijovića? Jedan od najvažnijih projekata koje smo realizovali u proteklih nekoliko godina je obnova Golubačke tvrđave u koju je uloženo više od devet miliona evra uz pomoć evropskih fondova, Austrijske razvojne agencije i budžeta Republike Srbije. Od kolikog je značaja ne samo za Golubac, celu Dunavsku regiju, već i Republiku Srbiju govori podatak da je ovaj istorijski biser na Dunavu, za osam meseci posetilo 130.000 turista. Obala Dunava je 52 kilometara na području opštine Golubac. Na tom prostoru, od devet kilometara, uređena je lepa biciklistička staza, a uskoro će biti završen deo staze od tri kilometra od Golupca, gradskog jezgra do starog grada. To će biti jedna od najdužih šetno-biciklističkih staza u Srbiji. Pored toga, za ovu sezonu za turiste će biti uređeno 15 kilometara brdsko-planinskih staza. Da bi se jedno mesto unapredilo mora se prvo razviti infrastruktura – putevi, vodovodna, niskonaponska mreža, kanalizacija i sve ostalo što bi olakšalo život i poboljšalo standard građanima. Krajem aprila završavamo u gradu Golupcu kompletnu kanalizacionu mrežu, sledi nam asfaltiranje. U toku ove sezone, to jest u toku dva meseca, u Golupcu neće biti neasfaltiranih ulica, a i ulice u našim selima biće asfaltirane u 95 odsto slučajeva. Završavamo i kanalizacionu mrežu u Golupcu, vrednost projekta je oko 500.000 evra, a naše učešće je 15 odsto. Za koje poslove ste aplicirali kod Fonda za međugraničnu saradnju i da li je tim sredstvima, dugo najavljivana, izgrađena skela? U oblasti međugranične saradnje jeste izgrađena, prošle godine, skela između Rumunije i Srbije, registrovana je i u funkciji je. Završen je tehnički deo i proradila je, ali zbog epidemije korona virusa nije se mogao obavljati prevoz. Inače, u svakom pozivu za međugraničnu saradnju imamo izvanrednu saradnju s rumunskim opštinama na celoj teritoriji Dunava, čak i prema Temišvaru, i uvek uradimo bar po dva projekta. Iz ovog fonda urađen je međugranični prelaz, vatrogasni dom i osnovano vatrogasno društvo, a završili smo put koji je važan za Golubac, jer je to prečica od pet kilometara do Požarevca i Beograda. Deo sredstava iz Fonda međugranične saradnje usmeren je za obnovu Golubačke tvrđave. To su veoma važni i veliki projekti koje smo uspešno završili. Da li ste uspeli da zainteresujete neke od investitora da dođu u Golubac? Došao nam je ozbiljan investitor iz Italije i izgradio fabriku za proizvodnju dečje konfekcije. On je izgradio fabriku sa svom infrastrukturom, a mi smo mu samo ustupili zemljište. Zaposleno je 50 radnika, a plan je da posle korona virusa zaposli oko 100. Pored infrastrukture da bismo se razvijali, mi stavljamo akcenat na razvoj turizma, kulture i sporta. Što se tiče kulture, u 150. godini njenog postojanja, ove godine ćemo otvoriti novu biblioteku s modernim prostorom, prezentacionom salom, izložbenim prostorom i čitaonicom. Pored toga, u najskorije vreme, nadam se do iduće godine, obnovićemo lepu zgradu u kojoj će biti smešten muzej s eksponatima s golubačkog lokaliteta. Od pre dve godine Golubac je domaćin Festivala istorijskog filma. Ta manifestacija je važna za kulturu Golupca i Srbije. Prošle godine smo završili građevinski deo lepe plaže u Golupcu, sada radimo mobilijar. Plan je da završimo gradsku marinu sa oko 100 vezova, za to imamo gotovu projektnu dokumentaciju i radovi bi trebalo da počnu ove godine. Za sve aktivnosti koje ste imali proteklih godina podrazumeva se da su bila potrebna velika finansijska sredstva. Koje izvore ste koristili? Finansiramo se iz sredstava iz budžeta. Mi spadamo među devastirane opštine – nerazvijene opštine, što je Golubac zaista i bio, a namera nam je da tako bude i nekoliko narednih godina, da bismo se još više razvijali i tu dobijamo određena sredstva. Drugi deo finansija dobijamo iz projekata prekogranične saradnje. Treći deo sredstava dobijamo od Vlade Republike Srbije. Opština Golubac ima veoma stručan tim koji prati i aplicira za sve projekte, i mislim da imamo dosta uspeha u odnosu na opštine u okruženju. U proteklih pet godina uradili smo oko 40 velikih projekata za Opštinu Golubac, počev od izgradnje novih škola, zgrade gimnazije koja nije postojala u Golupcu, obnovu Golubačke tvrđave i otvaranje vatrogasnog društva, otkup zemljišta za izgradnju fabrike za proizvodnju tekstila, puštanje u promet prekograničnih prelaza, izgradnje mostova. Iz budžeta Opštine Golubac samo u putnu infrastrukturu uložili smo oko 400 miliona dinara. Radimo kao za svoju porodicu. Da li smatrate da dobijate očekivanu podršku ministarstava Vlade Republike Srbije? Naravno, da bismo za svoju opštinu uvek želeli više, jer sve poslove koje dobijemo od države mi završimo na vreme, čak i pre roka. Skromni smo i znamo da dobijamo uvek onoliko koliko se ima i koliko se od strane države može. Znamo da u ranijem periodu u Srbiji mnoge stvari nisu funkcionisale, i da treba mnogo da se radi da se sve sredi i srediće se. Kako to da neke opštine iako imaju i bolji potencijal od Golupca nemaju tako ubrzan razvoj? Ja znam kako ja mogu, ali ne znam kako oni ne mogu. Treba biti mnogo aktivan da bi dostigao svoje ciljeve. Često mi postavljaju pitanje koje ste mi vi postavili, pa između ostalog i, odakle novac. Novca ima, ali ga treba koristiti u prave svrhe. Za dobar projekat uvek se nađe novac. Ono što je osnovno što treba raditi za jednu opštinu jeste uvek biti spreman i aplicirati s dobrim projektima, bilo da su oni prema Vladi i njenim ministrima, ili je u pitanju prekogranična saradnja. Zatim se jasno odrediti prema onome što opština želi iz svog budžeta da radi. Ako nemate dobre projekte i plansku dokumentaciju niko vas neće podržati. S obzirom na to da je sve bilo devastirano, bez planske i projektne dokumentacije, bez ijednog započetog a da ne govorim završenog projekta, realno gledano mislim da je urađeno dosta. Kako motivišete saradnike da vas prate u svim aktivnostima? - Korektan odnos sa saradnicima podstiče kreativnost. Imamo vredne ljude koji maksimalno koriste svoje znanje. Zajedno pratimo vizije koje zajednički pravimo. Što se mene tiče, ne mogu da mirujem i stalno pronalazim posao koji ovim građanima treba priuštiti. Pre nekoliko dana ušli smo u jednu priču - uradili smo jedan katamaran gde će turisti imati prevoz - šetnju Dunavom, vezu s Golubačkom tvrđavom i završetkom šetne staze. Za ovu sezonu imaćemo i jedan vozić . Jeste li se umorili i koje aktivnosti u budućnosti planirate za Golubac? Ono što je sigurno jeste da je Golubac postavljen na čvrste temelje, koji obezbeđuju dalji razvoj i bilo ko da dođe posle mene biće mu mnogo lakše da nastavi razvoj opštine. Jovanka Matić