Odlazak krizne kancelarke

Na plakatima Demohrišćanske unije za izbore 2005. stajalo je obećanje o „novom početku“ uz sliku Angele Merkel, do tada prve žene na mestu generalnog sekretara partije. Uskoro je postala prva žena na mestu kancelara, prva osoba iz nekadašnje Istočne Nemačke koja je postala kancelar, a šesnaest godina kasnije, ovog oktobra, biće i prva osoba u posleratnoj Nemačkoj koja napušta mesto kancelara svojom voljom. Karijeru su joj obeležile krize, od evropske finansijske krize, krize evra, sukoba u Ukrajini, migrantske krize, Bregzit krize i izlaska Velike Britanije iz Unije, dolaska Donalda Trampa na vlast, što je prilično uplašilo i pomelo liberalne demokrate, najzad krize koju je donela korona. Evropska dužnička kriza učinila ju je metom za sva nezadovoljstva. Brisel je ostao zatečen grčkim dugom koji je dostigao 350 milijardi evra i bilo je pitanje može li EU da preživi takav udar. Kreditori su želeli naplatu, narod je želeo pravdu, a Merkelova je zahtevala još štednje. Demonstranti na atinskim ulicama nazvali su je gospođom NE, kada je 2012. dolazila da nesnađenoj grčkoj vladi isporuči zadatke. Optuživali su je sa svih strana, zemlje u krizi da ne pokazuje dovoljno solidarnosti, druge da joj je previše stalo do dužnika, a kod kuće su je njeni partijski drugovi napadali da zanemaruje nemačke interese. Najzad, uspela je da spase evrozonu, ali kada se sve završilo i evrozona opstala i kada su zasluge pripisane njenoj čvrstoj politici, ostao je bes. On je ubrzo dobio oblik evroskepticizma, koji se pretvorio u otpor i sve češće pretnje izlaskom iz zajednice. Koju godinu kasnije ona je poželela dobrodošlicu migrantima i poručila „Uspećemo!“ ne računajući da će njena politika izazvati priličan otpor drugih članica, a potom i njenih sunarodnika. U novu 2016. godinu Nemačka je ušla sa milion migranata, a novogodišnja noć pretvorila se u haos koji su u više nemačkih gradova izazvali upravo migranti. U Kelnu je podneto 1.200 krivičnih prijava, od čega više od 500 zbog seksualnih napada. To je bio kraj velikodušne politike i nada o integraciji, onako kako je širom otvorila vrata, Merkelova ih je i zatvorila. Sporazumom sa Turskom zaustavljen je talas, ali je kod kuće ostalo nezadovoljstvo. Na početku krize oglušila se o zahteve za restriktivniju politiku, a na kraju je, kao odgovor na svoju politiku dobila jačanje desnice. Profitirala je Alternativa za Nemačku (AfD) koja je uspela da dođe do Bundestaga. U međunarodnoj politici značajan je njen odnos sa Rusijom, Vladimir Putin jedini je od lidera G20 koji je tu sve vreme njenog mandata. Nekadašnja hemičarka iz Istočne Nemačke i nekadašnji KGB agent stacioniran u Drezdenu, kako to vole da formulišu mediji, nisu bili na istoj strani ni tokom sukoba u Siriji, a posebno ne u Ukrajini, niti po bilo kom drugom pitanju. Ali uz završetak Severnog toka, ton se znatno promenio. Sankcije su uvedene zbog ukrajinskog sukoba, ali nemačke firme nastavile su da rade neometano. Da su joj nemački interesi iznad evropskih i da je zato popustljiva prema Viktoru Orbanu, moglo se čuti mnogo puta, kao i da je promenila retoriku kada je kinesko tržište postalo važno, te da su se kritike sasvim utišale. „Održala je evro, spasila ga od propadanja. Održala je Evropu ujedinjenu u trenutku kada ju je ekonomska kriza razdirala, smirila je jednu od najvećih vojnih kriza u Ukrajini u pregovorima sa Rusijom“, smatra Stefan Kornelijus, autor njene biografije, koji piše da je njen pristup izbalansiran i da joj pomaže da ostane stabilna i u vreme kada je evropsko jedinstvo bilo pod stalnim pritiskom.