Više od igre, važnije od politike

Jedan ceo dan trajalo je zadovoljstvo demonstranata što je protest protiv Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i izmena Zakona o eksproprijaciji, zapravo protiv zagađenja životne sredine i zaustavljanja poslova kompanije Rio Tinto u Srbiji, podržao njihov najslavniji sunarodnik među savremenicima. Dok je Novak Đoković, naime, pisao pojašnjenje da javnom podrškom protestu ne navija za političke opcije, svađa među frontmenima protesta trajala je u studiju jedne kablovske televizije, kao živi tok misli između predvodnika koalicije zelenih Nebojše Zelenovića i Save Manojlovića iz inicijative Kreni-promeni. Nakon što je postalo jasno da Zakon o eksproprijaciji izvesno neće važiti u prvobitno usvojenom obliku, a da je moguća i izmena već potpisanog zakona - i to posle višečasovnog susreta predsednika Srbije sa meštanima Gornjih Nedeljica na dan i u vreme blokade - grupacija oko Zelenovića je pred suorganizatore stavila ideju da se spisak zahteva proširi zahtevom za smenu predsednice Saveta REM i zabranom iskopavanja na spornom području, za Rio Tinto ili drugu firmu. Drugi zahtev deluje kao odgovor na optužbe da protesti nastaju kao borba dve konkurentske multinacionalne kompanije, a prvi kao povratak na megalomanske i propale zahteve Saveza za Srbiju, pokreta 1 od 5 miliona, pa i poslednjih pregovora o izbornim uslovima sa EU. Manojlović je taj zahtev odbio tvrdeći da građanima treba pobeda u utakmici pre koje su jasno određeni zahtevi, a da potom opozicija može da mobilisanu masu nastavi da vodi uz druge zahteve. Pritom je sam potvrdio da se na predstojećim izborima neće kandidovati. U međuvremenu, vlast pokušava da proteste diskredituje zbog učešća političara, tako da je novim zahtevima deo opozicije samo utrčao u njen teren. Ivo Čolović, programski direktor CeSID-a, kaže da vlast zna koja su ograničenja u dometu protesta takozvane građanske opcije i da opasnost dolazi što se ova tema preliva na nacionalno orijentisane birače. „A ekologija ne isključuje politiku i ljudi koji se ovim bave su svesni da bez politike ne mogu ispuniti svoj cilj, jer su i ta pitanja stvar političke odluke.“ Čolović kaže da će intenzitet protesta zavisiti i od toga što dolazi zima i praznici, koji su znali da budu nepremostiva prepreka za većinu protesta. „Vlast već spušta loptu, a nije isključeno da se dogodi neka veća tema i da ona skrene pažnju javnosti.“ Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić kaže da se pojam politike svesno stavlja u kontekst tabua tako da svako partijskog učestvovanje u zahtevima građana može da delegitimiše te zahteve. „Ali to je deo i planskog delovanja vlasti, ne samo da bi se osporila konkurencija, nego da bismo se naspram njih takvih pojavili mi kao prosvećeni partijski ljudi koji ćemo rešiti stvar. To je nonsens, jer sve o čemu je ovde reč je sfera politike. Građani žele da se distanciraju od političara, pa je u tom smislu, na primer, širenje zahteva ovog protesta loš potez. Političari žele ličnu političku korist i preuzimanjem protesta, ali ne znači da zbog toga protesti treba da ne budu politički.“ U pedesetak gradova Srbije građani su blokirali saobraćajnice, u mnogim mestima ponavljajući „topolski model“ neprekidnog prelaženja pešačkog prelaza, a u najvećim mestima skupile su se stotine i hiljade ljudi. Predsednik Srbije saopštio je u utorak da je u njima učestvovala ukupno 31.000 ljudi i da je zabrinut. Najmasovnija je bila blokada auto-puta E75 u Beogradu i Mosta slobode u Novom Sadu, koji je ujedno bio retko mesto okupljanja na kome su se dogodili incidenti. Naročito je neuobičajeno da su okupljeni ljudi bili različitih političkih preferencija, a prema istraživanju Demostata proteste podržava i 14 posto pristalica SNS, koji bi izvesno prezreli parole kakve su se pojavile već