Akuminkum

Homer će biti ubijen! Da, ubiće ga u poslednjoj seriji “Simsonovih”! Met Groning, producent serije, rešio je da ubije Homera Simsona i da ga pošalje bogu na istinu. Ali, tu neće biti kraj. Jer, Homer će terati Boga da se vrati u prošlost i promeni sve loše stvari koje su se dogodile. Da li će Bog poslušati Homera? Da li će promeniti istoriju? Da li će, pobogu, otkriti gde je, zaista, bila Troja!

Božićni praznici. Ležim u ligenštulu u majici bez rukava, a u severnoj Evropi poplave, u Los Anđelesu snežna vejavica! Da li je to Bog, već, počeo nešto da menja? Da li je počeo da nam vraća klimu iz trojanskih vremena? Jer, setite se, Srbi moji, Herakle, naš Era, bio je graditelj dunavske Troje i mlatio se ovde sa lavovima i u lavlje kože se odevao. A kamila je bila domaća životinja, slon, takođe. Menja se klima, brale, menja se globalno! Ali, tako su hteli ovi iz Pentagona! E. pa, eto im!

I zaista, zaista vam kažem; dobićemo opet duga topla leta i blage zime, opet će ovde, uz Dunav i Moravu biti raj na zemlji, a biće i slonova i lavova. Jer, ovako više ne ide. Osvrnite se, pogledajte šta nam je od biblijskog životinjskog carstva ostalo? Magarci, samo, magarci. Ostali su samo magarci da svedoče da su ovde nekad živeli lavovi. A bilo je i mamuta, moj Srbine! Eno, u Golupcu na Dunavu podigli mu i spomenik! I ne veruj onom ko ti kaže da su mamuti uz Dunav živeli u prapotopska vremena! Jer, mamuti su oni “strašni slonovi” koji su prepali vojnike Aleksandra Makedonskog kada su, na putu za INĐIJU i Srem, ratovali sa “indijskim” kraljem POROM, to jest sa našim PORČOM od Avale!?A taj Porča ostaće upamćen u narodu kroz vekove. Setite se samo narodne pesme “Porča od Avale”...

Ali, nije Porča sa Avale jedina nepravda koju Bog treba da ispravlja. Moraće i Homerovu biografiju da pročešlja. Jer, Homer, ne Simson, već onaj pravi, hvali se da je njegov sin “snabdevao vinom ahejsku vojsku”!? Ako je, dakle, Homerov sin bio ratni profiter, da li je onda Homer to bio? Strašno, strašno!

Pržim se na januarskom suncu, a FK “Obilić” pust, nigde žive duše. Čujem, Cecini “vitezovi” štrajkuju, a i oni, lojalni, koji bi da treniraju, nemaju gde da se istuširaju! Eeej, ukinuli i vodu “Obiliću”! Fudbaleri prodaju automobile i mobilne za hranu i kiriju. Gospode, šta se napravi od Arkanovih “viteza”!? Kako se ratna sreća, začas, okrene. O tome je i Homer potresno pevao...

Nego, odakle je, bajo moj, Homerov sin nabavljao vino za okupatorsku, ahejsku vojsku? Nije li to vino trojansko, hoću reći, podunavsko? I gde je, gospodo moja, toliko vina za onoliku vojsku moglo da se zdobavi? Gde se toliko grožđa gajilo, gde se toliko vina pravilo? Gde, pitam vas, ako ne od Subotice i Petrovaradina pa sve do Vršca i Golupca!? Tu je, Srbine, Homerov sin Dunavom brodio i ahejsku vojsku vinom pojio!

Sa tim vinarskim mislima odem u Slankamen po vino, odem sa komšijom Ivom. A njegova vikendica je u naselju “Velibor Vasović”. Ah, Vaske, pokojni Vaske! Među prvima se tu naselio, putić asfaltni napravio. Tu živi još jedan “partizanovac”. Marko Valok, onaj koji je “Zvezdi” najviše golova davao...

Nego, prvo idemo kod gazda Jove, dole, u Starom Slankamenu. Jovino je vino, kaže Iva, najbolje. Kad tamo, nema Jove! Otišao da ribari... Jovin ker laje, a u podrum nas vodi gospa Nada. Iva otvara čep od bureta, uzima crevo i poteče hamburg Jovin. I probam od tog vina trojanskog i odmah vidim Homerovog sina kako tovari burad na lađe i tera vino iz Slankamena za Ahejce ulogorene na ušću Save u Dunav...

