Pobeda opozicije je realna – Vučić se zato još nije kandidovao

Uprkos možda najintenzivnijoj ikad vođenoj kampanji satanizovanja, Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, uveren je u izbornu pobedu 3. aprila. Razgovor u kome nam objašnjava kako je došao do tog zaključka vodili smo posle druge protestne blokade Srbije i pre odluke Vlade o izmenama Zakona o eksproprijaciji, pa ga počinjemo tom temom. Je li Vučić priteran u ćošak ili samo kupuje vreme? Vučić mora da povuče zakon, ne samo zbog ljudi koji su na ulici, nego zbog stava tri četvrtine građana Srbije koji neće Rio Tinto. Naravno, on ne bi bio on kad ne bi slagao da pošto zakon nije protivustavan mora da ga potpiše. Po zakonu predsednik ima više razloga za nepotpisivanje zakona, ali bi takva odluka bila njegov poraz, pa zato izmišlja način da kroz novi zakon stavi van snage postojeći. Besmislica. U svakom slučaju, zakon koji omogućava da se ljudima otme zemljište ukoliko ne žele da ga prodaju, neće moći da ostane na snazi. To će biti uspeh svih koji će trećeg aprila glasajući za ili protiv Vučića glasati da li žele ili ne žele Rio Tinto u Srbiji. Može li se i ova protestna energija proćerdati, s obzirom na svađu organizatora oko povećanja broj zahteva demonstranata? Energija ne može da se potroši, ona uvek negde ostane. Savo Manojlović je sa svojom organizacijom pokrenuo priču, ljudi su izašli na ulice, protestovali, nisu se uplašili ni batinaša ni policije. Nijedna politička organizacija ne treba da se meša u to, osim da kao građani budemo prisutni i tako doprinesemo borbi za opšte dobro. Naravno da nisu ljudi na ulici samo zbog Zakona o eksproprijaciji, nego zbog svega što se dešava. Ali, nema osnova da bilo koja politička organizacija dodaje bilo kakve zahteve. Da li vaše lično učešće pomaže ili odmaže protestima, s obzirom na izjavu iz 2017. o litijumu kao šansi za Srbiju? Ja i dalje mislim da će jednog dana litijum biti šansa za Srbiju, kao što će biti šansa za Nemačku i za mnoge druge države koje imaju jadarit, kada i ukoliko se usavrši način eksploatacije koji neće ugrožavati životnu sredinu. Verujem da će tehnološki razvoj jednoga dana to omogućiti. Danas to nije moguće i svi to znaju. Ovde je suština problema što nas zemlje zapadnog sveta, bogate zemlje, tretiraju kao koloniju - tamo ćemo da vadimo, nije važno šta će to izazvati, važno je da nije kod nas. Odgovorno državno rukovodstvo, što ovo danas nije, to ne može da prihvati. Pojavila se informacija da je vaš saradnik Marko Blagojević prodao svoje imanje firmi Rio Sava. Marko Blagojević je jedna od najvećih žrtava ovog režima. Proveo je 11 meseci u pritvoru 2013-2014, sa još desetak ljudi, sve zbog izmišljene afere Bulevara kralja Aleksandra. Sedam godina kasnije nema još ni optužnice, a kamoli sudske presude. Prolazio je pakao. Zaposlio sam ga u svojoj kompaniji jer čovek mora od nečeg da živi, a realno sve mu se to i desilo zbog mene. Nikada nije bio član SSP-a. On ima pravo da svoju privatnu imovinu proda kome hoće. Razgovarao sam s njim i rekao mu da je trebalo da me o tome obavesti. S obzirom na to da je sada finansijski obezbeđen, dogovorili smo se da raskinemo radni odnos. Čuli smo da je Metju Palmer od predstavnika opozicije tražio da se vlast ne ruši na pitanjima Rio Tinta. Da li je i Gabrijel Eskobar to tražio na sastanku u Vašingtonu? Ono što znam jeste da je Metju Palmer govorio na tom sastanku o Rio Tintu i pitao zašto je neko protiv. O tome je Marinika Tepić javno pričala. Ja sam svoj stav još pre 6-7 meseci izneo britanskoj ambasadorki, koja me je ubeđivala da je to zelena energija, što je malo uvredljivo. Rekao sam joj da nema nikakve šanse da se taj projekat realizuje, jer je narod apsolutno protiv. A Eskobar? Ne, nismo ni jednom rečju pomenuli Rio Tinto, ni bilo šta slično. Pričali smo o situaciji u Srbiji. Smatrao sam da, pošto će opozicija doći na vlast u ovoj zemlji za 6-7 meseci, treba jasno da kažemo šta su naši stavovi. O pitanju Kosova - možemo da pričamo o raznim stvarima, ali ne o priznavanju. O pitanju BiH - da razumemo želju da ta