REM garant zarobljavanja medija!

Ustavom Srbije, u članu 51, građanima se garantuje pravo na informisanje. Kako ovaj član ne bi bila ustavna deklaracija, on je konkretizovan u medijskim zakonima: Zakonu o elektronskim medijima (član 47), Zakonu o javnom informisanju (član 15) i Zakonu o medijskim javnim servisima (član 7). Kada je u pitanju institucionalni okvir, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ima status vrhovne vlasti u oblasti elektronskih medija. On ima zadatak da građanima obezbedi ustavom garantovano pravo na objektivno, istinito, pravovremeno i potpuno informisanje u okviru elektronskih medija, televizija i radija na način kojim će da doprinose očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija, na način primeren demokratskom društvu (član 5 Zakona o elektronskim medijima). Primenjujući metodu posmatranja sa učestvovanjem, BIRODI je želeo da testira da li i kako REM ostvaruje svoju regulatornu ulogu glede ustavom garantovanih prava građana koja su definisana članom 47 Zakona o elektronskim medijima, ključnim za očuvanje funkcionalnosti medija za ostvarivanje prava na informisanje definisanih Ustavom Srbije. Prema stavovima publike mediji u Srbiji ne ostvaruju svoju funkciju. To govore istraživanja BIRODI iz 2015. i 2019. godine, a prema kojima tek svaki peti ispitanik, u većini slučajeva osobe nižeg obrazovanja u sedmoj deceniji života i koji se informišu sa televizija, smatraju da mediji ostvaruju svoju funkciju. Motivisani nalazima monitoringa centralnih informativnih emisija na RTS-u i Pinku u kojima je predsednik Republike Aleksandar Vučić po stepenu pozitivnog predstavljen kao roba ili usluga u reklami, Biro za društvena istraživanja je 17. oktobra ove godine uputio prijavu REM-u. Naime, on je u dnevnicima na dve najuticajnije televizije bio ne samo najzastupljeniji akter, što ne odgovara nadležnostima proisteklim iz funkcije predsednika Republike (Ustav Srbije, član 112), već je tokom tog predstavljanja bio pozitivno predstavljen sa reklamnih 96 odsto na Pinku i reklamnih 84 odsto na RTS-u.  Prema metodologiji monitoringa medija koji je BIRODI dobio od slovačke organizacije MEMO98, a koja je međunarodno uporediva, ovakvi procenti pozitivnog predstavljanja nastaju kada novinar u prilogu drži mikrofon postavljajući (samo) pitanja koja su po volji aktera, koji neometano priča što hoće, pre svega, pohvalno o sebi i svom radu. To su prilozi u kojima nema druge strane, propitivanja i pitanja u ime publike, istraživanja i analiziranja rečenog od strane aktera. To su prilozi u kojima postoje goli (politički) marketing i funkcionerska kampanja. Po BIRODI viđenju napred navedeni nalazi su kršenje člana 47 stav 1 Zakona o elektronskim medijima, kojim su pružaoci medijskih usluga obavezani na objektivno, istinito, potpuno i pravovremeno informisanje, što je REM shodno članu 24 istog zakona dužan da prati i sankcioniše ukoliko utvrdi da je ovaj član prekršen. Zakon je jasan, spremnost Saveta REM-a da postupa po njemu i ne postoji. Da postoji, REM bi shodno članu 25 Zakona o elektronskim medijima prvo usvojio podzakonski akt u kojem bi bili operacionalizovani pojmovi: objektivnost, pravovremenost, istinitost i potpunost u skladu sa epistemološkim principima, a potom bio izrađen i usvojen podzakonski akt. Da postoji ovaj podzakonski akt, kojim bi bilo normirano monitorisanje člana 47, postojali bi validni kriterijumi i indikatori za monitoring pružalaca medijskih usluga, odnosno za kršenja člana 47 REM bi donosio istovetne odluke po metodologiji koja je pravno normirana i koja ima jasno definisane pojmove/definicije i mere/indikatore kršenja zakona. Korist od ovog monitoringa bi bila vidljiva kada je u pitanju član 22 stav 22 u kojem piše da REM treba da „podstiče razvoj profesionalizma i visokog stepena obrazovanja zaposlenih u elektronskim medijima u Republici Srbiji, kao i unapređenje uređivačke nezavisnosti i autonomije pružalaca medijskih usluga“.  