Servis za reprodukciju naprednjačkih uvreda

Ime Vladanke Malović možda nije poznato većini građana Srbije, ali svi koji makar i ovlašno prate rad medija izvesno znaju za njene izjave. I, dok istorija pamti slučajeve velikih mislilaca čije su sentence poznatije od autora, gospođa Malović veliki ili originalni mislilac izvesno nije – kao članica Predsedništva SNS-a i šefica Informativne službe vladajuće stranke, ona u najboljem slučaju obavlja funkciju raspršivača reči predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića, a u najgorem je naprosto zagađivač ovdašnje političke atmosfere, doduše veoma efikasan. Ko ne prati nalog „SNS – Srbija“ na Tviteru, ne zna da se ispod najcrnjih uvreda prema neistomišljenicima i predsednikovim političkim protivnicima neretko nađe jednostavan potpis – Vladanka. Čak i kada se te uvrede sistematski prenesu u prorežimskim onlajn i štampanim glasilima – od Večernjih novosti i Kurira, preko Aloa i Srpskog telegrafa, do Informera i raznih opskurnih sajtova – autorstvo Vladanke Malović ne bude navedeno svaki put. S druge strane, svi znaju da je KRIK-ova kritička analiza optužnice protiv klana Veljka Belivuka prokazana rečima da je „lepo videti čiji je Belivuk bio izvršilac“; znakovito je da Malović u vezu dovodi kriminalnu grupu i istraživačku redakciju koja je postavila pitanje: ako su BIA i vrh države znali za surova ubistva, zašto optužnica ne sadrži elemente o odgovornosti, pa i upletenosti i nekih državnih struktura? Ili, šta reći o ovom njenom sažetom, a sadržajnom driblingu: „Samo politički lešinari koji su opljačkali Srbiju, poput Đilasa, Tadića i njihovih patrljaka Obradovića, Jeremića, Lutovca i pokreta pedofila snažno podržani od strane njihovih tajkunskih medija u najvećim mafijaškim koljačima mogu da traže spas za opstanak na političkoj sceni.“ Zaista, nema šta nema, a čega nema, naći će se: navedene su difamacije skoro čitave opozicije, potcrtana je monstruoznost Belivukovog klana, a poentirano je podsećanjem na realnu impotenciju političkih protivnika SNS-a. Zna gospođa Malović da je u igri protiv slabijih protivnika napad ubedljivo najbolja odbrambena taktika. Pored zonske odbrane vlasti, Malović je spretna i u igri „čovek na čoveka“. Lider SSP-a Đilas je „nalickani lopov“ za koga „narod Srbije... (treba da gleda) kako s istom energijom kojom je pljačkao Srbiju riba pločice, npr. toaleta u Zabeli“. Lider Dveri Boško Obradović se u njenim oglašavanjima redovno označava kao fašista i nasilnik, a potpredsednica SSP-a Marinika Tepić je „patološka lažovčina što se bahati u tajkunskom poršeu“ koja treba da „promeni dilera“. Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić je „Sunđer Bob na steroidima“, Sergej Trifunović je, dok je bio politički koliko-toliko relevantan, bio „devojčica“ koja se „drogira u kafićima po Skoplju“, a Saša Janković je uoči predsedničkih izbora 2017. okarakterisan kao „osvedočeni lažov, lažni zaštitnik građana“ koji građanima Srbije nema ništa da ponudi do „patološke mržnje prema Aleksandru Vučiću“. Propagando, Vladanka ti je ime! Jer, zaista, gospođa Malović ne mora da poimence bude medijski prisutna da bi bila sveprisutna, sve vreme – ona je servis za reprodukciju neistina čiji je cilj, osim primarnog (direktno vređanje) i taj da drastično snizi vrednost javno izgovorene reči. U njenom delanju su sadržani sav sjaj i beda botovskog deformisanja javnog mnjenja i, da zvanični nalog na Tviteru otvoreno ne koristi u svrhe ličnog obračunavanja, velika je šansa da bi joj profil stradao u „velikoj čistki“ iz aprila 2020, kada je ova kompanija obrisala 8.500 botovskih naloga povezanih s vladajućom partijom u Srbiji. U srži njenog algoritma je isti programski kod koji je prisutan i u drugim primercima