Realna je opasnost od masivne degradacije Rađevine

Organizacioni odbor skupa Projekat Jadar – šta je poznato upravo je u kontekstu konstruktivnog dijaloga uputio svoje Mišljenje (ne zaključke), 4. juna 2021. Ministarstvu energetike i rudarstva (MRE) kao nadležnoj instituciji (posebno imajući u vidu stručnjake MRE), a ne kompaniji Rio Sava Exploration (RSE), bez obzira na postojanje Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Rio Tinta (Rio Save). Analizirajući rezultate naučno-stručnog skupa u SANU, na osnovu dostupnih podataka i prezentacije predstavnika RSE, Organizacioni odbor je zaključio da se još uvek ne zna dovoljno da bi se doneo valjan sud o isplativosti projekta i o njegovom uticaju na životnu sredinu. Uz dopis MRE, priloženo je i mišljenje o pojedinim ključnim delovima planskog rešenja, kako bi se ukazalo Vladi na moguće probleme i ireverzibilne posledice usvajanja predloga o otvaranju rudnika litijuma i bora Jadar. Mišljenje je poslato zbog toga što je procenjeno da je to potrebno, jer je kompanija RSE počela sa otkupom zemljišta na kome neposredno predstoji raseljavanje stanovništva; zbog toga što oni koji su prodali svoja imanja na ovom području, već seku delove šume (posečena je šuma površine od preko jednog hektara, u kojoj je bilo i stogodišnjih stabala) i skidaju prozore i crepove sa kuća, a da nisu urađene procena uticaja na životnu sredinu i studija izvodljivosti, koje su preduslov za dobijanje dozvole za izgradnju rudnika; nadalje, zbog toga što se Prostorni plan posebne namene primenjuje direktno, izdavanjem lokacijskih uslova. RSE ističe da je „neutemeljenost demonstriranog pristupa“, odnosno „kritike projekta na pola studije izvodljivosti, rezultuje u pogrešnom informisanju javnosti, unošenju panika i podrivanja osnova za planski razvoj ovog ili bilo kod drugog projekta u budućnosti“. Naprotiv, ovako veliki i za državu i stanovništvo važni projekti trebalo bi da budu izloženi uvidu i sudu javnosti i struke, još u fazi idejnog rešenja, a ne kada se on uveliko priprema i njegova realizacija započinje. U vezi sa transparentnošću u različitim zemljama, pa i u SAD (gde Rio Tinto navodi da ima rudarske operacije), videti regulative u SAD i odnos Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) prema čovekovoj okolini, kao i načine rešavanja konkretnih problema, npr. Thacker Pass Lithium Mine | NDEP (nv.gov) i U.S. to list Nevada flower as endangered, dealing blow to lithium mine|Reuters. Najviši ekološki standardi u SAD doveli su do, bar privremenog, obustavljanja projekta Thacker Pass (https://www.reuters.com/business/environment/exclusive-lithium-americas-delays-nevada-mine-work-after-environmentalist-2021-06-11/), posle tužbe pobornika zaštite čovekove okoline. Prostorni plan posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar, koji je usvojila Vlada RS u februaru 2020, ne sadrži vodne uslove, niti je za usvojeno plansko rešenje pribavljena vodna saglasnost, što je obaveza propisana Zakonom o vodama. Skoro godinu dana nakon izrade Prostornog plana, pribavljeni su vodni uslovi za izradu tehničke dokumentacije za Projekat Jadar, ali ne u propisanoj objedinjenoj proceduri izdavanja lokacijskih uslova, što samo po sebi govori o nedovoljnoj transparentnosti i nepoštovanju procedura u slučaju ovog projekta. Zakon o vodama propisuje namenu i uslove korišćenja vodnog zemljišta, a granice vodnog zemljišta se upisuju u javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, i u prostorne planove, kao što je i navedeno u pomenutim Vodnim uslovima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 325-05-776/2020-07 od 15.09.2020, tačka 4.3. Zakon o vodama (u članu 133 – Zabrane i ograničenja) izričito zabranjuje da se na vodnom zemljištu grade objekti kojima se smanjuje propusna moć korita i odlaganje čvrstog otpada i opasnog i štetnog materijala. Rudarski kompleks zauzima 2.031 hektar, od čega je veći deo vodno zemljište, čime bitno utiče na oticanje velikih voda i zaštitu od poplava u dolini reke Jadar, a rudno telo i zona prostiranja uticaja rudnika (površine 855 hektara) se nalazi ispod rečnih korita i plavne zone Jadra i Korenite, gde se očekuje sleganje terena i do 1,5 metara. Poseban problem predstavlja plansko rešenje formiranja deponija za odlaganje rudarskog otpada u ovoj zoni. Deponije se ne mogu projektovati u koritu za veliku vodu i izlagati dejstvu poplavnih talasa; takođe se ne mogu locirati