Smešne podvale

U prošli četvrtak bio sam, drugu godinu zaredom, na seoskoj slavi u zabitom Pokriveniku, iza Pirota, a iznad Zavojskog jezera. Tamo su kuće pokrivene kamenim pločama, i građene od kamene suvozidice kao u obližnjoj Gostuši i Dojkincima. Ali, selo Pokrivenik jedinstveno je po tome što jedino u celoj Srbiji, za seosku slavu ima svetog cara Konstantina, a Niš, bre, ništa! Kao da u Nišu nije bila Konstantinova prestonica! To me i snažno privlači Pokriveniku, i, sve više mi se mota po glavi da je u njemu rođen car Konstantin. A tu, odmah pored Pokrivenika je i selo Nišor i ispašće da je ono, možda, i starije od Niša. Ili je Nišoru to ime car Konstantin dao kada je tu prolazio, seleći prestonicu na Bosfor. Počnite polako da se budite, Srbi moji, jer istorija nije ono što ste učili u školi. Treba, izgleda, sve da se piše iz početka! Jer tu, nedaleko od Pokrivenika, u pećinskoj crkvi u Dojkincima je i freska Ćelavog Isusa koja je uznemirila i Crkvu i Akademiju nauka. A Ćelavog Isusa oslikali su sinaiti koji su, očigledno, znali da je Isus do tridesete godine bio u Indiji... Vita Trojka, čuveni ugostitelj iz Pirota, s ostalim Piroćancima poreklom iz Pokrivenika hoće da oživi selo u kome jedva da ima pedesetak „živih“ kuća. Ali, oni neće da od Pokrivenika prave turističku atrakciju gde bi se zidali hotelčići i prateća čuda. Oni bi samo da se osposobe seoske kuće za planinare i radoznale vikendaše koji dolaze da se popnu za vikend do vidikovca Smilovca (900 m) odakle se, pak, kao na dlanu vide Babin zub, Midžor, Crni vrh, pa, čak, i Stolovi iznad Babušnice, a Zavojsko ti jezero pod nogama... A kada budeš, sat-dva, na Smilovcu onda nije čudno što je Bog na Staroj planini napravio prvog Šopa, tačnije prvog čoveka, a i njih još pet, te da je u nedelju sišao na Dunav da opere ruke od gline. A sve to bilo je pre nego što su bogovi napravili Adama na Rtnju. Treba reći da je i Nikola Tesla šopskog porekla, iz sela Gornje Krnjino, i da je zato naredio inženjerima da se prva hidrocentrala u Kraljevini Jugoslaviji izgradi kod mene, na Mokranskom vrelu. I treba li da vam kažem da sam, po Najdanu Rakiću, blizak rod sa Teslom, a Najdan iz Mokre nije bilo ko. On je iznad vrela u Mokri otkrio sam grlić Kosmičkog levka u prečniku od pedeset kilometara i, upravo odatle, sa neba, pristižu nam sve moje blesave ideje koje se, na kraju, pokažu tačne. Zato mi je bilo i smešno što mi je neko na Vajber poslao sliku kako sedim ispod grba Velike lože Srbije, a ispod je i slika sa naslovne strane Srpskog telegrafa. Te dve fotografije, na Vajberu, treba da sugerišu, jelda, da ja očigledno pripadam toj loži. Ali, ispod moje slike u masonskoj loži, lepo piše da sam tamo pozvan 9. novembra 2019. godine da kao gost promovišem moj roman Veronika, a tom skupu je mogao da prisustvuje ko je hteo. K. G. Jung, moj guru iz Švice, jetko komentariše: „Očigledno je da sve više smetaš mnogima, takav kakav si, samo svoj i ničiji! Kada su se uverili da ne radiš ni za jednu stranu službu, onda, evo, hoće da te strpaju u masone.“ U subotu sam, na Mokranskom vrelu, go golcijat, zaspao u ligeštulu, po najvećoj žezi. I kao da me, malo, tresla sunčanica, ili me, ipak, pogodila smešna podvala sa Vajbera. Moja Crna, po pravilu, ima iščašeno mišljenje: „Nemoj da se ljutiš na podlace koji, po svaku cenu, hoće negde da te podvedu. A da dođu, bar jednom, ovde, u srce Kosmičkog levka iznad Mokranskog vrela, bilo bi im sve jasno. Shvatili bi odakle ti dolaze sve te tvoje, na prvi pogled, ludačke ideje!“