Afere, mućke i anketni odbori

U Poljskoj je postalo maltene uobičajeno da vladini zvaničnici previde razliku između državnih, s jedne, i privatnih ili stranačkih interesa, s druge strane. Onda u akciju stupa štampa, da bi se na kraju angažovali narodni poslanici koji osnivaju anketne odbore ne bi li utvrdili da li su se i u kojoj meri njihove kolege političari ogrešili o zakon.

Tako je parlament 9. januara gotovo jednoglasno doneo odluku o osnivanju trećeg anketnog odbora za dve godine. Prvi skandal zbog koga je početkom 2003. osnovan anketni odbor bila je tzv. afera Rivingejt, po reditelju Levu Rivinu koji je od jedne od vodećih medijskih kuća tražio novac, navodno u ime “grupe političara na vlasti”. U zamenu je ponudio odgovarajuće promene medijskog zakona. Druga parlamentarna istraga, koja upravo ulazi u završnu fazu, povedena je povodom izmena u sastavu Upravnog odbora državne petrohemijske kompanije PKN Orlen.

Ovoga puta anketni odbor treba da istraži očigledne prevare i političke mućke prilikom privatizacije osiguravajućeg društva PZU, inače najvećeg u Poljskoj.

Od 1999. godine kompanijom PZU upravljalo je holandsko osiguravajuće društvo Eureko. Pri tom su Eureko i njegov poljski partner, banka Milenijum, posedovali 31 odsto akcija kompanije, dok je ostatak bio u vlasništvu države. Samim tim, država je imala mogućnost kontrole prilikom donošenja ključnih poslovnih odluka. Godine 2001. Eureko je sklopio dopunski ugovor sa tadašnjom koalicionom vladom koju su činili Izborna akcija Solidarnošć (AVS) i Unija slobode. Na osnovu tog ugovora, holandska firma je polagala pravo da direktno od države kupi još 21 odsto akcija, čime bi stekla većinsko vlasništvo i punu menadžersku kontrolu.

U septembru 2001. održani su parlamentarni izbori i formirana je nova, opet koaliciona vlada. Ta vlada, u čiji su sastav ušli Savez demokratske levice (SLD) i Poljska seljačka stranka, obavestila je Eureko da prethodni dogovor više ne važi, odnosno da će tih 21 posto akcija morati da kupi na tržištu hartija od vrednosti, i to najranije početkom 2003. godine. Holandska kompanija je zbog toga povela spor pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Londonu. Gubitak tog spora mogao je da košta Poljsku nekoliko stotina miliona dolara i da nanese ozbiljnu štetu njenom poslovnom ugledu u inostranstvu.

Ta opasnost je otklonjena u decembru prošle godine kada je poljska vlada, na čijem se čelu od maja 2004. nalazi Marek Belka, ponudila sledeće kompromisno rešenje: vlada će u maju ili junu 2005. prodati 20 odsto akcija na tržištu hartija od vrednosti, Eureko i banka Milenijum moći će da uvećaju svoj vlasnički udeo za pet odsto, na ukupno 36 procenata, još pet odsto akcija otkupiće EBRD, dok će 14 posto biti prodato zaposlenima u PZU i finansijskim institucijama. Udeo države u vlasništvu tako će pasti na 25 odsto, što znači da će mišljenje njenih predstavnika biti bitno samo prilikom odlučivanja o statutarnim pitanjima.

Kompanija Eureko se zauzvrat obavezala da neće pokušati da otkupi onih 20 odsto akcija koje će država izneti na berzu ukoliko prethodno za to ne dobije vladino odobrenje.

Činilo se da je spor na taj način rešen, što je značilo da je otvorena mogućnost da se akcije PZU prvi put ponude na tržištu hartija od vrednosti. S obzirom na to da se očekivalo da PZU u 2004. ostvari rekordni profit, pretpostavljalo se i da će se prodaja akcija odlično odvijati.

Dogodilo se, međutim, da je jedan od vodećih poljskih dnevnika “Žečpospolita” 3. januara ove godine objavio članak na osnovu svedočenja bivšeg predsednika grupe Eureko Žoaoa Talonea. Podaci koje je “Žečpospolita” tom prilikom obelodanila bili su takvi da je cela stvar ubrzo prerasla okvire spora oko kršenja poslovnog ugovora i pretvorila se u debatu o putevima poljske privatizacije.

Zbog mnogobrojnih kontroverznih detalja iznetih u tom članku, vođe svih poljskih političkih stranaka saglasili su se da ceo slučaj treba pomno ispitati i tako je doneta odluka o formiranju anketnog odbora. Uskoro bi trebalo da budu izabrani i njegovi članovi.

Na meti i supruga predsednika Na osnovu novog talasa afera u Poljskoj moglo bi se zaključiti da zemljom vladaju tajni agenti, korumpirani činovnici, neprijatelji Crkve i čudni biznismeni. Poljska desnica, veliki favorit pred ovogodišnje izbore, koristi sve metode da dođe do pobede. Sada je na meti i supruga predsednika Kvašnjevskog. Dnevni list “Život” štampao je fotografiju sa Božića 1995. godine, na kojoj Jolanda Kvašnjevska čestita praznik grupi osoba koje je slučajno srela prilikom jedne posete. Posle deset godina neke od tih osoba osumnjičene su za učestvovanje u korupcionaškoj i špijunskoj aferi. “Zašto me naša služba bezbednosti”, pita Kvašnjevska, “nije upozorila na opasnost od sretanja sa nepoželjnim osobama, i zašto se iz slučajnog susreta izvlače apsurdni zaključci koji će me sigurno dovesti pred istražnu komisiju? Ovo je brutalni politički obračun.” Sa velikom verovatnoćom može se pretpostaviti da će se predizborna kampanja u Poljskoj pretvoriti u pakao.

