Arhiva

Fabrike mržnje

Cvijetin Milivojević, politički analitičar i direktor Agencije PRAGMA | 20. septembar 2023 | 01:00
Fabrike mržnje
Istorija propagande može se, pojednostavljeno rečeno, svesti na dve dominantne tehnike za prenos promidžbenih poruka. Druga je korišćenje straha i sličnih jakih emocija i uzbuđenja, a prva, uvek – stalno ponavljanje jednih te istih poruka. Rimski kvestor, edil, pretor, cenzor i konzul Marko Katon Porcije Stariji (234-149. p. n. e) svoje je govore u rimskom senatu redovno završavao rečima: „Uostalom, mislim da Kartaginu treba razoriti!“ Veruje se da je baš on, ovom upornom oratorskom repeticijom, i inicirao Treći punski rat u kome su Rimljani, posle trogodišnje opsade, uistinu i razorili Kartaginu. U svom programskom delu Majn kampf Adolf Hitler je zaključio da je „fundamentalni princip“ uspešne propagande „ograničiti se na malo i to večito ponavljati“. Firerovi „operativci“ propagande uprostili su to u: „Laži, laži i laži, od laži će nešto i da ostane.“ A predvodnik ove škole mišljenja i delanja, doktor Gebels, primetio je da „Katolička crkva vlada zato što stalno ponavlja istu stvar, već dve hiljade godina“, pa stoga i „nacionalsocijalistička država mora da deluje isto tako“. Danas se to, prevedeno na ovovremenski režimski srpski, čita, vidi i čuje kao: „Đilas, Šolak. Šolak, Đilas.“ I tako do beskonačno... „Kakav je čovek Oliver Ivanović, kandidat za gradonačelnika Severne Mitrovice? Svega nekoliko sati nakon što je izašao iz sedišta njegove stranke, rođeni brat Igora Rajčića, kandidata sa Ivanovićeve izborne liste, brutalno je izbo nožem mladića Miloša Šćepanovića koji je potom preminuo. Oliver Ivanović nije zaplakao nad ovim ubistvom, ali je zato umeo da 15 dana plače za svojim `folksvagen pasatom`. Da li je Oliveru Ivanoviću član porodice `folksvagen` važniji od članova porodice Šćepanović? Da li želimo da ovakvi ljudi zastupaju interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? Da li želimo da nas vode ljudi kojima je više stalo do svog automobila nego do života svog sugrađanina - nepošteni ljudi koji su izdali naše poverenje, ljudi koji imaju podršku Prištine? 22. oktobra ti biraš – napravi pametan izbor!“ Pogromaški video-spot ove sadržine, sa kadrovima razlivene krvi na ploči i snajperskog nišana, emitovan je 16. oktobra 2017, tokom izborne kampanje za lokalne izbore na KiM, u više navrata, na TV Most iz Zvečana i TV Pink sa beogradskog Dedinja. Oliver Ivanović je ubijen tri meseca kasnije, 16. januara 2018, usred belog dana, usred Severne (srpske) Mitrovice. Setih se toga u danu kada je Vrhovnikova Tajnica (nelegitimna predsednica oktroisane Vlade) svoje crno-bele „video-uratke“ kontra „tajkuna Đilaša“ (aut. onaj prof. dr Atlaga) zavrtela i na ružičastoj, nacionalnoj TV frekvenciji, a Javna kuća medijska, istodobno, odgovorila udruženju „Kreni-promeni“ da neće emitovati njihov spot o fatalnoj učinkovitosti Rio Tinta po životnu sredinu Srbije – zbog nedostajuće „propisane oglasne deklaracije“! Rukopis opskurnih spotova protiv „Đilaša“ koji su kružili po društvenim mrežama i Jutjubu, a u međuvremenu, deo njih, „zavredio pažnju“ i najgledanije TV sa nacionalnom frekvencijom, i bez veštačenja poligrafiste, liči kao jaje jajetu „tjeralici“ za pokojnim Ivanovićem. „Đilaš“ se optužuje za „posledice politike“ koju je „žuti ološ“ vodio na nivou države, iako je negativac Brnabićkine montaže, u to vreme, bio „samo“ gradonačelnik Beograda. Vrhovnikova Tajnica mu zamera i to što je, „dok je DĐ bio na vlasti“, Srbija „imala 25 odsto nezaposlenih“, te što je tada „Kosovo proglasilo nezavisnost“. A sve je, na kraju, prigodno začinjeno, kako i priliči premijerkinom rečniku, retorskim pitanjem: „A šta je sa običnim ljudima – j’be mu se za njih“! Najnovijoj naprednoj „advertajzing“ produkciji, prethodile su – podsetimo – epizode sa pitanjima „Kakav je čovek Oliver Ivanović?“, pa „Kakav je to vladika Grigorije“ (navodno, „tražio da se patrijarh Pavle živ sahrani“?!), „Kakav je čovek (sam upiši ime)...?