Dragana del Monako

Rođena 9. oktobra 1963. u Smederevu, od majke Desanke i oca Dušana, ima 13 meseci stariju sestru Jelenu. Detinjstvo do osnovne škole provela u Loznici, u kući dede Pavla. Sa osam godina došla u Beograd. Završila osnovnu i srednju muzičku školu “Stanković” i Fakultet muzičkih umetnosti, Odsek za solo pevanje (prosek 9,87). Kao jedini stipendista italijanske vlade iz oblasti muzike za 1989. godinu usavršava se godinu dana u Milanu, na Konzervatorijumu “Đuzepe Verdi”. Koncertnu karijeru započela paralelno sa studijama 1982, kao solista ansambla Renesans, a opersku 1988. kao Rozina u Seviljskom berberinu na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Ostvarila sve vodeće uloge mecesopranskog faha: Karmen, Trubadur, Don Karlos, Orfej, Moć sudbine, Rigoleto, Nabuko, Verter, Evgenije Onjegin, Pikova dama, Hofmanove priče... Za uloge Karmen i Šarlote u Verteru dve godine zaredom dobila je nagrade za najbolja umetnička ostvarenja u sezoni. Osim u zemlji, od 1990. nastupa na vodećim evropskim scenama u Švajcarskoj (Ženeva, Lucern), Nemačkoj (Bon, Darmštat) i Italija (Verona, Venecija, Trevizo, Sicilija, Sardinija). Pevala je u Varšavi, Seulu, Oslu, Pragu... Od 1998. prvakinja je Opere Narodnog pozorišta u Beogradu (trenutno samo formalno). Govori nekoliko svetskih jezika, započela je studije žurnalistike 1982. na Fakultetu političkih nauka, ostala joj strast prema knjigama i poeziji i ponekad objavljuje svoje tekstove. Zbog svojih humanitarnih aktivnosti 2002. proglašena je počasnim građaninom Zemuna. Iz braka sa Klaudijem del Monakom ima 12-godišnjeg sina Pavla. Živi, na veliko čuđenje inostranih kolega, u Beogradu i kaže da se raduje životu.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da dočekamo prosperitet i slogu među Srbima.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Smrt dece, ne daj bože.

Kad vam je neprijatno?

- Kad sam sama u liftu.

Koju pesmu volite da pevate?

- Volim sve što pevam. Ono što mi se ne sviđa, odbijam. To je već privilegija.

Šta vas izluđuje?

- Ništa me ne izluđuje. Samo posmatram i čudim se.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Što imam Pavla.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Mojoj majci Desanki, mom sinu što mi je svojim rođenjem podario najveće ovozemaljske radosti i mojoj muzici koja je učinila da osetim dodir Božanstva u sebi.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- To što sam im prijatelj.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Ne idem u saunu, ne prija mi.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Ja se njima ne bavim, šta god da kažu, ja im praštam.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Zahvalna sam i zadovoljna ovim koji imam.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Davno sam shvatila blagotvornost te čudesne reči, pa mislim da je trenutno nikom ne dugujem. Sa godinama sve više vodim računa da ne povređujem ljude oko sebe i dobro se čuvam i ružnih reči i ružnih misli.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- To što umem da volim.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Preosetljivost.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Život.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Nijedna. Svaka me je nečemu naučila.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Što se ponekad pravim jačom nego što jesam.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Nešto bih mu otpevala, pa bi sam zaključio.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Vratila bih ljudima osmeh na lica i sjaj u očima i, naravno, sazidala bih Operu.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Mladost, obrazovanje i poštenje, iskreno se nadam.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Sa Gandijem.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Na sreću, ima ih mnogo. Samo kad bismo od njih mogli još više da naučimo.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Za početak voleti se i poštovati uzajamno, ne govoriti i ne želeti nikom zlo.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za Dalija.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Lekar; deda i baba su mi bili stalno bolesni, pa sam htela da ih izlečim, al’ oni umreše pre toga.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Citiraću Andrića: “Sačuvaj nas, Bože, od ostvarenja snova”.

Kako biste voleli da umrete?

- Smrt ne postoji. Fizičko telo da napustim tiho, bez bola, među svojima a ne negde u tuđini.

Gde želite biti sahranjeni?

- Svakako u Beogradu; najradije pored oca koga ne pamtim, a ima u blizini još nekoliko dragih besmrtnika.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Najtoplije mi se preporučuje Živan Saramandić; kaže da ima ogromno iskustvo u tome i ide mu od ruke; kune se da ume da govori tako potresno da posle svi dugo plaču i “ridaju”.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- “Prijatelji bivši, prijatelji budući, pamtite me po pesmama mojim”...