Veče bez vrhunca

Bila je to najgora dodela u istoriji Oskara! A možda je baš takva i trebalo da bude... Godinama unazad, raznorazne aktivističke grupe, pod plaštom političke korektnosti, bave se samo prebrojavanjem krajnje nefilmskih kategorija, čime ozbiljno utiču na odluke glasanja. Ove godine, to je došlo na naplatu u punom svetlu. S druge strane, hrabro je delovala odluka da se dodela Oskara ipak ne održi u virtuelnom svetu, na šta su brojne druge nagrade bile primorane. Na kraju, dodeljeni su na različitim lokacijama, a sam prenos, zbog kojeg se najviše i dodeljuju, delovao je jeftino do te mere da čak ni toalete filmskih zvezda nisu mogle da unesu zrno glamura u tu razvučenu i beskrajno zamornu dodelu. Stiven Soderberg, koji je bio angažovan kao reditelj kako bi dao dodatnu vrednost ceremoniji u godini opšte izolacije čitavog sveta, pokazao je da ne bi mogao da režira ni priredbu u unutrašnjosti Srbije, a kamoli tako složen televizijski program. Američkim kritičarima, opterećenim statistikama, naravno da su na kraju jedino važne bile brojke – koliko je crnaca spram koliko belaca dobilo pozlaćene statuete (da se slučajno ne ponovi kampanja Oscars So White od pre nekoliko godina, koju bi Akademija za film danas volela da prebriše); dalje, koliko rekorda je postavljeno, koliko je žena nagrađeno, koliko je ljudi u godinama probilo dosadašnje rekorde. Kloi DŽao je sasvim zaslužno nagrađena Oskarom za režiju filma Zemlja nomada, čime je postala tek druga žena u 93. godina dugoj istoriji ove nagrade i, naravno, prva Azijatkinja. Frensis Mekdormand, za ulogu u istom filmu, neočekivano je osvojila svog čak trećeg Oskara za glumu i istovremeno četvrtog kao producent najboljeg filma! Glumica se tako izjednačila sa Denijelom Dej Luisom, koji je jedini sa kolekcijom od tri nagrade za glavne role! Za epizodne uloge nagrađeni su people of color što je delimično zadovoljilo aktiviste, iako ostaje pitanje da li su Danijel Kaluja, poreklom iz Ugande i Korejka Jun Ju-džung, koja je i sama priznala da je po imenu neće niko pamtiti, dosegli umetnošću glume tako visoko do priznanja. Od pomenute glumice, nagradu je izgubila legendarna Glen Klouz (neslavna rekorderka po broju gubitaka), koja je učinila na trenutak Oskare zabavnim, kada je spontano odigrala tverk na pesmu Da Butt, što je istog trenutka postalo senzacija na mrežama. Posebno dramatično je doživljena jedna zaista čudna situacija, o kojoj se Akademija za film još nije oglasila – šta se dođavola desilo na kraju?! Prvi put u istoriji, poslednja nagrada nije bila za najbolji film, nego za glumicu i glumca! Jedino je objašnjenje da su očekivali posthumnu pobedu Čedvika Bozmana za Crnu zadnjicu Ma Rejni i patetično finale zbog kojeg bi svi suze ronili. Umesto toga dogodio se preokret - apsolutno zasluženo Entoni Hopkins osvojio je svog drugog Oskara za maestralnu ulogu u Ocu, a kraj ceremonije ostao je lišen kulminacije. Hopkins je ispao najpametniji i prespavao dodelu u svojoj kući u Velsu. Oskara je umesto njega preuzeo Hoakin Finiks, kome je bilo apsolutno svejedno kome nagradu uručuje. Sledećeg jutra, rezultati su pokazali najnižu gledanost ceremonije u poslednjih nekoliko godina. I kad se podvuče crta, bolje da su je održali virtuelno. Ili da je ne održavaju uopšte, dok ne povrate značaj ove nagrade kod ljubitelja pravog filma. Dragan Jovićević