“ i tome slično. Paralelno, Javna kuća medijska objavljuje propagandni spot Rio Tinta, ali odbija da emituje video-spot „Srbija nije na prodaju“ o kompaniji Rio Tinto udruženja „Kreni-Promeni“, uz obrazloženje da, uz oglasnu poruku, nije dostavljena „uredno popunjena oglasna deklaracija“, kako je predviđeno članom 19. Zakona o oglašavanju, zbog čega je „konstatovano da nisu ispunjeni formalni uslovi za emitovanje predmetne oglasne poruke“. Pa, da proverimo: današnji član 19 Zakona na koji se RTV poziva je, doduše, nešto razvodnjen u odnosu na prethodnu, oštriju verziju ovog zakona (koja je bila aktuelna u vreme Es-En-Es hajke na pok. Ivanovića!), ali i dalje precizan u pogledu transparentnosti deklaracije koja mora da prati svaki emitovani spot. Jedan stav kaže da je oglasna deklaracija isprava koja sadrži podatke koji identifikuju oglašivača i prenosioca oglasnih poruka, sadržaj oglasne poruke, i predviđeni period i način oglašavanja, koji oglašivač dostavlja prenosiocu oglasne poruke. Sledeći stav objašnjava da, ukoliko prenosilac oglasne poruke ne poseduje oglasnu deklaraciju sa podacima iz stava 1. ovog člana, on (dakle, medij i njegova odgovorna lica!) stupa na mesto oglašivača u pogledu obaveza i odgovornosti propisanih zakonom, osim ako se iz oglasne poruke mogu pouzdano utvrditi ti podaci. Hajde da ovaj i još neke članove Zakona o oglašavanju pokušamo da primenimo na slučaj „spirale tišine“ u slučaju, do danas, četiri pune godine, nerazjašnjene, enigme: ko je naručio, finansirao i kreirao pogromaški spot protiv Olivera Ivanovića koji je, tačno tri meseca posle emitovanja te poternice, likvidiran u po bela dana? Što se tiče odgovornosti prenosioca oglasne poruke (medij), član 20 kaže: „Prenosilac oglasne poruke odgovoran je za oglašavanje čija je oglasna poruka protivna odredbama ovog ili drugog zakona ili podzakonskog akta kojim se uređuje sadržaj oglašavanja, ako je znao ili je na osnovu redovne provere okolnosti konkretnog slučaja (npr. uvidom u sadržaj) morao sam znati da je oglasna poruka protiv navedenih propisa i ako ne poseduje oglasnu deklaraciju iz člana 19 ovog zakona.“ I ostala dva stava istog člana idu u tom pravcu: „Prenosilac oglasne poruke odgovoran je solidarno sa oglašivačem, za štetu koja nastaje objavljivanjem ili prenošenjem na drugi način oglasne poruke za koju se na osnovu redovnog uvida može utvrditi da je očigledno suprotna ovom zakonu, ako nije pribavio uredno popunjenu deklaraciju“. Te: „Prenosilac oglasne poruke može ugovorom sa oglašivačem preuzeti isključivu odgovornost za obaveze i odgovornosti oglašivača propisane ovim zakonom“. Dakle, TV Pink može i tako, solidarno, ako hoće, da zaštiti misterioznog naručioca TV poternice za Oliverom... Međutim, pošto odbija da obelodani ime onoga ko je naručio i platio spot, toj televiziji, prema važećem članu 79, kao pravnom licu koje krši članove 7, 8 i 10 ovog zakona, sleduje i – „zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana“, dok se odgovornom licu u tom mediju „može izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju od šest meseci do godinu dana“! U delokrugu rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM) je, prema Zakonu o elektronskim medijima, i da kontroliše rad pružalaca medijskih usluga; izriče mere pružaocima medijskih usluga; propisuje obavezujuća pravila za pružaoce medijskih usluga; odlučuje o prijavama u vezi sa programskim delovanjem pružalaca medijskih usluga... Regulator je (član 51) obavezan i da se stara da programski sadržaj pružaoca usluge ne sadrži govor mržnje i informacije kojima se, na otvoren ili prikriven način, podstiču mržnja i nasilje, između ostalog, i zbog razloga političkih ubeđenja, ali i da se (član 50) „poštuju ljudska prava, a naročito dostojanstvo ličnosti“. No, uprkos svakodnevnim prekršajima ovakvog tipa od strane više medija koji koriste nacionalne frekvencije kao javno dobro svih građana – REM niti jednom (!) nije izrekao privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja, a nekmoli meru oduzimanja dozvole za emitovanje nekom mediju, što, primera radi, predviđaju članovi 28 ili 32 ovog zakona. U najnovijim