19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
CIA je već presudila. Dok se u Haškom tribunalu, na suđenju Slobodanu Miloševiću, tek vode rasprave šta je pokrenulo poslednje balkanske ratove, na zvaničnom sajtu Centralne informativne agencije, u odeljku Svetski godišnjak (The NJorld Factbook), piše: “...Pod predsednikom Slobodanom Miloševićem Srbija je preduzela različite napore na planu vojne intervencije kako bi ujedinila etničke Srbe u susednim republikama u ‘veliku Srbiju’.”
Ovo je jedan od retkih eksplicitnih zaključaka u pomenutom dokumentu - o Srbiji i Crnoj Gori, zemlji “nešto manjoj od Kentakija”, kako piše, CIA na svom sajtu ima 13 internet stranica uglavnom statističkih podataka. Koliko su tačni i zanimljivi procenite sami (prenosimo ih na sledećim stranicama u integralnoj verziji), ali jedno je izvesno - ni na jednom domaćem sajtu, objedinjeno, nećete naći ovoliko raznolikih podataka o našoj zemlji. Poslednji put ažurirani su 16. decembra 2004. godine.
Zajednica Srbija i Crna Gora (države članice posebno nisu obrađene, a Kosovo i Metohija je skrupulozno tretirano kao deo SCG) nije, što bi prijalo ovdašnjim zaljubljenicima u zavere, dobila poseban tretman na sajtu CIA. Na ovaj način glavna američka tajna služba obradila je, i učinila javno dostupnim, činjenice o 221 državi i području sveta.
Time je CIA deo svog sajta pretvorila u neku vrstu lako pristupačne enciklopedije, ili bar vodiča, što nije loše ni kao mamac - onaj ko ovde potraži neki podatak uz put će možda pogledati i konkurs za prijem novih radnika ove agencije, koji se na sajtu u poslednje vreme redovno objavljuju. Razlog je prost: CIA se kadrovski osula (odeljenje za operacije je u jednom trenutku spalo na manje od 1 000 zaposlenih), i jedan od glavnih zadataka njenog novog šefa Portera Gosa jeste upravo “jačanje ljudske baze Agencije”. Posebno se traže agenti sa znanjem više stranih jezika.
Dodatni razlog javnog demonstriranja znanja najpoznatije tajne službe sveta jeste potreba da se stalno radi na učvršćivanju mita da “CIA sve zna”. Makar i pogrešno, ali zna, i to sa posledicama.
|
Romantični direktor Porter Gos (65), prošle godine postavljeni direktor CIA, javno se požalio da ne stoji najbolje ni sa stranim jezicima, ni sa kompjuterskim veštinama: - Nisam jezički potkovan. Moje znanje stranih jezika više je u domenu romantike... A sigurno nemam ni tehničke sposobnosti, i moja mi deca stalno govore: “Tata, moraš da vežbaš kompjuter!” Ipak, ovaj nekadašni agent vojne obaveštajne službe i radnik Direktorata za operacije CIA, a kasnije kongesmen (i predsednik Obaveštajnog komiteta) vrlo je energično krenuo u reformisanje Agencije. Što svakako nije važno samo za SAD. |
Jedna od očitih grešaka u dokumentu koji prenosimo jeste, na primer, da ne uvozimo prirodni gas, što sigurno nije teško proveriti, ali su zato vrlo precizno, u jednoj rečenici, nabrojani ključni ekonomski problemi naše zemlje. I navedeno kolike rezerve nafte imamo. A stopa rasta bruto društvenog proizvoda znatno je niža po proceni koju daje CIA od one koju čujemo od naših ministara.
Kako CIA prikuplja podatke koje objavljuje u svom godišnjaku? Čemu oni u osnovi služe? Evo objašnjenja sa samog sajta CIA, koja mogu da pomognu da se bar delimično odgovori na ova pitanja:
“Obaveštajni ciklus je proces prikupljanja informacija, njihovog pretvaranja u obaveštajne podatke i predočavanja onima koji kreiraju nacionalnu politiku. Informacije nisu ništa drugo do sirovi podaci iz bilo kog izvora, a oni, već po svojoj prirodi, mogu biti fragmentarni, protivrečni, nepouzdani, dvosmisleni, dezinformišući ili pogrešni. Obaveštajni podaci jesu one informacije koje su prikupljene, integrisane, procenjene, analizirane i protumačene. Uobličeni obaveštajni podaci predstavljaju završni proizvod obaveštajnog ciklusa spreman za predočavanje subjektima političkog odlučivanja.”
