Marginalnost je duša istorije

Pisac Nenad Rizvanović i Tomislav Brlek, profesor opšte istorije književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, priredili su 37/38. broj časopisa Up&Underground, posvećen književniku i filozofu Radomiru Konstantinoviću (1928-2011), a potom su bili i organizatori skupa Privilegija manjine, na kome se, u prostorijama Srpskog privrednog društva Privrednik u Zagrebu, raspravljalo o njegovom opusu, i gde je predstavljeno prvih petnaest knjiga njegovih sabranih dela. „Koncepcija skupa iskristalisala se iz jedne Konstantinovićeve formulacije iz 2002: ’Ali, ne manje, mislim i na privilegiju manjine, neodvojivu od privilegije prijateljstva. Ili, ako hoćete, na privilegiju marginalca. Zato što je marginalnost duša istorije.’ Uvereni smo, naime, da Konstantinovićevo delo svoje jedinstvo duguje beskompromisnom nepristajanju na totalitarne strategije politike identiteta, ma koje vrste i ma koje provenijencije“, kaže Tomislav Brlek u razgovoru za NIN. „Izlaganja su, verujemo, pokazala da je Konstantinovićevo delo u svim svojim oblicima neizbežno u sukobu sa svakim delovanjem koje polazi od institucionalno propisanog usklađivanja sadržaja i forme, te tako postojeće nadređuje mogućnom a dogmu literarnosti. Uvek upravljeno ka modernosti kao trajnoj nesavremenosti, protivstavljenoj ne samo prošlim i sadašnjim, nego i svim budućim diskursima moći, Konstantinovićevo pisanje potvrđuje da jedino delo suštinski neodvojivo od delovanja omogućava političku akciju koja nije svedena na date odnose – i upravo stoga može da ih menja.“ Skrenuli su pažnju na polimorfnost opusa, u rasponu od aktuelne publicistike i analitičke esejistike, preko povesno-kritičkih studija do inovativnih radio-drama i romana; podsetili na njegovo društveno-kulturno delovanje, u rasponu od prosvetiteljskog pregalaštva, preko intelektualnog usmeravanja, do javnog angažmana. Pisac Filosofije palanke, Dekartove smrti, epistolarne knjige Beket prijatelj, dobio je 1960. NIN-ovu nagradu za roman Izlazak, a njegov prvi roman Daj nam danas našao se 1954. u najužem izboru, u godini kada je priznanje ustanovljeno.