Izlazimo iz Jovine kuće na ulicu, a tu, odmah pored, kafana. Zove se “Akuminkum”. Rimsko ime za Slankamen. Ali, odavno sam naučio da latinska imena imaju naš SRPSKI koren. I ponavljam u sebi; akuminkum, akuminkum....Šta može da bude Akuminkum? Prolazimo pored “rimske tvrđave” u Slankamenu, a sve prebirem po glavi; da KUMIN nije KAMEN? Ili je lekovita biljka koja raste i po Slankamenu?

Kad, kod Marka Valoka stigla drva. Bukova. Dve hiljade, metar. Ako ustreba, ako se zima produži. Marko stoji pored traktora i diriguje traktoristi gde da mu kipuje tovar. Takav je Valok; zdrav, prav, trenerka, kačket. Kao da je juče okačio kopačke o klin, a ušao u sedamdeset treću godinu. Poslednji put sam sa njim razgovarao kada je bio trener zemunske “Galenike”. Drao se na igrače, mada fudbalere treba tući. Dobro, slažem se, u svlačionici i ne po glavi. To je radio LJupko u “Zvezdi”, a Arkan u “Obiliću”. Jer, samo dril, brale, daje rezultate...

Gospa Bosa iznosi Markovu lozu, domaće kobasice i sir, a “crno-beli bombarder” izlaže svoju teoriju “o mozgu i poluzi”!? I, setno kaže:”Malo je danas igrača koji mogu da budu čas mozak tima, čas, obična poluga. Jedino Ronaldinjo i, možda, Zidan, recimo...Ovo drugo je sve samo utrenirano do besvesti...”

Slušam Markovu teoriju o mozgu i poluzi, ali u glavi mi dobuje; akuminkum, akuminkum...

Šta li znači Akuminkum, lebac mu se ogadio! Tri dana sam trkeljisao po latinskim rečnicima, i, jokac, brale! Nije mi se otvorilo. A kada nema odgovora niotkuda, onda idem u Vrčin kod moje Crne, kod moje vrčinske proročice.

Poneo sam joj riblje kosti, ali i jednog dunavskog smuđa; proročice moraš uvek da daruješ, takav je običaj još od Pitije. A moja Crna udebelila se od Dragišinih krvavica i jedva pristaje da je uzmem u krilo. Sedimo ispod jedne jabuke na božićnom suncu. Milujem je, šašoljim je ispod vrata. I, pitam je: Crna, šta je Akuminkum? Ona će kao iz topa:” Akuminkum je Kumran!” I tu mi sine, sine mi pred očima...

Bio sam u Kumranu pored Mrtvog mora. Od soli u tom preslanom moru zamalo nisam oćoravio! Onda se setim da je i u SLANKAMENU slatinasto zemljište, da i Slankamen ima aluvijalne ravni kao Kumran u kojima se lako kopaju pećine isposnice, pećine skrivalice za isposnike i rukopise. I nema li jedno KUMANE u Banatu, a tu je i KUMANOVO iznad Skoplja. Da ne spominjem KUMROVAC! Svi ti toponimi nisu li tragovi srpskih seoba koje su se završile na Mrtvom moru? A razmišljajte i ovako; ako je KUM, u stvari, onaj koji KRSTI, nije li onda Kumran ono mesto gde KUM živi? I šta ako je Jovan Krstitelj krštavao u Slankamenu na Dunavu, a ne na reci Jordanu? Elem, kada stojite na SLAN(OM)KAMENU, slanom od Panonskog mora, vi kao da stojite na Kumranu pored DUNAVSKOG MORA!!! I ostaje samo da se raščivija; koga je to Krstitelj u Dunavu krstio? Isusa ili Aleksandra? Nije li Aleksandar, po krštenju, bacio mač u Dunav i, kao svetac, krenuo za Indiju? Mada, takva priča postoji i o Isusu.

I tu mozak, prvo, staje, a onda počne da se okreće na drugu stranu. A i sunce vrčinsko, Nepobedivo Sunce, počne da menja smer i da zalazi na istok. Dešava se to retko, ali se dešava.