Postoje tri tipa uobličenih obaveštajnih podataka, informiše CIA posetioce svog sajta, a to su: osnovni, tekući i oni koji sadrže procenu:
“Osnovni obaveštajni podaci nisu ništa drugo do elementarni faktografski materijal o nekoj zemlji ili nekom pitanju. Tekući obaveštajni izveštaji su oni koji se odnose na nova zbivanja. Podaci koji sadrže procene odnose se na moguće ishode nekih događaja ili akcija. Te tri vrste obaveštajnih podataka međusobno su povezane i oslanjaju se jedni na druge: osnovni obaveštajni podaci onaj su temelj na kome se grade druge dve vrste obaveštajnih podataka; na osnovu tekućih podataka neprestano se ažurira skup postojećeg znanja; obaveštajni podaci koji sadrže procene revidiraju postojeća tumačenja zemlje ili pitanja o kojima je reč i daju smernice za budućnost. Svetski faktografski godišnjak, Predsednički dnevni bilten i Nacionalne obaveštajne procene primer su ovih triju tipova uobličenih obaveštajnih podataka... U izradu pregleda za svaku zemlju ponaosob uključile su se razne vladine agencije.”
Sjedinjene Američke Države bave se obaveštajnim aktivnostima još od vremena DŽordža Vašingtona, ali su tek posle Drugog svetskog rata počele da koordinišu sve poslove iz te oblasti. Centralna obaveštajna agencija osnovana je 26. jula 1947. godine, a zvanično je počela da radi 18. septembra te godine. Od tada su pokrenuta tri programa za razvoj koordinisanih osnovnih obaveštajnih podataka: (1) Zajedničke obaveštajne studije kopnene vojske i mornarice (JANIS); (2) Nacionalni obaveštajni pregled (NIS) i (3) Svetski godišnjak.
Svetski godišnjak (The NJorld Factbook) nastao je kao redovni godišnji izveštaj koji sadrži uobličene obaveštajne podatke. Prvi takav informativni godišnjak objavljen je u avgustu 1961. godine i tretiran je kao poverljivi materijal. Prva verzija za javnost objavljena je u junu 1971. godine. Informacije date u godišnjaku po pravilu su informacije od 1. januara te godine, koje se povremeno ažuriraju. Ranije je to rađeno samo jednom godišnje, da bi od novembra 2001. godine bio uveden sistem češćeg on-line ažuriranja podataka.
Godišnjak priprema CIA i namenjen je američkim zvaničnicima, a stil, format, način prezentacije podataka i njihov sadržaj primereni su, kako piše na sajtu CIA, sadašnjim i očekivanim potrebama američkih vlasti. Informacije obezbeđuju, između ostalog, Stejt department, Američka naučna fondacija, Statistički biro, Ministarstvo trgovine, Ministarstvo rada, CIA, DIA, Mornaričko obaveštajno odeljenje, Američki odbor za geografske nazive, Ministarstvo saobraćaja i drugi javni i privatni izvori.
|
Bez informacija o Kosovu CIA na svom sajtu daje objašnjenje zanimljivo za čitaoce sa ovih prostora: “Pitanje koje se relativno često postavlja jeste zašto Godišnjak ne sadrži informacije o entitetima kao što su Tibet, Kašmir ili Kosovo. Zato što Godišnjak obezbeđuje informacije o administrativnoj organizaciji neke zemlje onako kako to preporučuje Američki odbor za geografske nazive. Taj odbor je sastavni deo američke vlade i zadužen je za izradu političkih smernica, utvrđivanje načela i proceduru u vezi sa određivanjem geografskih imena i njihovom upotrebom. Odluke tog odbora omogućuju svim odeljenjima i agencijama američke vlade da imaju pristup ujednačenim geografskim imenima.” |
CIA je, posle napada 11. septembra, bitno promenila način svog rada. Ponovo se prednost daje delovanju tajnih agenata na terenu (HUMINT operacije), jer je zaključeno da obilje podataka koji se prikupe elektronskim putem (prisluškivanje, kontrola internet komunikacija...) ne znače mnogo ako ne prođu kroz filter efikasne analitike. A taj sektor američkog obaveštajnog sistema bitno zaostaje, i metodološki i po broju ljudi.
Pre mesec dana američki Kongres dao je zeleno svetlo najvećoj reorganizaciji tajnih službi u ovoj zemlji u poslednjih pola veka. Disharmonija u radu 15 nacionalnih obaveštajnih agencija (civilnih i vojnih) pokušaće da se prevaziđe uvođenjem nove funkcije - direktora nacionalne obaveštajne službe, koji će koordinisati rad CIA i ostalih agencija. Superšef imaće značajna ovlašćenja i kad je u pitanju budžet za ove namene (iznosi 30-40 milijardi dolara), ali i u kadrovskoj politici. Neće biti deo kabineta predsednika SAD, ali će, kako je navedeno na konferenciji za štampu, ma šta to značilo, “imati isti pristup kao državni sekretar i sekretar za odbranu”.
