Profesor Petrović uporno ignoriše činjenice

Izgleda da prof. Pavle Petrović pokušava da čitaoce NIN-a fascinira svojim profesorskim autoritetom tako što Republički zavod za statistiku (RZS) i mene lično tretira kao – brucoše. On uporno ignoriše tačan rezultat koji smo prezentovali, odnosno činjenično stanje u širem kontekstu (što jedan akademik sebi ne bi smeo da dozvoli) – da zaposlenost u prethodnom periodu beleži kontinuirani rast, i sav fokus prebacuje na „lovljenje“ računskih grešaka u postupku (koje su moguće, ali suštinski ne utiču na konačan rezultat) ne bi li našao izgovor da nam oduzme što više poena na „ispitu“ i time dokaže da je pametniji od nas. Podsetiću g. Petrovića da postoje stručne međunarodne institucije koje su nadležne za nadzor nad radom RZS-a i da „love“ eventualne greške. G. Petrović nije ni stručan ni nadležan da se bavi tim poslom, kao što ni RZS nije u obavezi da reaguje na svaki naučni rad ili novinski članak g. Petrovića. Što se mene lično tiče, nimalo me se ne doima profesorska didaktika g. Petrovića jer sam ja stekao sve licence, uključujući i profesorske, na polju jedne neuporedivo rigoroznije nauke, gde se greške, gle čuda, dešavaju i vrsnim matematičarima, statističarima i istraživačima (i niko nema problem da ih prizna niti se u nauci dodeljuju kazne za greške). Za razliku od mene, g. Petrović se nikada nije bavio pomenutim disciplinama, ni u fundamentalnom, ni u eksperimentalnom smislu. Kako g. Petrović nijednom nije naveo naziv svog naučnog rada u kojem je navodno pokazao da se visok rast zaposlenosti u periodu od 2012. do 2017. nije stvarno i desio, pretpostavljam da je reč o radu Going forward: Public sector reforms and locking in balanced budget in Serbia, objavljenom u časopisu Ekonomika preduzeća 2018. godine. U tom radu g. Petrović i njegovi saradnici tvrde da Anketa o radnoj snazi (ARS) nije pouzdana, jer broj zaposlenih iz ARS-a nije u korelaciji sa indikatorima koje oni smatraju relevantnim. Prvo, da je moguće voditi evidenciju o zaposlenosti i nezaposlenosti na bazi tih indikatora koje oni smatraju relevantnim, ARS se ne bi ni sprovodio, ne samo u Srbiji nego ni u drugim zemljama Evrope i sveta. Drugo, g. Petrović u tom radu tvrdi da ni podaci o registrovanoj zaposlenosti nisu tačni, jer je serija tih podataka za period pre 2015. godine (pre nego što je uspostavljen Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja – CROSO) obezbeđena na bazi ARS-a. Ta tvrdnja nije tačna. Za obezbeđivanje uporedive serije podataka o registrovanoj zaposlenosti korišćeno je prvenstveno Mesečno istraživanje o zaposlenima i zaradama, tzv. RAD-1, dok je ARS korišćen samo za ocenu broja zaposlenih van radnog odnosa (koji nisu bili obuhvaćeni istraživanjem RAD-1), a čiji je broj u periodu od 2012. do 2016. porastao za relativno simboličnih 17.500. Da bih uverio g. Petrovića da podaci o zaposlenosti iz ARS-a i u dužem vremenskom periodu jesu konzistentni sa podacima iz drugih statističkih i administrativnih evidencija, vodeći se logikom „ako koza laže rog ne laže“, u članku Rast zaposlenosti u skladu sa rastom BDP-a, objavljenom u NIN-u 6. maja 2021, naveo sam sledeće činjenice za period od 2012. do 2019: ukupna (formalna plus neformalna) zaposlenost iz Ankete – rast za 535.000 (22,6 odsto), registrovana zaposlenost iz CROSO – rast za 245.000 (13,4 odsto), formalna zaposlenost iz Ankete, bez poljoprivrede (relativno uporediva sa registrovanom zaposlenošću) – rast za 353.000 (19,8 odsto), BDP – realni rast 18,5 odsto, doprinosi za socijalno osiguranje na teret poslodavca – rast 41,1 odsto, prosečne neto zarade – rast 36,4 odsto nominalno, odnosno 11,3 odsto realno, uplaćeni porezi na dohodak pojedinca ili domaćinstva – rast 30,8 odsto, lična potrošnja domaćinstva – rast 28,3 odsto. Svi navedeni podaci su preuzeti sa sajta RZS-a ili izračunati od strane stručnjaka nadležnih za određene statističke oblasti, osim podataka iz ARS-a, gde je zbog promene metodologije i prekida uporedive serije podataka 2014. godine podatak o rastu zaposlenosti u periodu od 2012. do 2019. dobijen grubom kalibracijom podataka za 2012. u skladu sa novom metodologijom i poređenjem uporedivih podataka u periodima 2012-2014. i 2014rev.–2019. Ali, avaj, g. Petrović ni ove podatke ne želi da prihvati kao relevantne. Izgleda da mu se ne dopada ideja da je vreme da prizna da sam sve vreme u pravu kada tvrdim da zaposlenost raste.