na aluvijalnim izdanima i u neposrednoj blizini naselja. Ovako improvizovano rešenje ne daje odgovor na pitanje: kako će se intervenisati ukoliko i kada se utvrdi zagađenje? Dakle, Prostorni plan posebne namene za realizaciju projekta Jadar ne sadrži vodne uslove, zatim nije izvršena procena uticaja rudnika na režim voda, niti su data odgovarajuća rešenja regulacije rečnih tokova u zoni prostiranja negativnih uticaja. Primedbe koje su date na tehnička rešenja deponija rudarskog otpada, koja su prikazana u prostornom planu i na stručnom skupu, ne mogu se tumačiti kao „posebno uznemirujuća paušalna ocena“, već se radi o predlogu da se one izmeste na bezbedne lokacije i propisno osiguraju, u skladu sa važećim standardima i odredbama Zakona o vodama. Obrazloženje da naučna dostignuća 21. veka omogućavaju da se deponije opasnog otpada grade u rečnim koritima i izlažu poplavnim talasima i poređenja sa zaštitnim nasipima u Holandiji, ne mogu se ni prihvatiti, niti porediti. Rezultati ispitivanja, hidrogeološki i hidrodinamički modeli i analize koji su prikazani u Elaboratu o resursima i rezervama bora i litijuma u ležištu Jadar, iz decembra 2020. upravo pokazuju potencijalne uticaje i rizike od zagađivanja podzemnih voda u aluvijalnoj izdani duž razmatranog toka reke Jadar i desne obale reke Drine. Upravo je obaveza investitora da te uticaje izračuna, odnosno proceni i predvidi odgovarajuća rešenja zaštite. Ovo je navedeno i u Vodnim uslovima (tačka 4.4) koje je dalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da je rizik od zagađenja površinskih i podzemnih voda realan, najbolje pokazuju posledice izlivanja rudarskog otpada sa deponije „Stolice“, kao i zagađenja sa sličnih deponija u slivu Borske reke, Peka, Sitnice itd. U vezi sa projektom Barroso, videti i negativne reakcije: https://www.euronews.com/2021/04/23/portuguese-village-suffers-the-high-cost-of-low-carbon-energy, ali i navode u naučnom radu: C. Chaves et al, The Extractive Industries and Society, 2021, in press: „Concerns about lithium extraction: A review and application for Portugal“: „... U Portugaliji su strahovi od negativnih posledica, posebno ekoloških, pokretali skupove i demonstracije, na čelu sa različitim civilnim i ekološkim grupama (https://repositorio.lneg.pt/handle/10400.9/3333). Društveni uticaj ima tendenciju da bude veći ili manji, u zavisnosti od različite socijalne dinamike. Da bi se suprotstavilo socijalnom osporavanju i nezadovoljstvu stanovništva, zagovaraju se aktivnosti povezane sa korporativnom odgovornošću proizvođača litijuma (https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwiBja6MusbxAhWZuKQKHYGWDsQQFnoECAQQAw&url=https%3A%2F%2Fwww.savannahresources.com%2Fcms%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F08%2FThe-Mina-do-Barroso-Project-Economic-Development-Impacts_UniversityofMinho_English_Final.pdf&usg=AOvVaw1G5pS1G-EbSHjhiZ3gq9JC), što pokazuje sve veći broj različitih inicijativa sa lokalnim zajednicama, kao što je slučaj u Čileu. Takođe se naglašava potreba za angažovanjem lokalnog stanovništva.“ Utisak Rio Save o kritičkim osvrtima na pojedine elemente projekta je površan i odbranaški, uz već oprobano etiketiranje da su primedbe izrečene u Mišljenju paušalne, nedobronamerne, pa čak i neutemeljene. Zapravo sve je suprotno od toga, jer je u osnovi bila namera, što je jasno izneto u dopisu MRE i Mišljenju, da se projekat sagleda iz onih uglova koji su nedovoljno osvetljeni, zanemareni ili minimizovani, te bi u tom svetlu trebalo sagledati smisao dopisa upućenog MRE. I ovom prilikom naglašavamo, krucijalni podaci nisu dostupni, sve potrebne analize i pored dugogodišnjeg angažovanja Rio Save (Rio Tinta) u Srbiji nisu urađene ili nisu dostupne. Da zaključimo: jedno je sigurno, a to je da će aktivnosti na prostoru predviđenom za rudnik i postrojenja za preradu rude i dobivanje litijum-karbonata i borne kiseline, kao i deponije rudničke i proizvodne jalovine, predstavljati masivnu degradaciju predela Rađevine, uprkos deklarativnim izjavama RT da će sve biti urađeno po najsavremenijim ekološkim standardima, pa čak i da će sve biti vraćeno u prvobitno stanje. Ne postoji „zeleno“ rudarstvo, osim u slučaju da se sve ono što se iz utrobe zemlje izvadi i preradi, posle ‒ u vidu jalovine ‒ vrati nazad. Detaljni odgovori na komentare RSE biće dostavljeni MRE u razumnom vremenskom roku. Ovim završavamo raspravu o članku u NIN-u, od 1. jula 2021.