Otcepljenjem do imuniteta

Vest koja datira od 4. januara, a povodom obrazloženja odluke Vrhovnog suda u Rimu da “crnogorski premijer Milo Đukanović ne uživa međunarodno-pravni imunitet na koji imaju pravo predsednici država i vlada, kao i ministri inostranih poslova suverenih država”, pa shodno tome tužilaštva u Napulju i Bariju mogu da podignu optužnice protiv Đukanovića, nije izazvala javno, gotovo nikakve reakcije u italijanskim medijima i među ovdašnjim političarima. Štaviše, prošla je potpuno nezapaženo.

Dva su moguća razloga za muklu tišinu povodom navedene inforamacije. Prvi je tendencionalna nezainteresovanost za crnogorske probleme (i šire balkanske), pa čak i ako imaju čvrste “poslovne” veze sa ovdašnjim mafijaškim klanovima i drugi razlog: ovdašnja javnost uveliko je navikla na sudske procese protiv političara.

Naravno, predstavnici italijanskih medija i ovdašnje političke scene veoma su dobro upoznati sa celim slučajem “duvanske afere Đukanović”. S obzirom na esnafsku pripadnost, drugačije su polazne tačke, ali su svi jedinstveni u oceni da je slučaj poprimio ozbiljne pravosudne dimenzije.

Tako ovdašnji političari, koji nisu bili spremni na zvanične izjave, smatraju da mora da se sačeka konačna reč suda, upozoravajući da, imajući u vidu sporost italijanskog pravosuđa, do konačne sudske odluke mogu da prođu godine.

Međutim, ono što njih više zabrinjava jeste reakcija vlasti u Podgorici, konkretno premijera Đukanovića. Pritisnut sudskim istragama, najjednostavniji način da se dobije na vremenu jeste međunarodno-pravni imunitet, a to znači po svaku cenu nezavisna Crna Gora. Pri tom italijanski političari naglašavaju da oni u potpunosti dele stav Brisela o opstanku državne zajednice, ali ukoliko bi se sproveo referendum na kome bi se većina građana Crne Gore izjasnila za samostalnu državu i odvajanje od Srbije, oni bi prihvatili tu odluku, što je, kako kažu, u demokratskom duhu. I u tom slučaju, ostaje bojazan zvaničnog Rima, kakve bi sve posledice mogla da izazove nova međunarodno priznata granična linija na Balkanu, na koju se ne gleda blagonaklono, polazeći od sopstvenih geopolitičkih interesa, odnosno blizine regije u kojoj još mnogo toga nije rešeno.

Konkretniji i spremniji na razgovor bili su predstavnici medija. Direktor ugledne revije “Limes” Lučo Karačolo takođe ne isključuje mogućnost da posle odluke Vrhovnog suda u Rimu, premijer Đukanović pojača pritisak za priznavanje Crne Gore kao nezavisne države. Što se samog sudskog procesa tiče, gospodin Karačolo kaže da nije upoznat sa dokazima koje sud ima, ali da je njegova revija u više navrata pisala o “postojanju veoma čvrstih indicija koje jasno ukazuju na međunarodni šverc cigareta, što je preko Crne Gore omogućavao premijer Đukanović. Mi smo pre nekoliko brojeva u reviji ‘Limes’ imali intervju sa crnogorskim premijerom, koji je pokušao da nam objasni da je zbog međunarodnih ekonomskih sankcija bio prinuđen na, kako je precizirao, legalni prevoz cigareta, odnosno da nije kršio zakon Crne Gore. Očigledno da se na istu trgovinu drugačije gleda na dve jadranske obale”. Osvrćući se ponovo na sudske procese, direktor “Limesa” je ubeđenja da italijanske sudije “neće tražiti izručenje premijera Đukanovića. A poznato je da ne postoji međunarodni sud za šverc cigareta; dakle, mi nemamo Karlu del Ponte”, sa dozom ironije je zaključio direktor “Limesa” Lučo Karačolo.

Istina, Italija nema Karlu del Ponte, ali ima istražnog javnog tužioca u Bariju Đuzepea Šelzija, koji gotovo jednu deceniju detaljno i predano slaže mozaik međunarodnog šverca cigareta i pranja enormne količine novca dobijene prodajom cigareta. Odluka Vrhovnog suda u Rimu, poslednja je kockica mozaika, koja je nedostajala tužiocu Šelziju da, posle upisivanja imena crnogorskog premijera Mila Đukanovića u registar osoba za istragu o švercu cigareta, sada podigne i optužnicu protiv istog.

Stiče se utisak da je tužilac iz Barija založio sav svoj profesionalni autoritet kako bi u potpunosti razotkrio aktere međunarodnog šverca cigareta, uključujući i pronalaženje tajnih računa na koje su se slivale ogromne pare od nedozvoljene trgovine. Bila je to prava “bitka” kako je za švajcarsku televiziju nedavno izjavio tužilac Šelzi. On je podsetio da su se, pored niza opstrukcija pravnih zastupnika vlasnika računa u Švajcarskoj, dostavi dokumentacije protivile i švajcarske banke, da bi na kraju Federalni sud Švajcarske presudio u korist tužilaštva u Bariju. Tako je prikupljena i pre godinu dana dostavljena obimna dokumentacija koja je bila neophodna za istrage koje vodi tužilac Šelzi. Obrazlažući izuzetnu dužinu istrage, on je podsetio “da se doskora na šverc duvana gledalo kao na lako krivično delo, bez većih posledica po državu i društvo, pa su shodno tome i sankcije bile blage. Dakle, mali rizik - velika zarada, uz mogućnost pranja novca. Sada je Vrhovni sud kvalitativno promenio tumačenje zakona”, precizirao je javni tužilac Šelzi.

Verovatno je imao u vidu odlučnost tužioca iz Barija komentator dnevnika “Manifesto” Tomaso di Frančesko, kada je u razgovoru za NIN ustvrdio: “Ukoliko premijer Đukanović dođe u Bari, biće odmah uhapšen.”

“Zato će u Podgorici veoma brzo početi trka s vremenom, odnosno Đukanović i njegove pristalice, upotrebiće svu svoju moć, da se Crna Gora što pre odvoji od Srbije. Drugim rečima Đukanović će sada neprestalno ucenjivati Beograd, a sve sa ciljem da srpski političari odustanu od državne zajednice, kako bi na taj način Crna Gora izbegla dodatni pritisak međunarodne zajednice”, predviđa italijanski komentator. “U poslednjih više od deset godina međunarodna zajednica je povlačila brzoplete poteze, uplela se u vrzino kolo Balkana iz koga je veoma teško izaći: nerešen status Kosova, stalne političke tenzije u Bosni i Republici Srpskoj, problem Haškog suda, političke nesuglasice u Beogradu, konstantni zahtev zvanične Podgorice za priznavanje međunarodnog suvereniteta. Zato se ovdašnji političari opredeljuju za ćutanje povodom crnogorskog slučaja, svesni da je reč o gorkom računu za seriju počinjenih grešaka u proteklih deceniju i više. Stvar dodatno komplikuje i poznata činjenica da je duvanski slučaj Đukanović stvorio bivši američki predsednik Bil Klinton u borbi protiv Miloševića. Sada Evropska unija, dakle i Italija, izbegava svaki ishitren potez, kako se ne bi narušio krhki mir i uravnoteženost na prostoru bivše Jugoslavije. Ali brojni veoma krupni problemi i dalje su bez pravog odgovora i rešenja”, tvrdi komentator Tomaso di Frančesko.

Marinela Ražnatović