Dokle, bratko

Kad se ne radi o vašoj vlastitoj koži, politika ume da bude (mračno) zabavna stvar. Na koju god stranu da se okrenete i koji god trenutak da odaberete, primere ćete lako naći. Još ako živite na Balkanu - najčešće je dovoljno samo baciti pogled preko plota. Gde je, uz ostale, i Bugarska, zemlja o čijoj se političkoj sceni, uprkos geografskoj blizini, ovde zna vrlo malo, a i to malo se najčešće svodi na dve reči i jedno ime: Bojko Borisov. Tamo se 11. jula održavaju ponovljeni parlamentarni izbori, pošto nakon onih aprilskih nije bilo moguće formirati novu vladu. Nominalno, na tim je izborima pobedila vladajuća partija Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) dugogodišnjeg premijera Borisova, osvojivši ubedljivo najviše mandata, 75 u 240-članom parlamentu. Ali je GERB tada zapravo izgubio, pošto je umesto prognozirane trećine osvojio četvrtinu ukupnog broja glasova, a njegovi dotadašnji koalicioni partneri s radikalne desnice nisu preskočili cenzus, pa je ostao bez mogućnosti da ponovo sastavi vladu, budući da ostale stranke koje su u parlament ušle s Borisovim nisu htele da imaju posla. U neka druga vremena, relativni neuspeh GERB obično je značio jačanje pozicije Bugarske socijalističke partije (BSP), naslednice bivših komunista i stranke čije je rivalstvo s GERB dugo davalo osnovnu dinamiku političkom životu zemlje. U aprilu je, međutim, BSP - koja je u međuvremenu, kako to već s bivšim komunističkim partijama u istočnoj Evropi biva, mutirala u nazadnjačku, ksenofobičnu stranku - prošla još mnogo lošije nego GERB i zabeležila najgori izborni rezultat od obnavljanja demokratije u Bugarskoj. Umesto BSP, u prvi plan je izbila nova, populistička partija Postoji jedan narod (ITN) popularnog zabavljača i televizijskog voditelja Stanislava Trifonova, poznatijeg kao Slavi, kojoj je pripalo 51 poslaničko mesto. Ali ni ova samoproklamovana antiestablišment stranka mutne ideološke orijentacije (koja je, uz ostalo, doprinela širenju ionako rasprostranjenog skepticizma Bugara po pitanju uzroka i prirode pandemije), druga nova politička organizacija, antikorupcionaška Ustani! Mafija napolje!, te odranije prisutna i takođe borbom protiv korupcije motivisana, liberalna Demokratska Bugarska (DB), u ukupnom zbiru nisu osvojile ni blizu dovoljno mandata da bi mogle da sastave vladu bez neke od stranaka starog režima - GERB, BSP i treće konstante bugarske politike, takođe diskreditovanog Pokreta za prava i slobode (DPS), koji okuplja pripadnike turske manjine. A osim pobrojanih niko više nije preskočio izborni prag od četiri odsto. I tako se Bugarska našla na političkoj ničijoj zemlji. Prošloletošnji masovni ulični protesti protiv kompromitovane političke, poslovne, sudske i medijske elite koja je, neretko u saradnji s organizovanim kriminalom, od Bugarske načinila zarobljenu državu - s neupitnim statusom najsiromašnije i najkorumpiranije članice Evropske unije - samo su se delimično materijalizovali u glasovima za nove i(li) neukaljane političke snage. A onih 1,65 miliona glasača koliko ih je u aprilu ukupno glasalo za GERB, BSP ili DPS (pravo glasa imalo je preko 6,6 miliona Bugara, sad u nedelju imaće ga njih oko 6,7) izgleda i dalje veruje da sve može da se nastavi po starom. A ne može, ili makar ne bi valjalo. Ako išta, u periodu između dva izlaska na birališta - budući da je raspodela glasova u aprilu bila takva kakva je bila i da se formiranje nove vladajuće većine ispostavilo kao nemoguća misija, socijalistima blizak predsednik Rumen Radev morao je da raspiše nove izbore - sumorna socio-politička slika Bugarske postala je još mračnija. U maju je tako na videlo izbilo da je u mesecima pred izbore prisluškivano preko 30 opozicionih političara; to je potvrdio i ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Bojko Raškov, navodeći da je među njima bio i premijer prelazne vlade Stefan Janev. Nije saopšteno ko