Ubijanje bioskopa

Za projekciju filma “Mandžurski kandidat”, sa Denzelom Vošingtonom u glavnoj ulozi, na blagajni bioskopa “Palas Šumadija” prodate su dve ulaznice. “Prilično je jezivo tako gledati film”, kaže za NIN čovek koji je sa suprugom bio jedini posetilac renoviranog bioskopa na Banovom brdu. Ministar kulture Dragan Kojadinović. Bilo je to sredinom decembra.

Sredinom januara “Palas Šumadija” organizuje žurke i to iz razloga da vlasnik, koji je uložio novac u renoviranje, pokuša da “ispliva” i spreči plenidbu imovine. A od januara “Palas” i drugi bioskopi imaju još dva tega oko nogu. Prvi se zove porez na dodatu vrednost a drugi porez na imovinu. S njima, govore procene, neće biti moguće preživeti.

Usluge iz oblasti kulture baš kao i one iz zdravstva, nauke i obrazovanja nisu bile oporezovane dosadašnjim porezom na promet. Međutim, PDV menja situaciju. Istina, pozorišta su i dalje izuzeta iz poreza, knjige će biti oporezovane po povlašćenoj stopi od osam odsto dok će zato bioskopi plaćati maksimalnih 18 odsto! Bioskop kao institucija kulture nije plaćao ni porez na imovinu ali mu je izmenom zakona, koja je nekoliko dana pred novu godinu stupila na snagu, i ta povlastica ukinuta tako da će od ove godine plaćati i ovaj porez kao i bilo koja druga poslovna zgrada.

U 2004. godini poseta bioskopima je najmanja otkad se vodi evidencija. Recimo, bioskopi Beograd filma su 1993, u godini embarga kada nije bilo platnog prometa sa inostranstvom i kada su se vrteli stari filmovi iz Kinoteke, imali 480 hiljada prodatih karata a u 2004. prodato je svega 380 hiljada karata. Ilustracije radi, 1983. Beograd film je imao sedam miliona prodatih ulaznica. Istina, bilo je tada i nešto više bioskopa a bili su i tehnički opremljeni po svetskim standardima. Prvi na Balkanu 1983. uveli smo “dolbi” stereo sistem. A danas, kaže Zorica Tomić, direktor Beograd filma, naši bioskopi su tehnički jadni i u zaostatku za bioskopima u gotovo svim okolnim državama.

Poseta bioskopima naglo opada od 1999. godine. Svake godine pola miliona gledalaca manje. Slaba platežna moć građana i veoma razvijena piraterija osnovni su razlozi. Uostalom, piratski diskovi se prodaju čak i ispred bioskopa i to po ceni od 60 dinara a ulaznica za bioskop košta 250 dinara. Pa onda, ko hoće - kao ministar pred veliki ekran, ko neće ili ne može - kući pred mali ekran.

I sa nultom poreskom stopom bioskopi su uspevali jedva da zarade za goli opstanak: struju, grejanje, plate zaposlenih. Uvođenjem ova dva nova poreza neće moći ni to. “Mislim da ćemo biti prinuđeni da počnemo da zatvaramo bioskope. Morali smo da povećamo cenu ulaznica i ukoliko se ne dogodi neki ogroman skok gledanosti, uslediće zatvaranja”, kaže direktorka Beograd filma. I Zoran Cvetanović, vlasnik bioskopa “Roda” i predsednik Grupacije prikazivača SCG, tvrdi da je propast neminovna i da će najmanje dve trećine bioskopa prestati da rade. “Ne možemo se izboriti sa nelojalnom konkurencijom. Zbog piraterije država godišnje izgubi 30 miliona evra a nama sad uvodi PDV da zaradi nekih 500, 600 hiljada. Dok je tako, nijedan strani investitor neće uložiti u bioskope kod nas.”

U 12 bioskopa Beograd filma ne može da uloži sve i da hoće. Pre dve godine pokrenut je proces privatizacije a Agencija za privatizaciju još nije odredila čak ni način privatizacije. Svaki eventualno sklopljeni ugovor prestao bi da važi početkom privatizacije tako da niko ozbiljan ne želi da uloži novac.

Pored bioskopa i drugi delovi lanca filmske industrije, distributeri odnosno producenti ukoliko se radi o domaćem filmu dospeće u još nezavidniju poziciju. “Smanjiće se produkcija domaćih filmova jer država ono što kroz donaciju da domaćem filmu, uzeće mu kroz PDV, zatim će se onemogućiti nabavka nove opreme a redukovaće se i broj naslova ali i kopija stranih filmova koji će stizati u naše bioskope. Ukinuće se i distribucija umetničkih filmova, koji su po prirodi neprofitabilni i njih oporezovati znači i zabraniti ih. Znači, svešćemo stranu produkciju na holivudske hitove”, predviđa Cvetanović.

PDV na bioskopske ulaznice se ni u jednoj evropskoj zemlji, izuzev Estonije i Srbije, ne plaća po višoj poreskoj stopi a u velikom broju zemalja (Norveška, Poljska, Rusija, Hrvatska, Kipar, Crna Gora...) bioskopi su potpuno oslobođeni poreza na dodatu vrednost.

Naši sagovornici kažu da su se obraćali i vladi, i nadležnim ministrima a u Nišu je organizovan protest upozorenja. “Strašno je kad vidite da nikoga nije briga”, kaže Zorica Tomić.

Dragan Kojadinović, ministar kulture u Vladi Srbije, za NIN je izjavio da je svestan da ova odluka može biti zaista katastrofalna za naše bioskope i da će on učiniti sve da se to promeni. “Razgovarao sam o tome sa ministrom Dinkićem i njegov je stav da PDV krene svuda i jedinstveno pa da se, ukoliko je potrebno negde popušta”, kaže Kojadinović. On obećava i da će država krenuti u oštru borbu protiv piraterije i kaže da je vlada suzbijanje piraterije odredila kao jedan od svojih prioriteta.

Mlađan Dinkić, ministar finansija, u vreme pisanja ovog teksta bio je u inostranstvu.

A prikazivači, na Dinkićeve reči da će korigovati zakon tamo gde bude potrebno, tvrde da je situacija takva da će za korekciju biti kasno. Zorica Tomić kaže da naši bioskopi slabo rade leti i da je sezona od oktobra do maja. “Sve i da nam u maju skinu porez, mnogi bioskopi neće biti u stanju da dočekaju početak oktobra i novu sezonu.”

Odnosno, dočekaće je kao idealni rekviziti za izbornu kampanju Dinkićevog političkog neprijatelja broj jedan: Bogoljuba Karića. Sa katancem na vratima.