BDP ne može biti „veštački naduvan“

Gospodin Nikezić ponovo pokazuje svoje neznanje i nepoznavanje statističkog sistema i obračuna BDP-a, iznoseći lažnu tvrdnju da RZS za obračune koristi „ugovorene projektne vrednosti koje su dva do tri puta veće od realnih“ i time putem „naduvanih“ vrednosti građevinskih projekata, „naduvava“ i visinu BDP-a. Ne bi to bio problem, jer niko ne može očekivati od neposvećenog da poznaje metodologiju teške discipline nacionalnih računa, kada ne bi bilo laičke nadobudnosti ili, još gore, politikantske zloupotrebe, inače, matematički preciznih pojmova. Ponovo moram g. Nikeziću da dajem besplatne lekcije iz statistike i makroekonomije. Najpre, RZS nikada nije koristio niti koristi nekakve „ugovorene projektne vrednosti“ već naprotiv, realne vrednosti izvršenih radova koje prikuplja putem statističkih izveštaja od izvođača radova. Dakle, za obračun BDP-a je relevantna realizacija u smislu da je reč o realizovanim, realno kreiranim dobrima i uslugama koji su proizvedeni i razmenjeni na tržištu – nezavisno od projektovane ili ugovorene vrednosti. Pomenuti statistički izveštaji su bazirani na privremenim situacijama izvođača radova, koje podležu kontrolama nadzornih organa, zatim se ovi izveštaji dopunjuju i finansijskim izveštajima koji su predmet revizije, a zatim i poreskih kontrola, što su domeni za koje RZS nije zadužen, niti se time bavi ijedna nacionalna statistička institucija. Dakle, reč je o uhodanoj i standardnoj evidencionoj osnovi na kojoj se bazira svaka nacionalna zvanična statistika i koja jedino može biti izvor informacija u procesu kompilacije nacionalnih računa. O paušalnim, verovatno izmišljenim ciframa o dvostruko i trostruko većim ugovorenim cenama građevinskih radova, nemam šta da kažem niti je to predmet statistike, a ne bi bio ni predmet ekspertize, veštačenja ili revizije. Druga bitna stvar koju g. Nikezić ne shvata i koja predstavlja čistu obmanu i manipulaciju jeste tvrdnja da se višim cenama građevinskih radova, BDP tobože veštački „naduvava“. BDP u smislu o kojem on govori ne može biti „naduvan“, niti je reč o „veštačkom“ BDP-u. Ukoliko je proizvođač dobara i usluga, bez obzira na to da li je reč o trgovcu na pijaci, zanatliji, konsultantu (kao što je g. Nikezić) ili građevincu, uspeo u realnoj transakciji boljim ugovaranjem cene za sebe da ostvari veći iznos marže i dobitka, to ne znači „naduvavanje“ BDP-a i taj i takav BDP u kojem je sadržan njegov dobitak, zarade radnika i amortizacija je ništa manje realan, jer je, prema dohodovnom pristupu obračuna BDP-a, to bruto dodata vrednost po definiciji, a ne nekakva statističko-računovodstvena fikcija. Prema g. Nikeziću, RZS bi trebalo da određuje neke teorijski „realne“ cene dobara i usluga u Srbiji koje bi obezbedile procenu „realističnog BDP-a“, kojom bi on bio zadovoljan. Ili, možda da, po ugledu na bivše socijalističke privrede, uvedemo planske cene po kojima bismo obračunavali BDP? Ili bi možda, da bismo umirili strah g. Nikezića za javne rashode i zaduženost Srbije, trebalo da redefinišemo i sam koncept BDP-a, pri čemu bi RZS na sebe preuzeo ulogu kontrolora koji određuje i proverava koja je cena dobara i usluga na tržištu realna? Dakle, BDP ne može biti „veštački naduvan“ po osnovu cena dobara i usluga, već on pokazuje realne transakcije na tržištu; a to da li je prodavac uspeo kupcu nešto više da naplati za svoj proizvod ili usluge, takva pitanja, naposletku, razrešava tržište, ne RZS, niti g. Nikezić, koji bi trebalo da malo obnovi gradivo iz makroekonomije i statistike.