SNS mašinerije – takoreći robotska odanost Aleksandru Vučiću, na kojoj, kažu upućeni, i premijerka Ana Brnabić može da joj pozavidi. Vučića je upoznala s 27 navršenih godina, kada je kao aktivista beogradskog odbora SNS-a ušla u politiku. Prema sopstvenim rečima, počela je skromno, kao svojevremeno Goran Vesić u DS-u, dakle pomaganjem u organizaciji kampanje za lokalne izbore u Zemunu i na Voždovcu 2009. Te prve dane saradnje s Aleksandrom Vučićem je 2016. u izjavi za Blic opisala ovako: „Tih meseci do izbora radili smo danonoćno svi zajedno, a on se ponašao kao jedan od nas, iako sam ja u početku imala ogromnu tremu, jer, priznaćete, nije mala stvar raditi kampanju SNS i biti uz one koje neizmerno poštujete. Nikada nije bio pretenciozan, uvek ima vremena za sve.“ Svoje avanzovanje preko mukotrpnog rada u beogradskom odboru SNS-a dočekala je na mestu predsednice Službe za informisanje SNS-a, na koje je stupila tokom kampanje za predsedničke i parlamentarne izbore 2012, što je ujedno bio i poslednji put da je komunicirala sa svim zainteresovanim redakcijama i novinarima. I ovaj korak naviše je koristila za panegirike predsedniku SNS i Srbije: „...Nemam radno vreme, vikende, praznike. Svakodnevni rad, podrazumevani stres, ali kada je Aleksandar Vučić šef, nema nemogućeg posla.“ Pre šest godina, našla se na Blicovoj listi najmoćnijih žena u Srbiji i to na poslednjem, pedesetom mestu. Danas je sigurno bolje plasirana. U oštroj konkurenciji naprednjačkih akademaca, Vladanka Malović je odlučila da ne navodi zvanične podatke o svom obrazovanju. No, na osnovu javnih nastupa, očigledno je da je prošla sve razrede partijskih škola. Neko je u njenoj organizaciji bio zadovoljan njenim radom, budući da je 2014. postala članica Predsedništva SNS. Ili, kako bi i sama rekla u opisu jednog snimka na njenom profilu na Instagramu, „u SNS-u ima mesta za sve poštene i vredne ljude“. Verovatno ključni ispit koji je položila s čistom desetkom bila je promocija izložbe Necenzurisane laži iz leta 2016, kada je u galeriji „Progres“ izloženo oko 2.500 novinskih članaka i naslovnih strana onih štampanih i digitalnih medija koji su u periodu od 2014. do 2016. kritički – neko bi rekao i objektivno - izveštavali o radu vlasti. „Osnovni zadatak dela medija, koji sinhronizovano deluju citirajući jedni druge, postao je da Aleksandra Vučića predstave domaćoj i stranoj javnosti kao brutalnog cenzora koji ukida emisije, obara portale i smenjuje urednike i novinare, zabranjuje tekstove“, kazala je tada Malović. Izložba je za cilj imala da ukaže na postojanje medijskih sloboda u Srbiji, i to nakon što je, između ostalog, karikaturista Dušan Petričić dobio otkaz u Politici i nakon što je Utisak nedelje u tržišno-političkom kolopletu nestao s nacionalne frekvencije koju je imala B92. O snazi „meke cenzure“ koja se odvila u međuvremenu se štošta ima reći. Ali ne može se reći svuda. Bilo kako bilo, kada je krajem jula 2019. Vladanka Malović bila prisutna na prvom sastanku predstavnika vlasti i opozicije o izbornim uslovima na beogradskom FPN-u, javnost je ostala uskraćena za sočnije detalje. Osim onih koje su nezvanično prenosili režimu bliski mediji, a prema kojima su Malović i Vladimir Đukanović Đuka optužili Dragana Đilasa da je tajkun koji je kontrolisao medije dok je bio na vlasti, odnosno potpredsednika Narodne stranke Miroslava Aleksića da je na TV Trstenik za vreme njihove vlasti vladao – staljinizam. Direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević, inače inicijator tog sastanka, razgovor je ocenio kao „konstruktivan“. Malović se nije izjašnjavala zbog četam haus pravila. Osnovano je pretpostaviti šta bi imala da kaže – njene reči odzvanjaju Srbijom čak i kada ih izgovori neko drugi.