je sve od političara bio „na merama“, ni zbog čega; istraga je, što bi se reklo, još u toku. Ali dok neki insistiraju kako je spisak prisluškivanih mnogo duži, iz GERB tvrde da je u pitanju pokušaj diskreditacije obaveštajnih službi i osveta za ovoprolećno razotkrivanje navodne ruske špijunske mreže. (Borisov i GERB se, naime, po potrebi pozicioniraju kao branitelji zemlje od podzemnog uticaja Moskve, pritom markirajući BSP kao eksponenta ruske politike u Bugarskoj.) Takođe u maju, jedan od najvećih bugarskih zemljoposednika, Svetislav Ilčovski, pred parlamentarnim odborom je posvedočio da mu je GERB ucenama i pretnjama iznudio na stotine hiljada evra; Borisov je i ovo proglasio delom zavere s ciljem da se ocrne on lično i stranka koju vodi. A tehnički ministar ekonomije Kiril Petkov je u jednom intervjuu otkrio da je državni Fond za razvoj, čija su sredstva namenjena pre svega malim i srednjim preduzećima, pola miliona evra u vidu kredita podelio maloj grupi od osam privilegovanih firmi. Dosadašnji vrhunac onoga što bi, da je sreće, trebalo da bude početak konačnog suočavanja s koruptivnom truleži koja izjeda socio-političko tkivo zemlje - trebalo bi, ali verovatno neće biti, o čemu malo kasnije - usledio je početkom juna, kada su Sjedinjene Države uvele sankcije trojici bugarskih tajkuna i većem broju s njima povezanih firmi, njih 64. Dosad najsveobuhvatnijom primenom odredaba zakona o odgovornosti za kršenja ljudskih prava (tzv. zakon Magnicki) - inicijalno usvojenog kako bi se kaznili zvaničnici umešani u slučajeve kršenja ljudskih prava širom sveta, da bi njime naknadno bili obuhvaćeni i oni umešani u visoku korupciju - američko ministarstvo finansija na crnu listu je stavilo notornog Deljana Peevskog, medijskog mogula i bivšeg poslanika DPS; kockarskog tajkuna Vasila Boškova, najbogatijeg Bugarina koji je, suočen s nizom optužnica u domovini, od prošle godine u egzilu u Dubaiju; te Ilka Željaskova, zvaničnika Nacionalne kancelarije za kontrolu uređaja za prikupljanje obaveštajnih podataka, koji je šurovao s Peevskim na pripremi dve korupcionaške šeme. Istovremeno, jednom broju bivših bugarskih zvaničnika i članovima njihovih porodica Stejt department je zabranio ulaz u SAD. To što su u pitanju državljani zemlje nominalnog saveznika iz NATO i članice EU nije bilo ni od kakvog značaja. Ali koliko će sve pobrojano otrežnjujuće delovati na birače i eventualno uticati na ishod ponovljenog glasanja? Malo ili nimalo, izgleda. GERB je ponovo na putu da dobije najviše glasova, mada verovatno nedovoljno da bi povratio inicijativu, a nove, antikorupcionaške snage nisu dovoljno narasle da bi preuzele kontrolu. Onima kojima je odranije jasno kako stvari funkcionišu u bugarskom društvu nisu bili potrebni dodatni dokazi za to; oni koji to ne žele da vide neće ni sada naprasno progledati. Zna se kako to ide u ovom delu sveta. Možda bi - veliko možda - neke koristi bilo od promene ponašanja EU, koja je svojevremeno u dva navrata, 2008. i 2014, Sofiji uskraćivala deo finansijskih sredstava iz zajedničkih fondova zbog (opravdane) zabrinutosti usled načina na koji su ona trošena; ali koja se, pre svega zahvaljujući uticaju Evropske narodne partije (EPP) kao tradicionalno najjačeg političkog bloka u Uniji, već godinama pravi nevešta kad je o reč o transgresijama bugarskih vlasti, pa je tako sada oćutala i američko uvođenje sankcija. Jasno je i zašto. Borisov je sve vreme bio odan i disciplinovan partner odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel i njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU), i to je njegovu zemlju poštedelo većih nevolja u odnosima s Berlinom i, posledično, Briselom: u poređenju s problemima koje stvaraju Mađarska i Poljska, Bugarska sa strane posmatrano deluje maltene kao uzorna članica EU. E sad, što bugarski establišment u proseku više i češće pribegava lopovskim metodama - pa, niko nije savršen.