Do sada je praktično prvi čovek američke špijunaže bio direktor CIA. On se, međutim, više bavio vođenjem službe na čijem je čelu i savetovanjem predsednika nego koordinacijom rada svih službi. Što je, uz ostale faktore, zaključeno je u Americi, dovelo do propusta koji su za posledicu imali 11. septembar i rat u Iraku “zbog oružja za masovno uništenje kojeg nije bilo”.
Oko 17.000 zaposlenih u CIA reformu obaveštajnog aparata doživljavaju kao šamar službi u kojoj rade. Zbog toga je i nekoliko visokih zvaničnika Agencije tokom jeseni podnelo ostavke.
Malo je, međutim, nedostajalo da CIA pretrpi i žešći udar. Pat Roberts, predsednik Senatskog komiteta za obaveštajne aktivnosti, republikanac, zalagao se da CIA bude podeljena na tri dela (tajnu službu za klasične špijunske operacije, biro za procene posvećen analitičkim poslovima i biro za tehničku podršku, koji bi se bavio razvojnim projektima), odnosno - ukinuta (Roberts je predložio i da CIA promeni ime). Tek toliko da se ne misli da su radikalni predlozi tog tipa karakteristični samo za naše podneblje. U SAD je izabran srednji put, ali je CIA očito stavljena pod dodatnu kontrolu (i veći nadzor Kongresa), što treba da poveća i njenu efikasnost.
Što će možda pomoći i da podaci u Godišnjaku za 2005, koji će biti objavljeni početkom leta 2005, budu tačniji, ili bar precizniji. Treba, ipak, znati još nešto: na prostorima Balkana, bez obzira na mit da je CIA predvidela raspad SFRJ, ova služba nikada nije bila “obaveštajni lider”.
|
CIA: The World Factbook Istorijat Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca osnovana je 1918. godine; ime države promenjeno je 1929. godine u Kraljevina Jugoslavija. Kada je 1941. nacistička Nemačka okupirala zemlju, toj okupaciji su se suprotstavile razne paravojne grupe koje su se borile među sobom i istovremeno su se borile protiv zavojevača. Grupa koju je predvodio maršal Tito preuzela je punu kontrolu u zemlji 1945. godine, po proterivanju nemačkih osvajača. Iako je bila komunistička, njegova vlada i njene naslednice (Tito je preminuo 1980. godine) tokom naredne četiri i po decenije utrle su vlastiti put između zemalja Varšavskog pakta i Zapada. Početkom devedesetih godina 20. veka posttitovska Jugoslavija počela je da se raspada duž etničkih linija podele: Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina priznate su 1992. godine za nezavisne države. Preostale republike Srbija i Crna Gora proglasile su novu “Saveznu Republiku Jugoslaviju” (SRJ) u aprilu 1992. godine; pod predsednikom Slobodanom Miloševićem Srbija je preduzela različite napore na planu vojne intervencije kako bi ujedinila etničke Srbe u susednim republikama u “veliku Srbiju”. Svi ti napori su na kraju bili neuspešni i doveli su do toga da je Jugoslavija 1992. godine isključena iz Ujedinjenih nacija. Godine 1999. snage SRJ i srpske paravojne snage krenule su u masovno proterivanje etničkih Albanaca na Kosovu što je izazvalo međunarodni odgovor, uključujući i natovsko bombardovanje Srbije i stacioniranje natovskih, ruskih i drugih mirovnih snaga na Kosovu. Savezni izbori u jesen 2000. godine imali su za rezultat svrgavanje Slobodana Miloševića i dolazak Vojislava Koštunice na mesto predsednika države. Hapšenje Miloševića 2001. godine omogućilo je njegov potonji transfer u pritvorsku jedinicu Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji koji se nalazi u Hagu. Tamo mu se sudi za zločine protiv čovečnosti. Godine 2001. ukinuta je suspenzija na članstvo Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama tako da je ona pod tim imenom ponovo primljena u Organizaciju UN. Od juna 1999. godine, na temelju ovlašćenja koja proističu iz rezolucije Sveta bezbednosti UN broj 1244, Kosovo je pod upravom privremene administracije UN na Kosovu (UNMIK). Godine 2002. srpska i crnogorska komponenta Jugoslavije počele su pregovore o uspostavljanju labavijih odnosa. Na osnovu rezultata tih pregovora parlamentarci su u februaru 2003. godine preoblikovali zemlju u labavu federaciju dveju republika pod imenom Srbija i Crna Gora. Postignut je sporazum da se u roku od tri godine u