Ruda jadarita ne sadrži otrove, nikakav otpad se neće izlivati u reku Jadar

Ne želeći da na bilo koji način utičemo na uređivačku politiku i slobodu štampe, dužni smo da ukažemo na grube materijalne neistine iz teksta Referendum u gluvoj sobi profesorke Danice Popović. U cilju istinitog informisanja čitalaca NIN-a, molimo vas da ovaj odgovor objavite u narednom broju. U tekstu prof. Popović se navodi između ostalog da je „ruda puna arsena i drugih otrova, sam postupak prerade liči na filmove strave i užasa. Svaki dan će odnekud dovoziti hiljadu tona sumporne kiseline, zagrevati na temperaturi od 250 stepeni, mešati sa 8.000 kubnih metara vode – a kad se postupak završi, taj vreli otpad će lepo da izliju u Jadar, pa dalje u Drinu i Savu... uz malo jaču promaju, sumporne kiše za par sati stići do Beograda i potrovati nas – za sve pare!“ Tačne informacije su sledeće: Arsen, otrovi i ruda jadarita: Ruda jadarita ne sadrži otrove. U proteklih 15 godina jadarit je prošao kroz ruke hiljada ljudi i nikome od njih nije bila potrebna zaštitna oprema niti su imali posledice od kontakta sa rudom. Arsen je dvadeseti najzastupljeniji element u Zemljinoj kori, i nalazi se u određenoj koncentraciji u svakom zemljištu i svakom rudnom telu metalične sirovine. Rudno telo jadarita sadrži arsen u komparativno niskim koncentracijama, što je i očekivano jer se arsen u prirodi ne pojavljuje zajedno sa litijumom i borom. Laboratorijski testovi pokazuju da je prisutni arsen slabo rastvorljiv u vodi, a rastvorena koncentracija je tačno 100 puta ispod limita koji otpad čini opasnim. Zapravo je na granici detekcije, odnosno minimalno prisutan, što potvrđuju testovi rađeni u australijskoj i u srpskoj laboratoriji po standardima SRPS EN 12457 i SRPS EN 13657. Prerada rude i temperatura: Koncentrat rude se neće tretirati sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, što je slučaj sa drugim rudama litijuma u svetu. Rastvaranje rude jadarita će se odvijati na temperaturi nižoj od 100 stepeni Celzijusovih, što je omogućeno karakteristikama same rude i procesom koji su osmislili inženjeri Rio Tinta. Prečišćavanje vode, izlivanje u Jadar: Niti vreli otpad, niti bilo kakav drugi otpad neće biti izlivan u reku Jadar niti u bilo koju drugu reku. Otpadne vode će biti prečišćavane i tako prečišćene ispuštane u reku Jadar. Kvalitet prečišćene vode odgovaraće propisanom kvalitetu vode reke Jadar (druga klasa, kao i reka Drina), čime se osigurava da ispuštanje otpadnih voda ni na koji način ne može ugroziti propisani kvalitet reke, u skladu sa EU i domaćom regulativom koja se odnosi na očuvanje kvaliteta vodotoka. Investiciona vrednost postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je 40 miliona američkih dolara. Takođe, projektom je predviđena maksimalna (vršna) stopa ispuštanja prečišćene vode od 2.000 kubnih metara na dan. Ali prosečno ispuštanje će biti na nivou od svega 250 kubnih metara na dan, jer se u najvećem broju dana voda uopšte neće ispuštati. Dakle, objavljena cifra od 8.000 tona kubnih metara dnevno jeste 32 puta veća od tačne i odgovara mesečnom, a ne dnevnom ispuštanju. Sumporne kiše: Pojava sumpornih kiša kao posledica aktivnosti na projektu „Jadar“ je isključena – ni u kom slučaju, ni po jednom osnovu, ne može biti reči o sumpornim kišama. Para sumporne kiseline se neće ispuštati u atmosferu jer će se sumporna kiselina koristiti u procesu rastvaranja na temperaturi ispod 100 stepeni Celzijusovih, dakle znatno ispod tačke ključanja koncentrovane sumporne kiseline – zahvaljujući čemu se ne stvara zasićena vodena para koja sadrži tragove sumporne kiseline. Na kraju želimo da istaknemo da je Rio Tinto jedna od najvećih rudarskih kompanija na svetu, listirana na Londonskoj berzi, koja u 2021. razvija dve milijarde dolara vredan projekat koji će biti realizovan poštujući u potpunosti ne samo domaće zakonodavstvo, već i regulativu Evropske unije.