Ozbiljna šala

Priča mi prijatelj vic o Muji i Hasi. „Deder Haso, pusti neki balon raji sljedeće nedjelje da se ne vidi da fale dvije milijarde iz novčanika.“ „Nije, bolan, raja tol’ko blentava, provaliće nas.“ „Neće Haso, ti si, bolan, uvjerljiv šejtan, kaži da nam stari zakon veže ruke, daj bolan neku tenziju, vidiš da je raja počela da mudruje. Rek’o sam ti sto puta ’ne daj bolan usranom do potoka’, ne daj avetinjo da im se um razbistri.“ „Ama, gazda bolan, šta će nam zakon?“ „Ja ću bolan raju zaštititi od tebe na kraju, a ti ćeš kao ispast’ glup, ali ne brini to je samo subjektivni osjećaj. Pomilovat’ ću te malo po glavi Haso, tebi dosta i eto nama rejtinga.“ „Brinem, ne mogu gazda to kupit’, nisu toliki hajvani, uvaliće me u katran i perje.“ „Mogu, Haso, ako treba zvaćemo našeg svetog Pinkonija da im kaže da im je to sudba kleta.“ „Gazda, mnogo je bolan, misliće da sam drogiran.“ „Jok, nisi“, reče Mujo i povuče predlog. I bi tako, nestadoše dve milijarde iz novčanika, obrazloženje je nasmejalo sve normalne, Haso povuče predlog i reče: „Gazda, sad će raja srat’ po meni.“ „Neće, Haso više no dosad, ali ide bolan novi balon. Što je ono što leti oko Jarinja? Ramo, Ramo druže moj, podržaću protest tvoj.“ I tako raja zaboravi… Jovanjice, Doljevce i ostale Beograde na Nevolji. I nije neki vic, u stvari to je više mala šala u kojoj je sve izmišljeno osim istine i one dve milijarde dok smo zverali u nebo. U zemlji bezakonja hoće da donesu novi zakon o policiji koji će biti „mnogo bolji“ od prethodnog koji su doneli isti ljudi, iz iste stranke, u istom mraku pre valjda pet godina. Po starom zakonu je baš bilo dozvoljeno družiti se sa navijačima, grliti se sa narko-dilerima, uterivati strah ugostiteljima, fingirati atentate na predsednika ostavljanjem oružja u blizini kuće u Jajincima. A po novom bi se sigurno videla ona dva minuta sa naplatne stanice Doljevac ili ko je rušio Savamalu. Novi zakon bi sigurno učinio belodanim ko napada vlasnike vrednih firmi po Srbiji po sistemu stranački jurišnik na privremenom radu u ministarstvu donese nelegalno rešenje i zabrani preduzeću rad, a onda se pojavi višestranački preletačević duginih boja da kupi uspešno preduzeće bez perspektive. Čim ga kupi ispod svake cene pojaviće se i kakva stranačka donacija ili razvojni projekat, posebno u ekologiji i reciklaži. Biće to novi veoma uspešni privrednik, koji voli da donira sredstva baš vladajućoj stranci kojoj duguje baš sve. Novi vlasnik ili „batica“ bi za vladajuću stranku ostavio uz muziku i tuđe srce na terenu. Zakon o policiji je sistemski važan zakon koji ne treba menjati dok se ne utvrdi koje odredbe nisu dobre i zašto, koji predlozi su dobri i zašto. Važeći Zakon o policiji je gori od prethodnog i bolji od predloženog. Predlog novog zakona ne samo što nije u saglasnosti sa Ustavom, nego ni sa ratifikovanim konvencijama. Svaki moderan zakon o policiji težište stavlja na unutrašnju i parlamentarnu kontrolu policije, samo naš predlog od toga beži ka kontroli medija i građana. Ovaj zakon je samo u saglasnosti sa postojećim stanjem, u kome hiljade kamera po Beogradu štite vlast od građana, a ne građane od kriminala. Zabrana objavljivanja imena i slika policajaca već uveliko važi u državnim tabloidima i pinkhepi televizijama, a nažalost i na RTS-u, jer u tim medijima ćete saznati za Stefanovića sve nakon „Brionskog plenuma za siromašne“, a nećete saznati o slikama ministra sa Kovačevićem koji se nalazio na optužnici sa Darkom Elezom. Takođe nećete saznati da je pratilac Lončara, uhapšeni pripadnik BIA-e M. K. bio sa pripadnikom MUP-a Stolićem i bratom osuđenog za ubistvo premijera, Konstantinovićem. Ako biste to saznali, onda biste videli da Biljana Hrkalović, Stefanović, Kokeza, nisu incidenti, već početak niza u kome se nalazi i generalni sekretar Vlade, a mogli biste štošta pitati i Dačića, Vulina, kao i doktora Smrt. Onda to više nije eksces, nego modus operandi. Takvoj vlasti treba mrak, a ne mediji. Davno je ovde snimljen film Plastični Isus, o jednom prethodno veštački izmišljenom Isusu. Današnji Isus je još jeftiniji i pogubniji. O njemu hrabri novinari pišu svaki dan i postoji opasnost da, bez grmlja senzacija, „naš Isus“ postane vic sa početka priče. Zato je važno ovim nacrtom zakona poroditi strah kod građana, da ne bi „Isusa“ privezali za zemlju, među jednake, a i malo zabaviti raju. Važan je subjektivni osećaj.