u nedelju - da bismo sačuvali našu prirodu, moramo šibicare da skinemo s vlasti (Pokret slobodnih građana). „Postoji potencijal da se različite grupe ljudi ujedinjuju protiv odluka vlasti i spremnost da se snosi odgovornost za način protesta, ali to još uvek ne znači da će ti građani glasati, ili glasati protiv vlasti ili glasati za nekog od predstavnika opozicije. Dug je put do izbornog pretakanja tih glasova“, objašnjava Krstić. Čolović veruje da među biračima SNS postoje ljudi koji se ne slažu sa zvaničnom politikom prema životnoj sredini, ali je pitanje da li ih je to neslaganje izvelo na ulicu i da li bi zbog toga drugačije glasali na izborima. „Da je potencijalno moguće da i deo njihovih birača podržava proteste naslućujemo iz načina na koji funkcioneri te stranke govore o njima - oni kažu da ni sami nisu najzadovoljniji, da može da se napravi kompromis, traže se varijante da se ublaže najagresivnija rešenja u spornim zakonima, da se zaštiti životna sredina i obezbedi ekonomski napredak, a za taj napredak je građanima važno da čuju, jer je istina da se u istraživanjima mnjenja u prvom planu ističu ekonomske teme.“ Kao epilog susreta s onim meštanima koji su želeli razgovor s predsednikom dolazi odluka da se Zakon, ipak, potpiše, a onda odmah, po hitnom postupku u Skupštini usvoje njegove izmene (Vučić je u utorak saopštio da je pripremljen ceo paket rešenja). Pretpostavlja se da će pre svega biti promenjen neprihvatljiv rok za eksproprijaciju od samo pet dana. Pobunjene građane - od kojih su neki protiv svake vrste ekonomske kolonizacije, drugi samo protiv zagađenja, treći revoltirani iz drugih razloga dočekali priliku da iskažu nezadovoljstvo - okupila je, ne slučajno, ekološka inicijativa. Trend je globalan, na agendi celog sveta, ali ima i drugih razloga. I Krstić i Čolović navode dugogodišnje probleme sa zagađenim vazduhom u Srbiji, veću dostupnost merenja koja na to ukazuju, potrebu da se nađu rešenja, jer su procesi dovedeni do faze donošenja odluka (kao u slučaju Rio Tinta), ali i to što ekonomski problemi manje muče građane. Ekonomija, međutim, još uvek ima prednost u odnosu na ekologiju, kaže Čolović. „Najveći problem za opoziciju je što ne može da igra na kartu ekonomije, jer je to oblast koja se menja nabolje. Ranije je u istraživanjima svaki treći građanin smatrao da je nezaposlenost ključni problem u Srbiji, na primer, dok sad to smatra svega svaki deveti ili deseti. Zbog toga što je ekonomija važnija od drugih tema imamo konstantnu kampanju SNS koji ljude drži uz sebe novim obećanjima.“ Uporedna iskustva o nastanku ekoloških pokreta daju tri modela. Nemački - ta tema se nameće još tokom Hladnog rata, a partija Zelenih sa ujedinjenjem dve Nemačke dobija na značaju, ulazi u institucije, iako nije bila jedina aktivna. Dalje, objašnjava Krstić, u SAD ekološki pokret ne nastaje kao treći faktor na političkoj sceni nego se artikuliše kroz Demokratsku stranku. „Postoji i praksa da se javlja ideja izvan partijskog polja i kao antipartijski faktor. Tako se vrši pritisak na partije koje se, inače, ovom temom ne bi bavile. Najoportuniji izlaz iz ove situacije bi bio da se organizuje narodni zbor u Rađevini, na kojem bi Vučić rekao da nema ništa od projekta. Tamo bi bio spasilac, a protesti bi izgubili smisao. Ali je naravno pitanje šta to znači za ekonomiju, jer idealno rešenje je da vodite politiku održivog razvoja. A pre svega kako će se predsednik, koji vodi spoljnu politiku balansiranja, nositi sa pritiscima koji očigledno u vezi sa Rio Tintom dolaze sa Zapada, kroz EK i, koliko smo čuli, sastanak sa Metjuom Palmerom.“ Za to vreme Gornje Nedeljice posetili su Anita Mančić, Gorica Popović i drugi proslavljeni glumci, takođe se ograđujući od partijskog pripadanja, a za Đokovićem su proteste podržali i brojni bivši i sadašnji olimpijci.