Napredak brzinom poršea

Nije bilo čak ni pokušaja pravljenja ubedljive predstave za javnost: baš u vreme kada je, u prisustvu evropskih posrednika, započeo novi krug razgovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima, uvežbani savez tabloida i državnog vrha lansirao je novu pompeznu laž, usmerenu ne samo protiv opozicionih predstavnika, već i protiv interesa celog društva koje se besomučnom propagandom uporno sluđuje i dovodi na ivicu unutrašnjeg sukoba. Meta je, ovoga puta, bila Marinika Tepić koja je „optužena“ da je stigla na susret sa građanima Valjeva u skupocenom poršeu, da bi, na tom, ničim nedokazanom i uzalud opovrgnutom temelju, nastavljena izgradnja još jedne razgranate konstrukcije izmišljotina i kleveta, sa jasnim ciljem „ubijanja“ njenog rastućeg političkog rejtinga. Toliko „vrištanje“ sa stranica tabloida i kroz programe provladinih televizija – uz potonji angažman predsednice Vlade lično – nije, ipak, poremetilo atmosferu u Skupštini Srbije gde su, tokom dva dana, evroparlamentarci Tanja Fajon, Vladimir Bilčik i Knut Felkenštajn slušali žalbe predstavnika opozicije na nepodnošljive medijske i druge izborne uslove, ali i zaklinjanja predstavnika vlasti da već postoji zavidan nivo medijskih i drugih sloboda, te da su, uprkos tome, oni spremni za dodatna unapređenja. Javnost je, potom, obaveštena da su „razgovori protekli u dobroj atmosferi“, kao i da su bili „konstruktivni i otvoreni“. Najavljeno je i da će predstavnici Evropskog parlamenta pripremiti „nacrt predloga zaključka“ za poboljšanje izbornih uslova, te da će nova runda pregovora uslediti 17. i 18. septembra. Učesnici su, uglavnom, izrazili oprezni optimizam, mada je bilo i drugačijih glasova iz redova zainteresovanih strana: advokat Vladimir Gajić najavio je, dan po okončanju prve runde nastavka razgovora započetog uoči prošlogodišnjih izbora bojkotovanih od strane većine opozicionih stranaka, da će predložiti Narodnoj stranci, čiji je član, da odustane od daljeg učešća u dijalogu. „Nema smisla da se ponižavamo. To je već viđeno. Nego da idemo po Srbiji i pokušamo da dignemo narod na noge... ako im je stalo do života. A ovi koji unapred izlaze na izbore neka se sete Šapca“, tvitnuo je Gajić. U međuvremenu, nastavljaju se i pregovori na „drugom koloseku“, onom bez prisustva evroparlamentaraca. Taj proces bi, prema rečima Miloša Jovanovića, predsednika DSS-a i budućeg predsedničkog kandidata koalicije NADA, već do kraja ovog meseca, a najkasnije do početka avgusta, trebalo da da „jasnu sliku šta će se menjati kada je reč o izbornim uslovima, šta će još biti predmet diskusije u okviru međustranačkog dijaloga, a šta vlast neće moći da prihvati“. Iako organizacija razgovora bez prisustva evroposrednika mnogo liči na pokušaj obesmišljavanja razgovora uz posredovanje EU, sve troje evroparlamentaraca ocenili su da održavanje više dijaloga nije nikakav problem, ako je cilj isti – stvaranje uslova za fer i poštene demokratske izbore. A da li je? Šta nam o tom cilju govori ponašanje vlasti nakon prošlogodišnjeg bojkota, koji je rezultirao formiranjem praktično jednostranačkog parlamenta, a potom i najavom Aleksandra Vučića prevremenih parlamentarnih izbora, čija se zvanična potvrda još uvek čeka? Da li je, uprkos lošim ocenama na svim svetskim indeksima demokratije i bez obzira na konstatacije u poslednjem izveštaju Evropske komisije („novoformiranu Skupštinu Srbije odlikuje ogromna većina članova vladajuće koalicije i odsustvo održive opozicije; takva situacija ne vodi ka političkom pluralizmu u zemlji“) naprednjačka vlast zaista primorana da popusti i omogući održavanje izbora na kojima ne bi imala unapred garantovanu apsolutnu pobedu? Primer sa početka teksta bio bi dovoljan da pokaže potpuni nedostatak namere naprednjaka da politički život u Srbiji vrate u okvire elementarne demokratije – mada bi sve bilo jasno i da je kampanja „Marinikin porše“ izostala, sa ciljem da u vreme boravka predstavnika EU, medijsko-politička scena deluje bar manje tragično. Jer, uprkos ocenama da odsustvo opozicije iz parlamenta Vučiću nikako ne