Visoki rast i zaposlenosti i BDP-a

Visoki rast zaposlenosti jeste se desio, kako u periodu od 2012. do 2017, tako i u periodu od 2012. do 2019. Zadržaću se na periodu 2012–2019. jer je aktuelniji i duži, pa samim tim i relevantniji za analizu. Dakle, iako g. Petrović ignoriše činjenice koje sam izneo, rast registrovane zaposlenosti iz CROSO i formalne zaposlenosti iz ARS-a, koji je u periodu 2012–2019. iznosio 19,8 i 13,4 odsto respektivno, jeste u skladu sa realnim rastom BDP-a koji je u navedenom periodu iznosio 18,5 odsto. Čak i da to nije bio slučaj, ne može se tvrditi da podaci o zaposlenosti iz ARS-a nisu pouzdani, kao što se ne može očekivati ni situacija na kojoj g. Petrović upo­rno insistira (usled nedovoljnog poznavanja statistike, što mu niko ne bi ni zamerao da na osnovama tog neznanja ne pokušava da diskredituje rad RZS-a, jedne od najstručnijih institucija u zemlji) – da rast naplaćenih doprinosa mora do u procenat da korelira proizvodu rasta zaposlenosti i rasta prosečnih zarada. Ovakva korelacija je u praksi neostvariva iz razloga što je izvor podataka o rastu zarada i naplaćenih doprinosa Poreska uprava, a izvori podataka o zaposlenosti CROSO i ARS. Samim tim, definicija zaposlenosti se razlikuje u sva tri navedena izvora podataka. Tako se u istraživanju o registrovanoj zaposlenosti pod pojmom zaposleni podrazumevaju lica koja imaju formalno-pravni ugovor o zaposlenju, odnosno zasnovan radni odnos sa poslodavcem na određeno ili neodređeno vreme i lica koja rade van radnog odnosa na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preduzetničkih radnji; kao i lica koja obavljaju poljoprivredne delatnosti, a nalaze se u evidenciji CROSO. S druge strane, u istraživanju o zaradama posmatra se uži skup, odnosno samo oni zaposleni koji ostvaruju zaradu ili primanja koja imaju karakter zarade. Lica koja se po definiciji registrovane zaposlenosti smatraju zaposlenima a koja ne ostvaruju zaradu su registrovani individualni poljoprivrednici, lica koja obavljaju poslove na osnovu ugovora o delu, lica koja obavljaju samostalne delatnosti, vlasnici privrednih društava i preduzetničkih radnji, koji ne ostvaruju zaradu već profit, zaposleni na bolovanju preko 30 dana, porodiljskom odsustvu, odsustvu radi nege deteta. S druge strane, ako se iz ARS-a izuzme neformalna zaposlenost (za koju je ARS jedini izvor informacija), formalna zaposlenost za razliku od registrovane zaposlenosti iz CROSO obuhvata poljoprivrednike starije od 65 godina, penzionere koji dodatno rade po ugovoru o delu, lica koja putem internet platformi, od kuće, obavljaju posao za strane kompanije. Osim toga, registrovanom zaposlenošću obuhvaćeni su oni koji su registrovani kao zaposleni u CROSO pretposlednjeg dana u mesecu, kada se preuzima presek stanja iz CROSO, dok su ARS-om, koja se sprovodi kontinuirano, obuhvaćena i lica koja su bila kratkoročno zaposlena, bilo kada u toku nedelje/meseca/kvartala. To ne znači da bilo koji od navedenih izvora podataka o zaposlenosti nije pouzdan već znači da je potrebno poznavanje statističkih koncepata i definicija kako bi se podaci ispravno tumačili. Dakle, uzimajući u obzir sve metodološke razlike u obuhvatu zaposlenih iz CROSO, ARS-a i Poreske uprave (koje su objavljene na veb-sajtu RZS-a), slaganje podataka o zaposlenosti, masi zarada, naplaćenim doprinosima i BDP-u je sasvim indikativno u smislu valjanosti podataka o zaposlenosti iz ARS-a.