država bude funkcionalnija, pošto je sada žrtva političara sa svih strana, ali da je definisana Dejtonom, da entiteti imaju svoja prava u koja se ne sme zadirati. Izneo sam naše stavove o Kini, o kriminalu i korupciji.. Samo jednu ključnu stvar sam tražio, kao što tražim od ljudi iz Evrope - nemojte da radite isto kao devedesetih, kada ste Srbiju gledali kroz Slobodana Miloševića, pa smo došli u situaciju u koju smo došli. Nemojte da gledate Srbiju i naš narod kroz Aleksandra Vučića. On je danas predsednik, sutra nije. Nije fer taj odnos prema većini ljudi koji žive ovde i koji ispaštaju već decenijama zbog jednog nekorektnog odnosa – od sankcija, bombardovanja, pa do sadašnje podrške Vučiću sa idejom stabilokratije. Odakle sastanak u Vašingtonu, kad Eskobar često dolazi u region? Smatrao sam da je logično da čoveku koji će biti zadužen za ceo region prenesemo naše stavove i zato smo tražili sastanak. Obavestio nas je da u Srbiju neće dolaziti do januara i mislili smo da je vrlo važno, s obzirom na novu administraciju, nove ljude, novog ambasadora, da ih upoznamo sa politikom koju će Srbija ubuduće voditi. Mi smo spremni da razgovaramo i sa ostalim silama, ali, kao što znate, Rusija i Kina ne pričaju sa opozicijom. Sa EU razgovaramo, mada neki ljudi koji su odande dolazili sa idejom da nam pomognu u rešavanju krize - bolje da nisu dolazili. Jesu li vam i posle iskazivanja tog stava otvorena vrata u Briselu? Bitno je da li su ta vrata otvorena za Srbiju, a ne za mene. Znam da nisam najomiljeniji čovek u Briselu, jer svakome kažem istinu u lice i svakome ko nam dolazi iz Evrope na pristojan način kažem svoj stav i stav moje stranke. Nikad nećemo odustati od ideje Srbije u EU, ali to što su pojedinci uradili je šamar svima nama koji se za tu ideju borimo decenijama. Posle devet godina podrške autokratskom režimu u Srbiju je poslata misija da, sa iskustvom iz Makedonije i Crne Gore, omogući da se nađu rešenja za evropsku državu u kojoj nema demokratije, u čijem parlamentu nema opozicije. Posle razgovora sa Dačićem, odnosno Vučićem, predložen je papir u kome nema apsolutno ničega. I šta očekujete da kažem? Da, umesto da jasno i glasno kažem istinu, ćutim da se neko, ko je apsolutno svestan šta je uradio, ne bi osećao neprijatno? Da li i oni to baš tako vide? Svaki put u Briselu kažem da sve što govorim, govorim kao čovek koji se 30 godina bori za Srbiju u EU. I danas mislim da Srbija, ako nije deo EU, nema šanse da napravi dobar život na kontinentu koji se zove Evropa. Od te ideje nikad neću odustati. Zašto bih odustao, zbog nekoliko političara, birokrata i činovnika? Kao što vidite, svaki dan je sve manje na vlasti tih koji su podržavali Vučića. Nema više Kurca, Babiša, Angele Merkel i CDU. I ambasadori Fabrici i Godfri, koji su hvalili Vučića, pre kraja mandata su povučeni iz Beograda. U Briselu se javno priča da komesar Varhelji radi za Vučića, Mekalister, koji se ponašao kao Vučićev službenik, neće biti predsednik Evropskog parlamenta. Situacija se menja. Siguran sam da većina evropskih političara shvata da ceo region mora da se približi Evropi i da u tome moraju da nam pomognu. Niste omiljeni u Briselu, ovde ste satanizovani, kako mislite da pobedite? Ne glasa Brisel nego Srbija. A Srbija misli drugačije o nama nego što to IPSOS-ova lažna istraživanja pokazuju. Potpuno je realno da opozicija dobije više glasova na parlamentarnim izborima od liste SNS-a, da pobedimo u Beogradu i da naš kandidat uđe u drugi krug predsedničkih izbora. To pokazuju sva istraživanja koja radimo više od godinu dana, ali i razgovori sa ljudima širom Srbije koju smo celu obišli. U poslednje dve godine bio sam, recimo, šest puta u Kuršumliji... Znam kako su ljudi reagovali na nas pre dve godine, a kako reaguju sada. Uz svu kampanju koja naravno ostavlja posledice, apsolutno sam ubeđen da ćemo posle aprila imati drugačiju Srbiju. Kada ste saopštavali odluku o zajedničkom izlasku nekoliko stranaka na izbore, poziv ste uputili i drugima. Ima li odgovora? Uvek sam se zalagao za jedinstvenu listu svih koji ni na koji način ne