Unutrašnji poslovi i spoljni neprijatelji

Iskreno, ne zna se šta je gore, nacrt novog zakona o unutrašnjim poslovima ili način na koji je povučen iz procedure. U „autorskom delu“ Aleksandra Vulina bilo je mnogo problematičnih odredaba, zbog kojih je stručna javnost burno reagovala, ali se činilo da su te kritike samo pojačale rešenost ministra policije. Sve dok đavo nije odneo šalu, pa se u sve još jednom umešao Aleksandar Vučić. U Srbiji i inače „jedan poziv menja sve“, pa je na „molbu“ Aleksandra broj 1, Aleksandar broj 2 bez razmišljanja nacrt vratio u fioku. Ne bi, možda, bilo toliko sporno – iako to ne spada u ustavne nadležnosti predsednika - da se „najbolji student Pravnog fakulteta“ na takav korak odlučio zato što je otkrio da neka rešenja mogu da ugroze demokratiju, prava i slobode građana. Ne, on nacrt nije ni pročitao! „Nemam pojma šta piše u zakonu“, doslovno je rekao. Ma, divno. Iako je „mentor“ priznao da nije ni pročitao Vulinov „rad“, ovaj ga je poslušao, jer je želeo da „izbegne krv na ulicama Beograda“?! Potom je čorbu, koju nije sam skuvao, začinio tvrdnjom da je MUP „obaveštajnim radom došao do informacija da je nekoliko stranih zapadnih obaveštajnih službi preko svoje agenturne mreže u medijima, nevladinim organizacijama i političkim partijama izvršilo medijsku pripremu za organizaciju nasilnih protesta koji za cilj imaju destabilizaciju Srbije“ i da će sada ti N. N. neprijatelji „morati da potraže neki drugi razlog za krv na ulicama Beograda“. Samo u Srbiji Vulin je time mogao da stavi tačku na ovaj slučaj. U svakoj normalnoj državi neka njihova Zagorka Dolovac bi istog časa pozvala ministra, zatražila sve informacije do kojih je policija došla „obaveštajnim radom“ i dala nalog da se privedu svi koji su spremali ko zna koji po redu „državni udar“, i to uz „krv na ulicama“. Ili bi, posle razgovora sa ministrom, saopštila građanima da mogu da budu spokojni, da nema dokaza za njegove tvrdnje i da nikom nije ugrožena bezbednost. Ovako, u vazduhu su ostale da lebde Vulinove reči da će zbog povlačenja predloženih rešenja „ubice i lopovi biti malo sigurniji, a policija i građani mnogo nesigurniji“. Pa, ako Aleksandar 2 to zaista misli, zašto se nije usprotivio Aleksandru 1? Doduše, na to pitanje već je odgovorio – „predsednička se ne poriče“! Odgovoran ministar, ubeđen u ono što govori, podneo bi ostavku i ne bi poslušao predsednika ako zaista misli da od njegove „molbe“ korist mogu da imaju samo „ubice i lopovi“. To što je Vulin povlačenje spornog nacrta doživeo kao „lični poraz“ njegov je problem. Mnogo veći je još jedan poraz pravne države, koja je srušena sa „udžericama“ u Savamali i time što, uprkos obećanjima Vučića, Vulina, Ane Brnabić, Nebojše Stefanovića, Zorane Mihajlović… još nije srušen nelegalni objekat na vrhu Kopaonika. A verovatno neće ni biti, bar dok o tome bude odlučivala aktuelna vlast. Nije, dakle, najveći problem što je loš nacrt povučen, već to što resorni ministar nije shvatio razloge zabrinutosti stručnjaka za bezbednost i zaštitu ličnih podataka. I to zbog čega ga je, za sada, vratio u fioku. Bez ikakvih garancija da posle aprila 2022, isti ili malo promenjen predlog poslanici novog saziva parlamenta neće usvojiti, možda i po hitnom postupku. Sumnju u takav scenario podgrevaju Vučićeve reči da je tražio da se nacrt povuče iz „formalnih“ razloga, uz obrazloženje da „tako važan zakon nije dobro donositi“ šest meseci pre izbora. Kao da mnogo važnije zakone za same izbore nije menjao i u tri puta kraćem roku? Doduše, ako je uspeo da zaboravi da je 2020. uopšte i bilo izbora („je li tako, Srđane?“), zašto bi pamtio da je 4. marta raspisao parlamentarne izbore, a da je samo 24 dana ranije smanjen izborni prag sa pet na tri odsto, iako je nepisano pravilo da se izborna pravila ne menjaju u izbornoj godini? Biće da mu je to tada odgovaralo, a da su možda sada istraživanja pokazala da bi mu novi zakon o policiji mogao okrnjiti rejting pred izbore. A kad se birališta zatvore, eto šanse da se izborna pobeda „zalije“ i novim zakonom o policiji, koji će kao jaje jajetu ličiti na nedavno povučeni, jer više neće biti „formalnih“ razloga da se on ne usvoji. I da vlast dobije odrešene ruke da prati sve za koje smatra da su strani „agenti i njihovi finansijeri“. Mada, ima i onih koji su uvereni da je to i do sada radila. Samo što će to ubuduće biti po zakonu.