Miloš i Ahil

Otkako je drmnuo cunami, malo-malo, pa mislim čas na Crnjanskog, čas na Teslu!?

Što na Crnjanskog? Pa, ne samo zbog njegove “Sumatre”, već i zbog SEOBA! Počeće sada, posle cunamija, indonežanske seobe naroda, brale! Kao u vreme Dorana kada su podunavski zemljotresi načeli moju Troju, a Ahejci je dokusurili.

Jer, setite se šta kaže Tukidid. Dorske seobe naroda sa severa Balkana počinju “dve generacije posle pada Troje, čuvenog Prijamovog grada”. Tada nastaje pometnja, piše Tukidid, pa počinju i seobe naroda u celom Mediteranu. Pa vas pitam; ako je Šlimanova Troja u Maloj Aziji, zašto po padu tog Prijamovog grada seobe počinju - na severu Balkana!? Nije li prirodnije da je Troja bila, tu, negde, uz ušće Dunava? Nisu li Dorani - Trojanci? Ili Trojanci, dok Troja nije pala, nisu dali Doranima da sa balkanskog severa krenu u pohod na jug, sve do Krita...

A što mislim na Nikolu Teslu? Pa, sećate se, valjda, njegovog eksperimenta sa elektromagnetnim talasima od čije snage umalo nije pukla brana na Nijagarinim vodopadima. Ono kada su agenti FBI-ja odmah upali u Teslinu laboratoriju. Šta ako su onda zaplenili i tu formulu kojom se proizvode razorni elektromagnetni talasi? I manite se priča da Tesla ništa nije zapisivao! Šta ako to širi FBI? Jer, FBI mu je tada zaplenio sve papire!!!

Četiri sata pre nego što će u nedelju 26. decembra 2004. drmnuti zemljotres jačine 8,9 stepeni po Rihteru, u američkom Pacifičkom centru za praćenje cunamija ZNALI SU ŠTA ĆE SE DESITI!!! To priznaje i Čarls Mekriri, direktor Pacifističkog centra. Objašnjavajući zašto nisu hitno obavestili ugroženo područje, Mekriri američki drsko i glupo izjavljuje: “U našem adresaru nemamo nikoga ko bi nam bio kontakt u tom delu sveta.”(!?!)

Dakle, gluperda Mekriri se izlajao. Uvek se nađe neka gluperda koja ih provali.

Okej, mislite da mi je trojansko ludilo mozak popilo. Ali, razmišljajte ovako, Srbi moji; ako znam da iza Homera stoji Pitagora, i da je Aleksandar Makedonski čukununuk Ahila, šta je onda meni da znam da Pentagon stoji iza cunamija!? Jer, ne vidite li kako su se upleli u Iraku? Uhapsili Sadama, a nema bojnih otrova. Ceo svet ih mrzi, a ginu i usred Bagdada. Ovako, upotrebiš Teslu, drmne zemljotres, doziraš mu jačinu Rihtera prema stepenu neposlušnosti naroda, a onda šalješ lekove kojima je istekao rok upotrebe, radioaktivnu hranu, kiselu vodu koja je u Evropi zabranjena za upotrebu. Cunami ti je čist posao! Nisu ti potrebni marinci,tenkovi, avioni, kamioni, pa ni odobrenje Saveta bezbednosti.

Eh, Teslo! Nikolo Teslo! Bio je perfekcionista, samo ga treba zloupotrebiti. Uostalom, ko nam je kriv. Lepo ga je Čika Jova Zmaj doveo u naš Đeneralštab, ali đenerali ko đenerali; glupi do bola, kao onaj Mekriri. A da nam je tada Tesla vojsku reformirao, Srbin bi, brale, danas svetom dominirao! I ko se buni, ko se mnogo množi, ko neće da se globalizuje, samo pritisneš dugme, pošalješ mu Rihtere, i, gudbaj, Majami, gudbaj Florido, a i ti Vašingtonu, Londonu! I komanduješ, strogo; svi u šoške da ne bude: lele, boške! Eh, đenerali, srpski đenerali!

A ovako ćuti, trpi i nadaj se goremu. Jer, evo, samo dva dana po cunamiju, javlja se Teodoros Kapanos, profesor seizmologije Solunskog univerziteta, da nam javi kako je sledeći na redu BALKAN!!! Po Kapanosu, Tursku bi mogao da pogodi zemljotres jačine 7,7 Rihterovih, Rumuniju 7,5 Rihtera, za Bugarsku je predviđeno 7,4 Rihtera, a za oblasti bivše Jugoslavije biće dovoljno 7,1 Rihterovih. Svakom prema rezultatima dostignutim u tranziciji.

