Raj

Kad sam ovih dana ugledao korice najnovije knjige Eve Ras “Sa Evom u raj” u izdanju “Narodne knjige”, odmah sam znao da imam temu za ovonedeljnu kolumnu. Odavno sam hteo da pišem o raju, ali nije bilo povoda.

Eva svoje novo delo zove “Ženski Roman o muškom Slaganju Ličnog vremena oko Građenja Svetog Hrama na Vračarskoj Visoravni dva Milenijuma posle Hrista”. U postpostmodernističkoj fazi, kako bi to Eva uz psovku rekla i napisala, jebi ga, sve može da bude roman. On to i jeste, ali je autobiografski, i to do svake pojedinosti, ispovedan do bola i razgranat do džojsovskih razmera.

Mnogi savremenici nisu voleli Rusoove “Ispovesti” (1784) zbog do tada nepoznate mere otvorenosti, a u galantnoj Francuskoj nije bilo otmeno toliko se baš moralno golititi. Ja opet volim Evinu ispovednost, jer nije gola ispovest, već, šta ću, priznajem, ipak romaneskna građa u kojoj se skladno prepliće duhovito praćenje gradnje Hrama Svetog Save, gotovo burazerski dijalozi sa Svebogom koga najčešće oslovljava sa “Elohime!”, iznenadni uzleti u zaumno i ono za mene najuzbudljivije - gotovo detinje spontana, a mudra razmišljanja o čovekovoj sudbini. Eva ne krije svoja erotska iskustva, otkrivajući time i svoje partnere imenom i prezimenom, svoju neprebolnu tugu za kćerkom Krunom, svoja razočaranja u prijatelje, bolne prekide u glumačkoj karijeri, a pre svega ne krije udarnu kapislu romana, svoju bolest. Sa njom nas, sa vedrom ironijom, vodi u taj svoj raj i naš raj, svoj i naš kraj.

Raj i jeste nastao u mitovima i religijama sveta kao zavaravanje da ima života posle smrti. Zato raja ima i u Bibliji (eden), u Kuranu (dženet), u drevnih Helena (Jelisejska polja) i u prastarih Slovena (raj), a na neki način i u budista, šintoista i taoista, jer je to duboka čovekova antropološka potreba.

Raj je sveslovenska reč koja seže do mutnih indoevropskih korena. Ima veze sa latinskom reči res koja između ostalog znači i bogatstvo, zatim do drevnoindijskog glagola rati, darovati, usrećiti. Latinska reč za raj paradiso, u starogrčkom paradaiso, a u persijskom paradaiza, znači stanište sreće. Otuda su Hrvati plod za koji se veruje da je poreklom iz raja - paradajz, nazvali rajčicom. Osnovno značenje muhamedanskog dženeta je na turskom i arapskom bašta.

Ali krajnje je vreme da malo razvredrimo stvar.

Luter je rekao: “Ne bih u raj ako tamo ne sme da se smeje.”

Milton: “Bolje je vladati u paklu, nego služiti u raju.”

DŽ. M. Bari. “Raj bih izabrao zbog klime, a pakao zbog društva.”

Mark Tven: “Ne brine me da li ću u raj ili pakao. Imam prijatelja na obe strane.”