spotovima (jedan emitovan i na Pinku), predsednik SSP-a Dragan Đilas je optužen da „želi da se vrati na vlast kako bi mu firme ponovo astronomski zarađivale“, te da je „postao milijarder zahvaljujući zloupotrebi funkcije“, te da je iselio decu iz Pionirskog grada, a uselio „Velikog brata“...! Kada je reč o spotu protiv „tajkuna Đilaša“, vredi pročitati član 7 Zakona o oglašavanju, koji „zabranjuje oglašavanje kojim se poziva na nedopuštene radnje prema drugome ili na bojkotovanje drugog, odnosno prekidanje ili neuspostavljanje odnosa sa njim“. Apropo propagandnog spota Rio Tinta protiv građana Srbije, koji je emitovan na nacionalnim frekvencijama elektronskih medija, to je još jedan primer direktnog kršenja člana 10 istog zakona, koji kaže da je „zabranjeno da se oglasnom porukom podstiče ponašanje koje ugrožava zdravlje ili bezbednost primaoca oglasne poruke“! Čelnica REM-a (i kopredsedavajuća „višestranačkog nadzornog tela za kontrolu medija u izbornoj kampanji“!) promptno, „ne vidi ništa sporno“ u spotu protiv Đilasa. Uprkos tome što, recimo, član 6 Zakona o oglašavanju, zabranjuje da se oglasnom porukom „izaziva mržnja ili netolerancija“ i nalaže da „oglasna poruka mora da bude istinita, u skladu sa zakonom, i profesionalnom etikom“! I, unatoč tome što član 8 zabranjuje podsticanje diskriminacije po bilo kom osnovu, a „posebno po osnovu uverenja, nacionalne, etničke, verske, rodne ili rasne pripadnosti, političkog i drugog opredeljenja“, itd. Ali, zato, na drugoj strani, REM se ne izjašnjava da li je sporno napadno političko oglašavanje SNS-a i stranačkih funkcionera te partije izvan izborne kampanje. Iako ono traje od kraja proteklog proleća, a izbora će biti tek narednog travnja! Iako, Zakon o izboru narodnih poslanika, član 25, jasno kaže da se „odlukom o raspisivanju izbora određuje dan održavanja izbora i dan od koga počinju teći rokovi za izvršenje izbornih radnji“ – dakle, nikakve izborne partijske propagande van izborne kampanje ne bi smelo da bude! Ali, kada imate predsednika Republike koji, evo, završava svoj (prvi) petogodišnji mandat, opstajući, protivno članu 115 Ustava Srbije, i na najvišoj državnoj i na partijskoj funkciji, onda je postalo normalno kao „dobar dan“ da on i njegovi najbliži saradnici u partiji i državi, već mesecima, vode otvorenu stranačku izbornu kampanju i na RTS-u, ali i komercijalnim televizijama koje se emituju na javnim prirodnim resursima kakve su nacionalne frekvencije. Zakon o javnim medijskim servisima (RTS i RTV), pak, „uređuje način“ na koji bi javni servisi trebalo da ostvaruju javni ili opštegrađanski interes, a u opisu posla javnog medijskog servisa je, po članu 2, i „ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja“. Prema članu 4, rad javnog medijskog servisa bi morao da se zasniva na sledećim načelima: „istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje; nezavisnost uređivačke politike; nezavisnost od izvora finansiranja; zabrana svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara; primena međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti...“ Ali, koga je briga za to?! Svojevremeno je odgovorna osoba TV Most priznala da je naručilac i finansijer pogromaške poternice za pokojnim Oliverom bila kosmetska filijala SNS-a, Srpska lista. Ružičastom TV mezimčetu koje je izraslo u hidru ne samo da se „može“ da i dalje ne otkriva ime naručioca istog spota, već čak da ide i korak dalje, nekažnjeno emitujući slične uratke, ovaj put protiv „tajkuna Đilaša“. A Javnoj kući medijskoj, „televiziji svih građana Srbije“, još se više „može“ da objavljuje oglase Rio Tinta protiv zdravlja građana Srbije, ali joj „zakon ne da“, da objavi odgovor građana Rio Tintu. Dokle? Sve dok iznad svih zakona ove zemlje, zaštićeni nekim nevidljivim imunitetom kao propagandne „svete krave“, budu, domaći i strani, inspiratori, kreatori i realizatori kampanja diskvalifikacije, nipodaštavanja i poništavanja živih ljudi, proizvođači lažnih botovskih naloga po socijalnim mrežama, poslovođe tvornica mržnje i lovci na glave protivnika i kritičara ovog režima.