Masovne tužbe nisu pretnja samo bankama

U godini koju je u potpunosti obeležio kovid-19, pomalo u senci ostalo je neometano i efikasno funkcionisanje bankarskog sistema. Fokus je prirodno usmeren na stvari koje otežano rade, a ono što nam je bilo pri ruci – uobičajene bankarske usluge, u dobrim rokovima i pod dobrim uslovima – posmatrali smo kao nešto što se podrazumeva. O ovoj sve samo ne običnoj godini u bankarskom sektoru, razgovaramo sa Vladimirom Vasićem, generalnim sekretarom Udruženja banaka Srbije. Od marta prošle godine do danas banke su položile jedan specifični, realni stres test, koji se ne događa često. Pokazale su da su u finansijskom smislu adekvatno kapitalizovane, da su organizaciono sposobne i prilagodljive. Rezultat toga je da je u svakom trenutku, pa i u vanrednom stanju i potpunom „lokdaunu“ bankarski sistem radio u svom punom formatu.“ Da vaša ocena ne ostane samo na rečima, može li se kvantifikovati doprinos banaka u borbi protiv pandemije, odnosno protiv ekonomske krize koju je ona izazvala? „Brojčani podaci su jasni i oni su za svako poštovanje. Ovde ne mislim samo na aktivnost banaka, već i na celokupne mere podrške građanima i privredi za koje mogu da kažem da su bile iznad očekivanja. Preko banaka je realizovana garantna šema, namenjena kreditiranju za očuvanje likvidnosti preduzeća. U prvoj garantnoj šemi, maja prošle godine, u potpunosti su iskorišćene predviđene 2 milijarde evra, već je odobreno 1,88 milijardi, dok se 118 miliona nalazi u proceduri. Garantna šema se pokazala kao prava podrška privredi, odnosno kao mera koja je omogućila bankama da finansiraju privredu u uslovima povećanog rizika. Država je opredelila i drugu Garantnu šemu koja je vredna 500 miliona evra, a o kojoj ćemo preciznije podatke imati narednih dana. Tokom kovid krize čak tri puta je realizovan takozvani moratorijum, zastoj u otplati obaveza prema bankama. U prvom moratorijumu zaustavljene su otplate u vrednosti od oko dve milijarde evra, a više od 90% i preduzeća i građana odlučilo se na tu meru. Drugi moratorijum vredan je oko milijardu evra, a rezultati trećeg se još sabiraju. Ako ovim brojkama dodate podatke o rastu onlajn i mobilnog bankarstva, zatim činjenicu da su i filijale radile tokom vanrednog stanja uz izuzetan lični napor, pa i hrabrost zaposlenih u bankama, onda mogu da kažem da je godina iza nas bila veoma teška, ali i da je to godina za ponos srpskog bankarstva. Da ipak nije sve tako idilično, govori nam i to što se banke sve češće u javnosti pominju zbog sudskih procesa koje vode sa svojim klijentima. Rekli bismo da ovo nije uobičajena situacija i da je Srbija opet po nečemu izuzetak od ostatka sveta? Po masovnim sudskim procesima zbog naknada i nekih drugih bankarskih troškova, Srbija je apsolutno jedinstvena. Naime, nigde u regionu, ni u Evropi, ne postoji spor oko prava banke da naplati svoj trošak, naravno ako ga blagovremeno i transparentno predstavi klijentu. Na tu temu se čak oglasio i Evropski sud pravde, presudivši u jednom slučaju u Mađarskoj da je ponašanje banaka zakonito. I Srbija je na evropskom putu, ali nažalost nije i član EU, tako da ova presuda nema izričito dejstvo. Međutim, mi smo uvereni da bi i srpski pravosudni sistem morao da uzme u obzir praksu Evropske unije, čiji članovi želimo i mi da postanemo, pre ili kasnije. Da li su te tužbe nešto što može da uzdrma bankarski sistem? Zbog čega u poslednje vreme sve češće govorite da će posledice talasa tužbi osetiti ne samo banke, već srpska ekonomija u celini? Srbija je, kao što znamo, apsolutni regionalni lider u privlačenju stranih direktnih investicija: čak 60% stranih ulaganja u regionu ušlo je u našu zemlju. Ne treba govoriti koliko je to značajno za našu ekonomiju, rast BDP-a, rast izvoza, ali i otvaranje radnih mesta. Sad zamislimo investitora, budućeg ili postojećeg, domaćeg ili stranog, koji čuje da se vode sudski procesi protiv banaka zbog ugovora sklopljenih i realizovanih pre 10 ili više godina? Zamislite da se vodi sudski spor oko ugovora koji su obe strane prihvatile, potpisale i realizovale? Jasno je kao dan je reč o potpunoj pravnoj nesigurnosti, o nesigurnosti investicija, a to je neprihvatljivo za svakog ko Srbiji želi dobro. Sve što je prethodnih godina učinjeno za finansijsku stabilizaciju, za makroekonomski napredak, može da se sruši kao kula od karata ako uplašimo investitore i pokažemo im da Srbija nije dobra destinacija za njih. Vi govorite o ugrožavanju čitavog društva, zar neće banke biti te koje će primiti udar zbog talasa tužbi i potencijalnih finansijskih gubitaka zbog toga? Predlažem da se na trenutak stavimo u ulogu akcionara. Šta će se desiti ako zbog ovog zaista neverovatnog pritiska tužbama pretrpe određeni gubitak? Jedna analiza profesora Pravnog fakulteta ukazala je, još pre par godina, na mogućnost da će to promeniti kreditnu politiku u Srbiji. Poskupeće novac, povećaće se kamate na plasmane banaka. Samim tim preduzeća u Srbiji postaće manje konkurentna u odnosu na okruženje, jer će se finansirati pod težim uslovima. I bankarski proizvodi za građane će postati skuplji. Dakle, ceh će platiti oni koji nisu ni najmanje krivi za ovo što se događa. A svoj interes će ostvariti samo jedna manja grupa ljudi. Zašto govorite o manjoj grupi ljudi, kada ste već pominjali da je reč o više desetina hiljada tužbi? Kada govorim o manjoj interesnoj grupi, ja ne mislim na klijente banaka. Mogu da razumem njihovu želju da nešto zarade, mada je i ne smatram ispravnom. Ta interesna grupa su oni koji odlično zarađuju od masovnih tužbi i koji su zapravo pravi organizatori svega. Mi imamo organizovane grupe na društvenim mrežama, imamo reklame koje se pojavljuju na ulicama i na radio-stanicama. To ne rade pojedinačni građani, to radi neko drugi. Šta pokazuje naše iskustvo? Ako klijent na sudu dobije presudu protiv banke i sud presudi da mu se plati 2.000 dinara, u istom postupku nekom drugom se dosudi 48.000 dinara, ili 24 puta više. Da li su banke ponudile ili tražile neki izlaz iz ove, očigledno neprijatne, situacije? Pogledajmo rizike koji su pred nama. Pravosudni sistem je praktično zagušen talasom tužbi, orkestriranim od strane nekih grupa. Investitori pažljivo prate procese i pitanje je sa koliko nervoze će reagovati. Potencijalni gubici banaka lako se mogu preliti na skuplje kredite za privredu i skuplje usluge za građane. Nama ne deluje da je to samo problem banaka i jednog broja klijenata. Verujemo da i nadležni organi Republike Srbije imaju interes da ovaj problem bude rešen, iako smo potpuno svesni da nisu ovoj situaciji kumovali, niti su je izazvali. Verujemo da se može pronaći rešenje koje je u skladu sa Ustavom Srbije, sa zakonima, ali i sa interesima i privrede i građana i banaka.