Dobro, Kapanos balkansku seriju zemljotresa predviđa za 2075. godinu. Ali, ne budi naivan, Srbine! Seti se onog vica o Muji kome se mačka šeta po krovu... Kapanos nas zamajava sa 2075. godinom, da se opustimo, a onda, tras, za doček 2006. godine! Nema Beograda! Skotovi su to, brale, skotovi! A ispašće da je, šatro, popustila panonska greda! A onaj Mekriri opet će da izjavi da nije imao broj telefona beogradskog zavoda za seizmologiju. Neće nas upozoriti pet minuta ranije, da nas izgine što više, da Srbija postane pusta zemlja, TERRA INCOGNITA! Kao onda kada su Rimljani došli na Dunav, na razvaline Troje...

O, Gospode, pitam te ozbiljno: da li su zemljotresi razorili moju dunavsku Troju? I ko je, bre, tada pritisnuo dugme? Zevs lično ili neka budala, neki Mekriri?

A Olja ne haje za Mekririja. Zavalila se u ligenštul na terasi, sunča se na decembarskom suncu i čita Jungovu autobiografiju. Ja zevam u raskvašeni teren FK “Obilića”, a u stvari, razgovaram sa cunamijem; imam tu moć, dato mi je da se družim sa podzemnim silama. To Olju i brine pa mi kaže: “Je l’ znaš da se Jungov otac zvao Johan Paul AHILES! “Eh, Ahile, Ahile, Srbi kao da te zaboraviše? A ne kriješ li se ti, junače, iza priče o Milošu? Jer,tebe, Ahile, rodila boginja, a Miloša vila. A i imena su vam u korenu ista;(M)ILoš, (A)hIL, pa i ono ObILić! IL, IL, obojica ste iz ILA, što moravskog, što dunavskog. Obojica ubijate najvećeg junaka u protivničkoj vojsci, Ahil Hektora, a Miloš Murata, i odmah potom ginete; jedan od strele trojanske, druge od strele azijatske...

I brzo, trk, za kompjuter da razradim etimologiju reči Ahil i Miloš! Kad tamo, u beržeri sedi Jung i uzima me pod svoje. Kaže:”Ako je Miloš, tu, iz Kobiljaka kod Kruševca, onda je Ahil iz Arga, hoću reći, iz Aranđelovca. Jer, kako misliš da Grci izgovore ARANĐELOVAC?! A Odisej je iz TAKOVA! Takovo je ITAKA Odisejeva! Kraljevstvo Ahilovo i kraljevstvo Odisejevo dodiruju se tu, negde pored Morave!”

Gledam Junga pravo u bistre plave oči. Da li po nečijem nalogu hoće da me pošalje u ludnicu? Ali, Jung se ne da zbuniti, tera svoje: “Ahil i Odisej predvode napad na Troju. Šajkama uz Moravu pa sve tako do Dunava. Elem, Trojanski rat je bio BRATOUBILAČKI! Siromašni Jug protiv bogatog Severa. Rat za zlato Bora i Majdanpeka, a i rat za plodnu Vojvodinu...” Tako je uoči Nove 2005. godine govorio Jung.

I da li vam je sada jasno, Srbi moji, zašto Buš i kompanija hoće, pošto-poto, Beograd, dunavsku Troju? Volj ti zlato, volj ti žito! A na Kalemegdanu, u nekadašnjoj trojanskoj tvrđavi, da bude sedište NATO-a za Balkan!

Inače, 2005. godinu dočekao sam na Trgu Republike. Tako je hteo rođa iz Švajcarske, da čuje uživo Vlatka Stefanovskog. Ali, gde da čuješ Vlatka od petardi? Gruvaju Srbi, poludeli. Sklonimo se na stepenice Doma vojske. Tu nas i stigne Nova godina. LJubimo se na stepenicama, zaželimo jedan drugom Vimbldon i Nobelovu. A šta drugo da poželiš rodu svome?

Sa krova Doma vojske vatromet. Eh, da nam je onaj Teslin “vatromet”! Kako bi se samo Ameri usrali u gaće.

Nego, u novogodišnjem snu javlja mi se moja Crna i teši me: “Ne boj se! Kada Ameri pošalju zemljotres na Srbiju, javiću ti četiri časa ranije. Mi mačke smo u dosluhu sa zemljotresima. Nas ni Tesla, ni cunami ne mogu da iznenade!”