REM kao regulator svojim nadzorom nad članom 47 uz samoregulaciju, koja obuhvata praćenje primene Kodeksa novinara Srbije od strane novinarskih udruženja i Saveta za štampu, jeste stub integriteta novinarske profesije. Saznanje da bi svaki pokušaj vlasnika medija da „pritisne“ novinara da radi na neobjektivan, neistinit, nepotpun i neblagovremen način bio sankcionisan od strane REM-a, to bi doprinelo minimalizaciji takve prakse i integritetu novinara. Umesto toga REM ostaje po strani, a deprofesionalizacija novinarske profesije oličena u reklamnom izveštavanju dostiže maksimume. U odgovoru na zahtev po slobodnom pristupu informacijama, REM nam je potvrdio da nema ovu vrstu akta, a na pitanje o broju prijava po članu 47, kojim smo hteli da utvrdimo postojanje prakse, upućeni smo na pretragu prijava na sajtu REM-a i ako u godišnjim izveštajima postoje statistike za svaku godinu o temama podnetih prijava. Cilj je očito bio da se oteža dolazak do tražene informacije. Odgovarajući BIRODI-ju na prijavu, Savet REM-a koristi pravnu prazninu nastalu nepostojanjem podzakonskog akta na osnovu kojeg bi bilo vršeno praćenje primene člana 47, stav 1 i konstatuje da prepozitivno izveštavanje nije zakonski regulisano. Da, prepozitivno izveštavanje nije zakonska kategorija, ona je analitička. Ona je indikator da je prekršen član 47, stav 1 Zakona o elektronskim medijima. Kada smo poslali nalaze monitoringa, mada Savet REM-a tvrdi da nismo, mi smo poslali indikatore kršenja člana 47 koje je REM trebalo da proveri! Zar je članovima REM-a trebalo nešto više da napišemo od činjenice da je neko u informativnoj emisiji pružaoca medijskih usluga predstavljen više od svih sa 96 i 84 odsto prepozitivnog vremena? Zar članovi REM-a ne znaju da tamo gde dominira prepozitivno izveštavanje nema objektivnosti i potpunosti, a i da je istinitost u najmanju ruku upitna? Zar to nije dovoljan uslov da se zaključi da je član 47  prekršen od strane RTS-a i Pinka?! Da sumiramo. Priča o članu 47, stav 1 je priča o poštovanju prava građana garantovanih Ustavom. To je priča o postojanju regulacije, koja treba da odvoji informisanje u javnom interesu od medijske propagande, na šta ukazuju BIRODI monitorinzi centralnih informativnih emisija spojeni sa istraživanjem publike. Izostanak monitoringa člana 47 Zakona o elektronskim medijima od medija pravi sredstva promocije, propagande i odmazde, odnosno oružje koje izveštavanjem „puca po javnosti“. To stvara društvene podele i onemogućava dijalog kao osnov javnosti koja je temelj države.  Priča o članu 47 se ne završava na stavu 1. Iako neki stručnjaci i predsednica Saveta REM-a tvrde da REM nema zakonsku obavezu da monitoriše izveštavanje pružalaca medijskih usluga u izbornom periodu, član 47, stav 5, uz član 24 Zakona o elektronskim medijima REM obavezuje da prati da li je tokom izborne kampanje neko od izbornih učesnika diskriminisan kada je u pitanju obim i tonalitet predstavljanja. Formiranje Privremenog tela za praćenje medija tokom izbora je uvođenje pravne nesigurnosti, jer tu su još dva tela sa istim nadležnostima, REM i Nadzorni odbor za praćenje izbora čiji je rad definisan Zakonom o izboru narodnih poslanika (član 99 i 100) . To je nakon prosvetljenja shvatila i sama predsednica Saveta REM-a kada je rekla: „Po mom mišljenju to je samo dupli posao za REM...“, potvrđujući ono što je do tog trenutka jasno i glasno tvrdila.   REM je zarobljena institucija koja od 2014. radi mimo zakona, jer shodno Zakonu o elektronskim medijima nije u roku od 90 dana usaglasio svoje podzakonske akte. To i činjenica da ne radi monitoring izveštavanja tokom izborne kampanje bili su razlog što je BIRODI tražio smenu celog sastava Saveta REM-a. Nema tu nikakvog voluntarizma, već borbe za integritet institucije, a to znači da obavlja zakonom propisanu nadležnost. Jer, da je REM radio svoj posao, procenat vakcinisanih možda bi bio veći, a broj preminulih manji. Ovo se prevashodno odnosi na gostovanja pripadnika lekarske profesije koji svojim spinovanjem i lažnim informacijama kod dela javnosti stvaraju antivakciono ponašanje. Zato je inicijativa „Vakciniši se“ u obraćanju REM-u ukazala na potrebu monitoringa člana 47, stav 1 u kontekstu izveštavanja pružalaca medijskih usluga o koroni, koji je do danas ostao bez odgovora.  Rizikujući da ponovo budemo nazvani „paravojnim REM-om“ ili Institutom Jozef Mengele, nastavićemo da monitorišemo pružaoce medijskih usluga i REM-u dostavljamo žalbe. Da ova metoda ima efekta govori činjenica da su posle prijave Pinka REM-u zbog priloga o položaju radnika u Linglongu, krenule uvrede botova ili pristalica Pinka na BIRODI nalog, o čemu mogu da svedoče kolega iz NVO A11. Putem tviter-naloga prvi put su mi se obratili Gordana Uzelac i Željko Mitrović. Čekamo reakciju REM-a.