Arhiva

Radikalni test

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00

Istraživači javnog mnjenja i politički analitičari se obavezno slažu u tvrdnji da radikali imaju “stameno” biračko telo. U komunikaciji sa ljudima koji tradicionalno glasaju za radikale shvatio sam da tako glasaju jer nijednoj partiji “demokratskog bloka” radikalski birači nisu ciljna grupa. Verovatno zato što su oni “stameni” pa ne bi da troše energiju. To je veoma pogrešno razmišljanje. Da je tako potvrdio je delimično Karić, za njega su glasali većinom radikali. Radikalski glasovi su ogroman rezervoar, a dobar deo njih je svestan da će sa radikalima na vlasti Srbija teško u Evropu, da će Kosovo i Metohija, sa njima na vlasti, biti mnogo bliža nezavisnosti ali im “demokratski blok” svojim predlozima i potezima nije ulio poverenje da će s njima to biti brže i bolje rešeno. Da, i birači radikala žele u Evropu i žele da žive normalno, bez ratova i izolacije. Naravno, ne mogu sve stranke iz “demokratskog bloka” sa istim uspehom da ih privuku. Najbliži im je DSS, međutim oni više obraćaju pažnje na birače DS-a, iako će mnogo teže privući njih nego radikale. DSS je prihvatljiviji jer ne nudi ulazak u Evropu na kolenima i povlađivanje Zapadu po svaku cenu i mnogo više pažnje poklanja nacionalnim interesima negoli DS. Međutim, DSS ne poklanja dovoljno pažnje promovisanju tih svojih načela. Ključno pitanje nije da li će i kada radikali doći na vlast, već da li će partije uočiti njihove pukotine i napasti ih. U svakom slučaju, ukoliko radikali ostanu najjača partija i u budućnosti, to će značiti da smo daleko od izlaska iz krize u kojoj se još nalazimo.

Darko Ostojić,
dipl. inž,
Banatska Palanka