Pentagon nas ceni

General Branko Krga predao je dužnost načelnika Generalštaba Draganu Paskašu i kroz koju nedelju odlazi u penziju. Vojsku napušta u teškom času, koji je obeležilo nekoliko incidenata. Ipak, ukupna ocena stanja u vojsci, gledano u dužem periodu, pozitivna je. “Sistem komandovanja od vrha do dna funkcioniše i ne samo sistem komandovanja, nego i mnogi drugi elementi - sistem obuke, školovanja, sistem logistike koji ima puno podsistema”, kaže general Krga.

Najveće promene su se dogodile, smatra, u psihološkim pristupu, s obzirom na “bližu prošlost koju je karakterisala sasvim druga situacija, rat” i, kako kaže, zadovoljan je zbog “velikih promena u raspoloženju prema svetu i prema mnogim drugim pozitivnim procesima u zemlji”.

Ovi događaji, ubistva ili samoubistva, čega su oni posledica?

- Moram prvo da kažem da ti događaji sve pripadnike Vojske od najnižih oficira pa do Generalštaba veoma pogađaju. Mi vojnike doživljavamo kao našu decu. Uostalom, i naša deca su vojnici. I moj sin je donedavno bio vojnik. Međutim, ako gledamo statistički, onda je tih incidenata manje nego u nekom ranijem periodu, ali to je slaba uteha sve dok postoji i jedan tragičan slučaj.

Karakteristično je i to što najsloženije aktivnosti koje Vojska izvodi, na primer, velike vežbe sa gađanjima, sa jako mnogo upotrebe ubojnih sredstava, prolaze bez bilo kakvih problema. Imamo, nažalost, i tih samoubistava mladih ljudi. To je tragedija posebne vrste. Mi smo prošle godine organizovali jedan seminar zajedno sa kolegama iz policije i iz naučnih institucija koje se bave tim problemom, izdali smo jednu brošuru kako da se preventivno deluje, sve s ciljem da ne bi do toga dolazilo.

Iz nekih novinskih informacija saznajemo da su odnosi sa zemljama NATO-a sa kojim je naša vojska bila u sukobu pre nekoliko godina, u stalnom usponu. Da li delite tu vrstu optimizma oko saradnje između SAD i naše zemlje?

- Ne samo SAD nego i druge članice Severnoatlantskog saveza i ostale zemlje pokazuju interes da s nama sarađuju. Mi, pripadnici Vojske, počev od Generalštaba pa do najnižih oficira, nemamo nikakve komplekse u saradnji sa svetom. Naši oficiri svih nivoa veoma rado idu na te kontakte, dosta tu nauče, ali imaju priliku i da kažu nešto što oni misle da je važno.

A šta znači ovaj dolazak ljudi iz Pentagona?

- To je nakon dužeg vremena jedna visoka delegacija iz Pentagona. Bilo je i ranije kontakata sa predstavnicima SAD ali na nižim nivoima. Ovo je na nivou generala. Postoje različite oblasti saradnje. Na primer, to je pitanje školovanja. Sada su već u dosta zemalja naši oficiri na školovanju po raznim osnovama. U SAD to još nije slučaj, a ranije je to bilo. Očekujemo da se i ta saradnja obnovi.

Generalštab Šta će biti sa zgradom Generalštaba? - Nikakva odluka nije definitivno doneta. Postoji tehnička činjenica da obe te zgrade mogu da se poprave. Ne moraju da se ruše? - Ne moraju da se ruše. Neki smatraju da ipak to treba da se poruši ali definitivne odluke o tome nema. Mi smo preliminarno razmišljali da bi onaj blok tamo između Nemanjine, Kneza Miloša, Birčaninove i Resavske mogao da se otuđi na razne načine ili u zakup ili da se proda, a ovaj levi blok gde je stara zgrada Generalštaba i ove ostale zgrade, da se tu smesti Ministarstvo i deo Generalštaba.

Da li ste u tim razgovorima saznali za koje su to baze ili strateško mesto u Srbiji zainteresovani, pošto se kod nas često pominje da je NATO zainteresovan za neki aerodrom na Pešterskoj visoravni ili bazu u Nišu ili na Kopaoniku. S obzirom na to da se oni pomeraju prema istoku i deo trupa iz Nemačke prebacuju u Bugarsku i Rumuniju, da li Srbija dobija neki posebni strateški značaj ili gubi na tom značaju?

- Koliko znam, u razgovorima u kojima sam učestvovao, nije bilo konkretnih inicijativa u tom pogledu. Mislim da sada ne može definitivno da se zaključi da li je naš geostrateški položaj značajniji ili manje značajan. On je sada ovakav kakav jeste ali veoma brzo može da se promeni ako bi se, ne daj bože, neka kriza pojavila. A može da bude i manje interesantan ukoliko se svi problemi ovde reše na jedan civilizovan, miran način a na nekim drugim prostorima otvore se žarišta, onda bi ti prostori bili strateški važniji.

Sve u svemu, naš je interes da budemo manje značajni?

- Naš interes je da bude ovde mir i što manje problema. Mi možemo da budemo značajni i po nekim razvojnim resursima, po tome što će ovde ići važne komunikacije za koje će svet da bude zainteresovan.

Ako bi mogla da se napravi neka komparacija naše vojske i neke NATO vojske, koliko smo mi u tehnološkom ili ne znam u kom smislu zaostali, recimo u naoružanju, pošto postoji mišljenje da smo pokazali visok stepen profesionalnosti u tom ratu sa NATO-om.

