Istorijski kurs nepoznatog

Bilo je to veče povratka u prošlost i neka minula vremena, kroz muziku i istoriju Lajbaha, u ponedeljak na otvaranju Dana slovenačkog filma u Kinoteci, najpre kroz promociju monografije Lajbah: 40 godina večnosti Teodora Lorenčiča i izložbe fotografija koje su u njoj objavljene, a zatim i sa filmom Muzika je vremenska umetnost Igora Zupe. Pravi razlog je krajnje neočekivana Lorenčičeva knjiga, u izdanju Službenog glasnika, koja je svojom sadržinom jedan mali dragulj, nastao sasvim slučajno. Naime, Lorenčič je 1983. godine, kao učesnik Occupied Europe turneje tada kontroverzne grupe u povoju, pravio reportažu koja je ostala neobjavljena kao svedočanstvo u celini, da bi tek pre par godina, slučajnim otkrićem negativa prilikom selidbe, autor shvatio da je taj materijal jedno bogatstvo, koje je zatim rezultiralo monografijom. Ali već na prvo prelistavanje je jasno da je Lajbah: 40 godina večnosti više od monografije – to je knjiga vrlo specifičnog žanra, osobena road pripovest o probijanju gvozdene zavese i dekonstrukciji zapadnog konzumerizma, od pre gotovo četiri decenije. „To je priča koja svedoči o trenucima kada su članovi benda bili mladići puni ideja, a sada vidimo da su u svom konceptu i uspeli“, prokomentarisao je Dragan Ambrozić, muzički kritičar, ovo po svemu specifično izdanje. A u njemu je obilje fotografija koje se uz Lorenčičev tekst prate kao zaista uzbudljivo štivo. Zanimljivo je posmatrati istoriju i istorijski kontekst trenutka u kome je reportaža zabeležena iz današnje perspektive, i oceniti gde smo danas u odnosu na istoriju, odnosno šta je ta godina govorila unapred o vremenu današnjem. Utoliko je Lorenčičev tekst ispunjen kolekcijom sećanja jedan osobeni imaginarijum i po svemu specifični tajmlajn onoga što je zapamtio i onoga šta se zapravo događalo. Ovaj slovenački filozof, književnik, kolumnista i dizajner, od 2018. živi u Beogradu, kada je sebe proglasio poslednjim pesnikom Jugoslavije. Pesme je počeo da piše 1969. godine, a već 1971. sa nepunih 17 godina, bio je zbog njih politički osuđen. NJegov bunt kao i bunt Lajbaha provejava kroz svaku stranicu knjige, bilo da je u pitanju njen tekstualni ili vizuelni narativ. Iznenađenje te večeri u Kinoteci bilo je kada se uključio Ivan Novak Jani, putem Zuma, koji je istakao značaj monografije kao dokumenta koji je nedostajao. Istakavši da su na tu turneju ionako članovi benda već zaboravili, Novak kaže da je knjiga jedna interpretacija tog vremena, u kojoj je zabeležena čitava ta njihova pobuna, koja se prelila po zemljama istočne i zapadne Evrope. „Bila je to prva turneja Lajbaha po Evropi. U tom trenutku, bili smo u velikoj meri zabranjivani u Sloveniji i Jugoslaviji, a te zabrane bile su samo još veći podsticaj da odemo što pre“, kaže Novak. Tako je tokom te turneje potpisan i prvi veliki ugovor za nezavisnu diskografsku kuću i sve nadalje pripada istoriji i identitetu Lajbaha. Dragan Jovićević