Talone je, između ostalog, na arbitraži u Londonu svedočio da pre procesa privatizacije 1999. nijedan vladin zvaničnik nije bio spreman da ga primi. Umesto na sastancima sa funkcionerima, glavnina preliminarnih razgovora obavljena je u susretima sa ljudima koji nisu imali nikakvu oficijelnu ulogu u procesu privatizacije. U tom kontekstu Talone je pomenuo Marjana Kšaklevskog, lidera AVS, bloka desničarskih stranaka koji je pobedio na izborima 1997. godine.

Dodao je da ga je Kšaklevski upozorio kako vlada možda neće biti spremna da sarađuje sa Eurekom, zbog toga što se na čelu banke Milenijum, poljskog partnera te kompanije, nalazi Boguslav Kot, koji slovi za čoveka “isuviše tesno povezanog” sa strankom SLD, a ona je, opet, direktan politički takmac AVS.

Talone se setio i reči koje mu je posle jednog od tih neformalnih susreta uputio prevodilac u razgovorima: “Sramota me je zbog svega ovoga. Sramota me je što sam prisustvovao ovom razgovoru i što ste vi morali kroz to da prođete.”

Osnovni zadatak anketnog odbora jeste da utvrdi razmere u kojima su odluke o privatizaciji donosila nenadležna lica, ona koja nisu imala nikakva ustavna ovlašćenja za tu vrstu odlučivanja.

Anketni odbor bi mogao predstavljati veliku neugodnost u trenutku kada centralnoevropska tržišta postaju sve privlačnija za strane investitore i kada preduzeća - u ovom slučaju i poljska država - nastoje da ostvare maksimalnu zaradu od prvog plasmana akcija na tržištu. Vrednost akcija lokalnih kompanija naglo skače širom centralne Evrope.

Ipak, komentatori veruju da će i ovaj anketni odbor i novootkrivena moć medija imati koristan dugoročni i medijski efekat. Bronjislav Vildštajn napisao je u “Žečpospoliti” da će se “politička i ekonomska klima u Poljskoj svakako promeniti. Možemo se čak nadati da će stvarno doći do suštinskog, željno očekivanog proboja.” Vildštajn je poznat kao zagovornik Inicijative za četvrtu republiku, konzervativnog projekta koji počiva na tezi da je sadašnja, treća poljska republika, korumpirana i moralno kompromitovana.

NJegovu nadu deli i Dominika Vjelovjejska, komentatorka “Gazete viborče”, najtiražnijeg poljskog dnevnika. Ocenjujući da će “rad anketnog odbora političarima poslužiti i kao upozorenje da svaki njihov potez može u nekom trenutku biti razotkriven, makar i posle više godina”, ona aludira na vladu na čijem je čelu od 1997. do 2001. bio AVS.

Ne očekuje se da će rad anketnog odbora uticati na berzansku prodaju akcija PZU. Ako bi se to ipak dogodilo, to bi se negativno odrazilo na nastojanja vlade da smanji budžetski deficit; smanjenje deficita je neophodno za ostvarivanje programa prelaska na evro 2010. godine.

Ono što, međutim, privlači najveće interesovanje poljske javnosti, jesu političke posledice cele afere, budući da se ove godine održavaju i parlamentarni i predsednički izbori. Iako je u skandal tokom vremena bilo umešano nekoliko vlada i vodećih političkih stranaka, u žiži pažnje je onaj izvorni, prvobitno sklopljeni privatizacioni ugovor, a ne činjenica da ga je SLD očigledno prekršila. Zato Vjelovjejska ocenjuje da je predstojeći rad anketnog odbora “pravi poklon za SLD. To će skrenuti pogled javnosti sa istrage o Orlenu, gde su u nepravilnosti mahom bili umešani ljudi iz SLD.”

Uskoro se očekuje preliminarni izveštaj anketnog odbora za slučaj PKN Orlen. Nema izgleda da anketni odbor za PZU završi rad pre izbora koji treba da budu održani u septembru, mada predsednik države ima pravo da ih raspiše i ranije. Zasad se još ne pominje nijedan konkretan datum, ali je izvesno da su se predsednik Aleksandar Kvašnjevski i čelnici SLD pred Božić okvirno dogovorili da će izbori biti održani u junu.

I levičarski dnevnik “Tribuna” veruje da će najveću štetu od najnovije afere pretrpeti desničarske stranke, pa čak upozorava da je moguć “razorni zemljotres” na poljskoj političkoj sceni. “Tribuna” je odlučno branila SLD u vreme afere Rivingejt, a danas se maksimalno trudi da iscrpno obaveštava javnost o ulozi koju su desničarski političari odigrali u privatizaciji PZU.

“Nalazi anketnog odbora mogu pogoditi političare iz redova nekadašnjeg AVS. Oni, međutim, mogu pogoditi i Građansku platformu, u kojoj su mnogi od njih docnije našli pribežište”, pisala je “Tribuna” 6. januara.

“Tribuna” ocenjuje da bi se na udaru ovog najnovijeg anketnog odbora mogli naći predsednik Građanske platforme i vodeći kandidat za premijera Jan Rokita, bivši premijer i sadašnji član Evropskog parlamenta Ježi Buzek, pa čak i guverner Poljske nacionalne banke Lešek Balcerovič.

Savezu demokratske levice (SLD) zaista je potreban zemljotres pre ovogodišnjih izbora: prema rezultatima decembarskih istraživanja javnog mnjenja, podrška toj stranci pala je na dosad najniži nivo i iznosi svega pet procenata. Nasuprot tome, Građanska platforma uživa 27 odsto podrške javnosti.

VOJĆEH KOŠĆ (Transitions Online)

Prevod: LJ. Nedeljković