odgovara te je zbog toga spreman za prevremene izbore pod nešto boljim uslovima, sve ono što se tokom proteklih godinu dana dešavalo govori sasvim suprotno. I ukazuje na spremnost vlasti da svim zamislivim sredstvima brani osvojene pozicije, pa čak i da, takođe uz upotrebu svih sredstava, pobriše eventualne konkurente i na izborima za mesne zajednice, koje nikada do sada nisu predstavljale polje ozbiljne političke borbe. Već početkom jula prošle godine, gotovo neposredno nakon izbora, upotrebljena je do sada verovatno najbrutalnija sila, sve u cilju gušenja protesta građana. Uterivanje straha nastavljeno je, potom, različitim metodama, od kojih je najskandaloznije bilo ono televizijsko prikazivanje fotografija tela sa odsečenim glavama, sve uz aminovanje REM-a (iz čijeg Saveta je u decembru istupio profesor Slobodan Cvejić, dan nakon što je za predsednicu tog tela izabrana Olivera Zekić - čime je nestala ona mala nada u promenu rada krucijalno važnog regulatora). Takozvani Javni servis jeste minimalno odškrinuo vrata za predstavnike opozicije (emisija Reč na reč), ali ne i za informacije o bitnim događajima i poštene analize njihovog značaja. A i taj mali „ustupak“ debelo je zatrpan: prema analizi BIRODI-ja, na primer, u udarnoj informativnoj emisiji RTS, Dnevniku 2, u periodu od 15. marta do 30. aprila, u svim prilozima u kojima se pominje, u ukupnom trajanju od dva sata i devet minuta, predsednik Vučić ni jedan jedini sekund nije pomenut u kritičkom kontekstu. A u poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je, čak, zabeleženo 13 sekundi kritike (koju je izrekao crnogorski premijer), ove godine „informisanje“ je još intenzivnije prilagođeno potrebama vlasti: prošle godine je, od ukupno dva sata i dva minuta, u dve trećine slučajeva, Vučić predstavljen neutralno, dok se ove godine u 94,2 posto priloga o njemu govorilo pohvalno, objasnio je za Danas Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja. Ako i ima razloga za uverenje da Vučiću ne prija izostanak parlamentarnog pluralizma koji obezbeđuje fasadu demokratije, to se u radu Skupštine ni najmanje ne vidi. Naprotiv, ona se koristi za žestoku propagandu, o čemu svedoče podaci Otvorenog parlamenta: u periodu od 2. marta do 27. maja 2021, na 13 održanih sednica, najzastupljeniji u govorima poslanika bili su Vučić (2.569 pominjanja) i Dragan Đilas (2.423) – s tim što je Đilas pominjan isključivo u negativnom kontekstu, a Vučić najčešće u pozitivnom, potom u neutralnom i nikad u negativnom tonu. Nemoguće je ovde podsetiti na sve što je, samo u proteklih godinu dana, ukazalo na nedostatak namere vlasti da upristoji politički život. Ono čega, međutim, za to vreme nije bilo, jeste bilo kakva jasna naznaka postojanja pritiska koji bi vlast naterao na istinske promene – niti ima razloga za očekivanje da bi neki ozbiljniji pritisak mogao stići spolja, naročito s obzirom na zastoj u procesu evrointegracija, niti je opozicija uspela da nastupi sa jedinstvenim zahtevom. A nema ni nagoveštaja spremnosti građana na masovne proteste ili građansku neposlušnost. U takvim okolnostima, najverovatnije deluje dogovor o nekoj vrsti kozmetičkih promena, koje bi bile razlog za konačno odustajanje od bojkota makar dela stranaka koje prošlog juna nisu učestvovale u izbornoj utakmici. Ali, i u tom slučaju, teško da može biti garancije da će postignuti dogovor zaista biti primenjen u realnom životu. O tome najbolje govori sudbina rezultata prošlogodišnjih pregovora, za koje je Bilčik sada rekao da su „doneli rezultate“ – uprkos činjenici da je opozicija bojkotovala izbore, a REM nije promenio način rada. Čuda su, naravno, moguća, o čemu govori podsećanje da je davne 2000. DOS izašao sa zajedničkim kandidatom (Vojislav Koštunica) svega nekoliko nedelja pre izbora na kojima je poražen Slobodan Milošević. Poslednjih godina, međutim, mogli smo da se uverimo da je iz tog, ali i drugih primera iz prošlosti, mnogo više naučio Vučić nego njegovi politički protivnici. Student generacije možda nije bio, ali bi se mogao pokazati kao student veka u disciplini političke manipulacije.