Angelin ministar bez legitimiteta

Za NIN iz Banjaluke Opet su se oni koje podrazumevamo pod pojmom međunarodna zajednica zapatili u Bosni i Hercegovini. Imenovanje osmog po redu međunarodnog namesnika poprimilo je dramatične razmere sa ozbiljnim izgledima da preraste u globalni konflikt u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Već odavno, kako na domaćem terenu tako i u najvažnijim svetskim centrima, čuje se ocena da tri osnovna cilja koja su postavljena nakon rata, pre više od četvrt veka, u BiH nisu ostvarena - nije došlo do međunacionalnog pomirenja, i pored ogromnog novca koji je ovde protrčao, ekonomskog razvoja nema, a dostizanje demokratskih standarda se pretvorilo u simuliranje i vulgarizaciju tog procesa. Upućeni kažu da je to bio razlog da se austrijski diplomata Valentin Incko nakon dvanaest godina pomeri sa pozicije visokog predstavnika međunarodne zajednice, kako se funkcija međunarodnog namesnika zvanično zove. I Nemačka je kandidovala znatno jaču političku ličnost - Kristijana Šmita iz Hrišćansko-socijalne unije, dugogodišnjeg poslanika u Bundestagu, koji je bio državni sekretar u Ministarstvu odbrane, pa ministar poljoprivrede u vladi Angele Merkel. Šmit je dobio podršku u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mira, svih osim Rusije, a onda se „otkrilo“ da to nije ispravna procedura za imenovanje, da je na takav način postavljeno šest njegovih prethodnika, svi osim Karla Bilta. I zaista, u Dejtonskom mirovnom ugovoru stoji da se namesnik imenuje uz saglasnost strana potpisnica (BiH, RS, FBiH, Srbija i Hrvatska) a potvrđuje u Savetu bezbednosti UN. Jedna naopaka praksa sad je dovedena u pitanje. Rusija, kao što se zna, ima pravo veta u Savetu bezbednosti i sad iz zapadnih prestonica dolaze vesti da će SB biti samo obavešten i da to uopšte neće biti na dnevnom redu. Rusija se inače zalaže da se funkcija visokog predstavnika ukine, jer smatraju da je besmislena i da je prepreka za napredak BiH. Veliki su tako našli još jedno zgodno neuralgično mesto na planeti gde međusobno odmeravaju snage. Zanimljivo je i na domaćem planu. Izgleda da bošnjački politički prvaci ne veruju previše u namere poznatog nemačkog političara, ali sa prejakim ocenama nisu izlazili javno već su, kao u nekim sličnim prilikama ranije, iskoristili svoju dijasporu u Americi da piše Bajdenu izražavajući sumnje u Šmita. Vodeće političke opcije Hrvata u BiH se ne oglašavaju, upućeni veruju da je to zbog toga što je Šmit u Hrvatskoj odlikovan i što je odavno u dobrim odnosima sa premijerom Plenkovićem. Svi zvaničnici Republike Srpske, Dodik pre svih, izjasnili su se protiv procedure koja je sprovedena i tvrde da oni neće prihvatiti novog namesnika. Izgleda da ovog puta ova neslaganja unutar BiH nisu samo uobičajen lokalni folklor, jer sve domaće snage imaju i prilično jaka leđa u svetu. To veruje i jedan od ranijih bosanskohercegovačkih namesnika, austrijski diplomata Volfgang Petrič koji je ovih dana izjavio da Šmit ima „smanjen legitimitet“ i da će ga to ograničavati u radu, do toga da ima „nemoguć posao“. Kristijan Šmit bi trebalo, prema najavama, da zasedne na novu poziciju 1. avgusta, na dan kada na svim nivoima vlasti u BiH počinju kolektivni godišnji odmori. Šeretima, ali i onima koji imaju ambiciju da se bave ozbiljnijim analizama, ovo se baš čini zgodnim.