svakoj republici omogući referendum o punoj nezavisnosti. Geografija Lokacija: Jugoistočna Evropa, graniči se sa Jadranskim morem, smeštena je između Albanije i Bosne i Hercegovine. Stanovništvo Stanovništvo: 10 825 900 (procena iz jula 2004.) Vlada i uprava Ime zemlje: uobičajeni dugi oblik: Srbija i Crna Gora; uobičajeni kratki oblik: nema ga; lokalni duži oblik: Srbija i Crna Gora; lokalni kraći oblik: nema ga; Ranije: Savezna Republika Jugoslavija; Skraćenica: SCG Ekonomija Ekonomija - opšti pregled: Miloševićeva era lošeg upravljanja privredom, dugotrajni period ekonomskih sankcija i šteta naneta infrastrukturi i industriji Jugoslavije u vreme vazdušnih napada NATO 1999. godine doveli su do toga da se privreda svela samo na polovinu veličine koju je imala 1990. godine. Posle svrgavanja bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije u oktobru 2000. godine, koaliciona vlada Demokratske opozicije Srbije primenila je mere stabilizacije i krenula u realizaciju agresivnog programa tržišnih reformi. Pošto je u decembru 2000. godine obnovila članstvo u MMF, Jugoslavija je nastavila da se reintegriše u međunarodnu zajednicu tako što se prvo pridružila Svetskoj banci (IBRD) i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). U junu 2001. godine održana je donatorska konferencija čiji su pokrovitelji bili Svetska banka i Evropska komisija i na njoj je prikupljeno 1,3 milijarde dolara za ekonomsko restrukturisanje. U novembru 2001. godine zaključen je sporazum o reprogramiranju 4,5 milijardi duga SCG Pariskom klubu; tim sporazumom je otpisano 66 odsto duga. Manja republika, Crna Gora, odvojila je svoju privredu od Srbije i oslobodila je savezne kontrole još u Miloševićevo vreme i od tada ima svoju centralnu banku, koristi evro umesto jugoslovenskog dinara kao zvaničnu valutu, ubire prihode od carine i upravlja sopstvenim buyetom. Kosovo, mada je tehnički još uvek deo Savezne Republike Jugoslavije (sada Srbije i Crne Gore) u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u velikoj je meri autonomno pod upravom privremene administracije Unmika i mahom zavisi od međunarodne zajednice i dijaspore od kojih dobija finansijsku i tehničku pomoć. Evro i jugoslovenski dinar su zvanične valute a Unmik ubire prihode od poreza i upravlja buyetom. Privredu Srbije i Crne Gore koči složenost političkih odnosa između Srbije i Crne Gore, slabo napredovanje privatizacije, pravna neizvesnost u pogledu imovinskih prava i nestašica stranih ulaganja. Važan element u formiranju ekonomske politike predstavljaju aranžmani sa MMF, posebno zahtevi za sprovođenje fiskalne discipline. Ozbiljna nezaposlenost i dalje je ključni političko-ekonomski problem. Komunikacije Telefoni - fiksna telefonija u upotrebi: 2 611 700 (2003.) Saobraćaj Železničke pruge: Ukupno: 4 380 km. Standardni kolosek: 4 380 km; 1,435 m kolosek (1 445 km elektrificirano) (2003.) Vojska Vojska (VJ) (uključujući kopnene snage sa pograničnim trupama, mornaričke snage, vazduhoplovne snage i snage protivvazdušne odbrane) Pitanja koja nadilaze okvire države Međunarodni sporovi: Budući status Kosova i dalje je nerešeno pitanje na jugu centralne Evrope; kosovski Albanci u velikoj većini podržavaju nezavisnost Kosova, dok se srpski zvaničnici tome protive; međunarodna zajednica je pristala da započne proces utvrđivanja konačnog statusa tek pošto bude ostvaren značajan napredak u konsolidovanju multietničke demokratije na Kosovu, kako je to naznačeno u političkom programu “Standardi pre statusa”; Kontakt grupa (koja obuhvata SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Italiju i Rusiju) razmotriće sredinom 2005. godine koliki je napredak postignut u pogledu ispunjavanja standarda Unmika; etnički Albanci na Kosovu suprotstavljaju se demarkaciji granice sa BJRM u skladu sa Ugovorom o razgraničenju iz 2000. godine, kojim se jedan manji deo zemljišta prenosi Makedoniji; Srbija i Crna Gora je ostvarila razgraničenja oko polovine granice sa Bosnom i Hercegovinom, ali još ima delova u priobalju Drine koji su sporni. Poslednji put ovi podaci ažurirani su 16. decembra 2004. godine. |
