Arhiva

I bez rata nema mira

Ivana Janković | 20. septembar 2023 | 01:00
Pošto nije uspeo da sastavi vladu, Benjamin Netanijahu, dosadašnji izraelski premijer, bio je primoran da posmatra kako je sastavljaju njegovi protivnici i to uz pomoć njegovih donedavnih saveznika. Predsednik Ruven Rivlin dao mu je početkom aprila rok od 28 dana, ali od dogovora nije bilo ništa, pa je šansu dobio Jair Lapid, nekadašnji novinar, glumac, pisac i ministar finansija, lider Ješ Atida, partije levog centra, sa 17 poslanika u parlamentu. To je najviše što je jedna opoziciona partija dobila, ali je veoma daleko od 61 mandata, koliko je potrebno za većinu. Lapid je ključna ličnost u novoj vladi, popularan je među sekularnim glasačima srednje klase, zalaže se za pregovore sa Palestincima i podržava rešenje o dve države, ali njegov savez je tako širok da obuhvata raspon od krajnje desnice, preko levice do arapskih partija. Pregovori o „vladi promena“, koja je okupila sve protivnike Netanijahua, nisu bili nimalo laki, a potrajali su i zato što ih je prekinuo najnoviji sukob sa Hamasom, ali i zbog dubokih razlika između novih koalicionih partnera. Najzad, poslednjeg dana maja, svoj pristanak dao je i Naftali Benet, donedavni ministar odbrane u vladi Netananijahua. Nova vlada plod je dogovora Lapida sa još sedam partija, Benetovom desničarskom Jaminom, levičarima, socijaldemokratama i arapskom Ram partijom, od kojih je teško sastaviti zajedničku agendu, osim te da su svi protiv Netanijahua. „Posle dve godine političke paralize izraelsko društvo je ranjeno. Jedinstvena vlada nije kompromis ili poslednja nada – to je cilj, to je ono što nam je potrebno“, smatra predsednik Rivlin. Mnogi će se složiti sa ocenom da je potrebna vlada, ali je malo onih koji polažu prevelike nade u ovu, upravo osnovanu. Mnogo je neobičnosti u toj vladi, čiji su članovi potpisali sporazum poslednjeg dana pred isticanje roka. Benet je u nju uneo tek šest poslanika, ali s obzirom na to da se samo na njega čekalo, dobio je priliku i da prve dve godine on vodi novu vladu, a tek posle toga će tu funkciju preuzeti Lapid, koji je bio primoran na svakojake dogovore u ovom šarolikom društvu, pa je pristao i da se smenjuje na mestu premijera sa Benetom. Lider Ram partije Mansur Abaz ušao je u istoriju kao prvi koji je u vladu uveo jednu arapsku partiju, čija su četiri mandata bila prelomna za najtanju moguću većinu, za 61 od 120 poslanika. Uz to, Abaz se izborio za sigurnost naselja koja su do sada rušena kao nelegalna, ali je to tek dogovor, a vlada je na samom početku. Sam Benet najveći je protivnik saradnje i zagovornik aneksije Zapadne obale, a sada je u koaliciji i sa levičarima iz Mereca, koji zahtevaju da se izraelska vojska povuče. „Dok imam bilo kakvu moć, neću dati nijedan centimetar izraelske zemlje“, poručio je Benet početkom godine. Nekadašnji Netanijahuov saradnik i partijski drug, promenio je nekoliko partija u poslednjih deset godina, da bi najzad osnovao svoju ultranacionalističku Jaminu. Poslanika te stranke Nira Orbaha, koji se protivi ovakvoj koaliciji, čuva policijsko obezbeđenje, jer se ispred njegove kuće okupljaju pristalice obe strane - jedni traže da sruši ovu vladu, a drugi da je podrži. Na ulicama je sve više demonstranata obe strane, načelnik državne bezbednosti upozorava na moguće izbijanje nasilja, predsednik Kneseta još nije zakazao sednicu, a ukoliko se vlada zvanično ne potvrdi do 23. juna, automatski će biti raspisani novi, peti izbori u poslednje dve godine. A 70 odsto građana smatra da su oni sasvim izvesni. Ivana Janković