sarađuju sa Aleksandrom Vučićem. Okupili smo se na tom principu, ali ima još takvih organizacija, poput onih okupljenih oko zelene agende. Oni smatraju da treba da idu sami, i ja to poštujem, iako mislim da je bolje da idemo svi zajedno. Razgovaramo sa uglednim i hrabrim ljudima okupljenim u Skupštini slobodne Srbije, želimo da na listi budu i druge nestranačke ličnosti. Voleo bih da tu budu i ljudi koji su žrtve ovog režima. Svi oni zaslužuju da koliko god treba sačekamo njihovu odluku. Hoćete li vi biti na listi? Hoću. Ja sam predsednik najveće opozicione stranke. U svakom istraživanju, od svih opozicionih političara, imam drugi najveći rejting posle Marinike Tepić. Ponosan sam što je ta žena deo SSP-a. Ima svu moju podršku. Čuvamo je i branimo. Nije mi problem ni da stojim iza nje dok govori, ni da budem vozač kad ide u Kraljevo da da izjavu u tužilaštvu, ni da joj ponesem tašnu kad hodamo po gradovima u Srbiji. U stvari ovo poslednje mi jedino teško pada jer mi se ponekad čini da joj tašna ima sto kilograma. I zaposlili ste je, pišu tabloidi. Da, zaposlena je u Multikomu, koristimo njeno znanje stranih jezika. A da vas pitam - gde mislite da bi se Marinika Tepić mogla zaposliti u današnjoj Srbiji u kojoj zatvaraju kafiće u koje sednemo. I da li je bolje da ljudi budu zaposleni u mojoj firmi i dobijaju platu za to što rade ili da budu na državnim jaslama, kao svi ovi iz SNS-a, koji pre deset godina ni za kafu nisu imali, a sad nose garderobu od pet-deset hiljada evra, deca im se školuju u privatnim školama, letuju u najskupljim mestima, voze najnovije automobile. Ovde je sve jasno, novac koji sam zaradio prodajom firme sam uneo u Srbiju i sa njim, u skladu sa zakonom, imam pravo da radim ono što smatram da je najbolje. Kakve su vaše lične ambicije posle 3. aprila? Imao sam 2012. ponudu da budem kandidat za premijera. I 2016, kada nisam bio u politici, imao sam ponudu da budem na najvišim funkcijama u ovoj državi. Oba puta sam odbio. U politiku sam se vratio ne da bih bio na funkcijama, nego da bi se ovo zlo oteralo. Moja biografija pokazuje da sam dobar organizator, da se razumem u ekonomiju, privredu, Verujem da u tom delu mogu najviše da doprinesem svojoj državi. Ono što je sigurno je da neću biti ministar spoljnih poslova.... Ima li pomaka u priči o predsedničkom kandidatu? Sačekaćemo još nekoliko dana odluku Skupštine slobodne Srbije, pa da između više ljudi koji se pominju kroz istraživanja i razgovore dođemo do onoga ko može da pobedi. Trećeg aprila uveče Srbija će slaviti. Pobedićemo na beogradskim izborima, na parlamentarnim će lista SNS-a imati manje glasova od zbira lista svih opozicionih stranaka i naš kandidat će ući u drugi krug predsedničkih izbora u kome će pobediti. Odakle vam to? Aleksandar Vučić ne može da pređe 1.800.000 glasova. Izlaznost će biti veća od 3.600.000, što znači da imamo drugi krug. Našeg kandidata podržaće oko 80 posto glasača koji su glasali za neke druge opozicione kandidate u prvom krugu. Biće i nekoliko stotina hiljada novih glasača kada se shvati da Vučić ili njegov kandidat mogu da izgube. U Beogradu više neće postojati nijedan kapilarni glas, jer je SNS izgubio izbore, a i po Srbiji ljudi više neće hteti da stavljaju svoju ličnu kartu i slikaju da pokažu kako su glasali. Pobeda je apsolutno realna. To je jedan od razloga zašto Vučić još nije saopštio da li će biti kandidat za predsednika. Naš kandidat biće čovek koji može da ujedini Srbiju, da zaustavi podele. Predsednik nema velika ovlašćenja ali je simbol jedinstva. Mislim da ćemo krajem decembra, početkom januara, moći da saopštimo njegovo ime. Je li Zdravko Ponoš još u igri? Rekao sam svoje mišljenje - on je častan, pošten čovek sa velikom karijerom, čovek koji je, kad je oboleo od korone, išao na Sajam, kao svi obični ljudi. Video sam da se njegovo ime pojavilo kao jedno od mogućih, ali mi se zaista imenima nismo bavili. Testiraćemo više kandidata, pa ćemo to analizirati i doći do rešenja. Ko je kandidat za Beograd? A ko je kandidat SNS-a? Pa zna se šta SNS radi u Beogradu. Mi ćemo da radimo sve