Dr Srđan Pešić, klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu

Otkriće antibiotika predstavlja jedno od najvećih dostignuća medicine 20. veka. NJihovim uvođenjem u medicinsku praksu spaseno je na stotine miliona života, a neke doskora neizlečive bolesti mogle su se uspešno rešavati. Efikasnost i relativno niska cena doveli su krajem 20. veka do široke upotrebe antibiotika u svim granama medicine. Pacijenti su počeli da doživljavaju antibiotike kao svoje neotuđivo pravo i na najmanju pojavu znakova infekcije tražili su od lekara da im ga propišu, naglašava dr Srđan Pešić, klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu. Da li je tako široka primena antibiotika dovela i do nekih negativnih posledica? Nažalost, jeste! Tako široka i često neracionalna upotreba antibiotika dovela je do toga da su bakterije, u pokušaju da prežive, mutirale i počele da bivaju neosetljive, rezistentne, na najčešće primenjivane antibiotike. Tako su samo desetak godina od otkrića penicilina pronađene bakterije koje stvaraju enzim koji ga razara, čime su postale potpuno neosetljive na njega. Ovakvu sudbinu doživljavao je u 20. veku skoro svaki uvedeni antibiotik. U kraćem ili dužem periodu, kao rezultat široke i nekritične upotrebe, bakterije su postajale otporne na njih. Krajem prošlog veka susreli smo se sa potpuno novom „pandemijom“ pre ove današnje. Ta pandemija rezistencije bakterija na antibiotike opasno ugrožava opšte zdravlje. Šta to znači u svakodnevnom životu? To znači da kada odete kod svog izabranog lekara, na primer zbog banalne infekcije disajnih puteva, koje su česte upravo u ovo doba godine, njihove izazivače često ne možemo eliminisati antibioticima kojima smo ih doskora uspešno lečili. Pneumokok, najčešći izazivač ovih infekcija je u visokom procentu postao otporan na prirodne peniciline ili azitromicin. Upala grla izazvana streptokokom leči se sve teže i istraživanja pokazuju da je terapija penicilinom neuspešna u skoro 40 odsto slučajeva. Nažalost, to je samo jedna strana medalje, a druga je da se vremenom u praksu uvodi sve manje novih antibiotika. Sve ovo dodatno problem čini težim i komplikovanijim. SZO predviđa da će 2050. više ljudi umirati od infekcija izazvanih superbakterijama nego od raka. Kakva je situacija kod nas? Srbija je do pre nekoliko godina bila na samom evropskom vrhu po broju propisanih antibiotika. Ozbiljnom akcijom i programom edukacije i borbe protiv neracionalne primene, upotreba antibiotika se smanjila skoro za trećinu i danas se Srbija, sa oko 23 definisane dnevne doze na 1.000 stanovnika, približava evropskom proseku. Pandemija kovida-19 je u poslednje dve godine donekle pokvarila ovaj trend. Kako se onda boriti sa problemom koji smo sami stvorili? Pre svega, na raspolaganju su nam principi racionalne primene antibiotika i široka edukacija i pritisak od strane zdravstvenih vlasti. Uvođenje nacionalnih i poštovanje međunarodnih vodiča. Sprovođenje svih higijenskih mera u bolničkim uslovima kojima bi se sprečilo prenošenje superbakterija. Racionalna primena antibiotika u poljoprivredi i stočarstvu. Jedna od važećih preporuka, koja je uvršćena i u sve svetske vodiče dobre kliničke prakse, jeste da se uz svaki antibiotik od prvog dana terapije primenjuje i neki probiotski preparat. Ali važno je naglasiti da u moru probiotskih preparata nije svejedno koji ćemo odabrati. S.boulardii je jedina gljivica među mnogobrojnim probiotskim sojevima i njena glavna prednost je da se može primenjivati u isto vreme sa antibiotikom, što nije slučaj sa preparatima koji u sebi sadrže probiotske bakterije. Takođe, primenom S.boulardii nema opasnosti od prenosa gena za rezistenciju, kao što je to slučaj kod probiotskih bakterija. Uz svaki antibiotik, koji se uzima na preporuku lekara, savetuje se primena preparata S.boulardii već od prvog dana antibiotske terapije, kao i još 10-15 dana po završetku primene antibiotika, pošto je crevnoj mikroflori potrebno vreme za oporavak. Ono na šta treba posebno obratiti pažnju prilikom kupovine u apoteci, jeste da zbog osetljivosti probiotskog soja, preparat treba da ima blister u posebnoj zaštitnoj foliji-kesici, koja garantuje bezbednost, stabilnost i deklarisanu dozu sve do isteka roka trajanja, jer od adekvatne doze zavisi i efikasnost preparata.