suprotno od njih. I nije suština u jednom čoveku, nego u timu ljudi koji će imati potpuno drugačiji odnos prema Beograđanima i Beogradu. Ovi ljudi su pokušali da promene istoriju Beograda, da menjaju lice grada, da ga plastificiraju i pospu šljokicama. Grad se raspada, izmeštena je železnička stanica, sprema se metro koji ide iz nigde u nigde, protiv čega je cela stručna javnost, gradska preduzeća su pred bankrotom....Naravno da razmišljamo i o tome ko će voditi listu i mislim da ćemo to saopštiti u isto vreme kao kad budemo saopštavali ime kandidata za predsednika Srbije. Zar to nije kasno? Već smo dobili Vesićevo pismo uz uplatnicu za Infostan. Ja bih voleo da Vesić piše što više pisama, da se što više slika i što više priča. Ako može da mu se priključi i Ana Brnabić, pa da zajedno to rade, spreman sam da im se javno na tome zahvalim. LJudi moraju da shvate da ovo neće biti klasična kampanja. Nemamo mi para za spotove, a ne bi ih ni emitovali na Vučićevim televizijama. Kampanja je sve to što se svaki dan dešava u Srbiji i naši odgovori kako sve može da bude drugačije. Kako će da porastu plate? Kako će da se zaustavi Rio Tinto? Kako ćemo da zaustavimo uzimanje milijardi evra kredita koje ne možemo da vratimo, pa ćemo doći u situaciju kao Uganda koja je morala Kini da da svoj jedini međunarodni aerodrom, jer nema da vrati 200 miliona dolara? Kako ćemo da iskorenimo korupciju, kako ćemo da podignemo poljoprivredu? Spremili smo novi zakon o radu, da niko više ne može da tretira ljude kao robove, što u stranim, što u domaćim preduzećima. Naša šansa su poljoprivreda, energetika i pamet. To je suština. Kako mislite da sačuvate mandate? Tako što ćemo birati ljude koji nisu poklekli ovih deset godina. Svi smo imali mogućnost da budemo na onoj strani i da nam bude, što se tiče života, mnogo bolje. LJudi to nisu prihvatili, a neće ni sad, iako će biti milionskih ponuda. Oni su ovde ne zbog miliona, nego zbog vere, zbog želje, zbog namere da nešto promene u ovoj zemlji. Takvi ljudi će biti odbornici, gradski funkcioneri, sedeće u Vladi Srbije i na drugim mestima gde se donose odluke o budućnosti našeg naroda. Šta savetujete građanima, kako da se ponašaju na referendumu? Je li se neko zapitao zašto je Vučić zakazao referendum 16. januara i nije ga spojio sa izborima? I kakav parlament je doneo ustavne promene? Ako oni ostanu na vlasti, možete da imate bilo kakav način biranja Visokog saveta sudstva i Veća tužilaca. Biće sve kako oni kažu. Za nas je referendum 3. aprila. Ako promenimo vlast, u šta verujem, napravićemo i ustavne promene takve da o pravosuđu odlučuju ljudi iz pravosuđa, a ne političari. Napravićemo i zakon o eksproprijaciji takav da nikome ne može da se otme nešto zbog nečijeg privatnog interesa. Napravićemo takvu državu da vas neće lagati koliko je ljudi umrlo od korone, gde će nastavnici, lekari, vaspitačice, medicinske sestre i svi ostali imati platu dostojnu ljudi, gde će poljoprivrednici biti snaga ove zemlje, iz koje ljudi ne da neće odlaziti, nego će se u nju vraćati. Nećemo nikome ko hoće da izađe na referendum 16. januara i glasa protiv, reći da ne izađe. Ali ćemo reći da je pravi referendum 3. aprila. Biće to referendum o životu, referendum da vratimo život koji su nam oteli. Šta znači potpisivanje kod notara namere da donesete tri zakona? Zašto kod notara? Marinika Tepić, Borko Stefanović, Dejan Bulatović i ja smo se obavezali da ćemo, ako za šest meseci ne ispunimo obećanja koja smo dali kroz naš plan za dan posle, izaći iz politike. Deo tih obećanja su i tri zakona - o poreklu imovine, o specijalnom tužiocu za borbu protiv korupcije javnih funkcionera i zakon o lustraciji koji je vrlo osetljiv i za koji je potrebna ozbiljna javna rasprava. Kod notara smo naše obećanje, odnosno potpise i overili. Niste se obavezali da posle promene vlasti nećete usvojiti Dragana J. Vučićevića? Nećemo „usvojiti“ nikoga ko je okrvavio ruke u ovim vremenima, ko je ljudima uništavao živote lažući i obmanjujući javnost. Naprotiv, svi će snositi posledice u skladu sa zakonom i pravdom. Vera Didanović