- Da, to je sasvim sigurno da smo pokazali dosta kvaliteta i to oni i pominju, odnosno potvrđuju.

U kom smislu?

- Pa u tom, imajući u vidu kakva je sila napala našu zemlju 1999. godine, da nismo imali saveznike i savremene resurse, materijalne pre svega, onda zaista i oni dolaze do zaključka da smo se mi gotovo maksimalno dobro branili koliko je to moglo prema tehnološkim kapacitetima.

Za vrednost jedne vojske nije dovoljno samo uporediti kvalitet i broj tenkova, aviona i drugih sredstava kojima se raspolaže nego su tu važni i mnogi drugi pokazatelji. Protekle godine smo imali vežbe sa zemljama NATO-a i mogu da vam kažem da se tu uopšte nismo osećali inferiorno u odnosu na njih, što pokazuje da mi već sada jesmo, po mnogim parametrima, na nivou nekih zemalja ne samo članica Partnerstva za mir nego i NATO-a.

Nama je glavni problem nedostatak naoružanja i opreme na višem tehnološkom nivou.

U našim procenama kažemo da državnoj zajednici ne preti opasnost kao što se to procenjivalo u nekim ranijim periodima. Opasnost su sada najčešće moguća teroristička dejstva. Ali odgovorna država mora da vodi računa ne samo o tome kako je to sada, nego i kako to može da se dogodi za neko vreme i od toga zavisi kako će da opredeli zadatke u odbrani svoje teritorije.

Hoću da kažem da odbrana države ne može da bude dobra volja neke elite koja je došla na vlast pa se jedna gartnitura opredeli da hoće da se brani, a druga da neće da se brani. Odbrana države je obaveza i prema građanima svoje zemlje a i prema međunarodnoj zajednici. Vi ste sigurno zapazili da je i američki predsednik Buš rekao da zemlje koje nisu u stanju da organizuju svoju odbranu, predstavljaju rizik za druge zemlje.

Pomenuli ste odgovornu državu. Da li je državna zajednica odgovorna država?

- Sa stanovišta dužnosti koju sam vršio i ljudi koje sam susretao, moje uverenje je da je najveći deo njih apsolutno odgovoran i da su svesni toga da je odbrana države od suštinskog značaja i za ono što oni rade i naravno, za ovo što radi Vojska. Druga je stvar kako se to manifestuje praktično. Tu pre svega mislim na mogućnost izdvajanja novca. Za ministre finansija i jedne i druge države članice verovatno je mnogo novca koji se izdvaja, a za vojsku je to malo.

Predstavnici Haškog tribunala ali i neke nevladine organizacija vam stavljaju primedbu da Vojska štiti optužene.

- Tih optužbi je povremeno bilo da mi štitimo nekoga za kim je raspisana poternica. Mi smo kategorički tvrdili da ne štitimo nikoga i nudili smo svakome ko je tvrdio da mi nekoga štitimo da to zajedno proverimo po mestu, po licu, po bilo čemu drugom. I ti koji su to tvrdili, onda su odustajali od toga da idemo da vidimo, na primer, da li je to lice za kojim je raspisana poternica u nekom objektu.

Kako doživljavate to što se traže ljudi da idu u Hag posle te akcije na Kosovu? I šta mislite, koje će biti posledice po neku vojsku koja učestvuje u ratu pa se general odvede i izruči Hagu? Da li bi neke vojne jedinice možda reagovale ukoliko bi ti generali bili izručeni Hagu? Postoji li ta opasnost?

- Svi mi razumemo zakonske obaveze i reagovanje međunarodne zajednice vezano za Hag, ali ove optužbe prema pojedinim našim kolegama sigurno teško svima padaju.

Da li to doživljavate kao neku vrstu osvete NATO-a?

- Ja nemam to saznanje pa ne bih mogao to tako ni da potvrdim ni da kažem šta je u pitanju.

A znate li, pošto ste ipak imali visoku funkciju u Vojsci, da su neki pripadnici Vojske zaista štitili Mladića 2002. godine ili je to samo neka vrsta unutrašnjeg prepucavanja?

- Od vremena kako sam ja došao za načelnika Generalštaba, toga sigurno nije bilo.

Posle ovih nemilih događaja u Vojsci, drastično je porastao zahtev za civilno služenje vojnog roka. Utiče li to na taj stalni kontingent?

- Nije to rezultat ovih događaja u Vojsci, kako ste ih vi nazvali nemilih. Najveći odliv u civilno služenje imali smo juna prošle godine. Septembra je već bio manji, znatno umanjen odliv, a i sada čak imamo slučajeva da neki koji su se prijavili u civilno služenje, traže da pređu u redovno služenje vojnog roka.

Druga je stvar što se možda više populariše i na neki način medijski predstavlja ta mogućnost civilnog služenja vojnog roka. To je jedna tekovina koja će i dalje ostati, ali znate, država ipak ključnu pažnju treba da posveti redovnom služenju vojnog roka. Jer, u nekim jedinicama imamo svojevrsnu nepravdu prema vojnicima koji su došli na redovno služenje vojnog roka. NJih je manje nego što bi trebalo da ih bude i onda su više opterećeni. Često moraju da idu više puta na stražu, na dežurstva, prosto zato što ih je manje.

Postoje dva trenda u svetu. Jedan je profesionalizacija. Čak se govori da pokušavaju da vrate služenje vojnog roka. Po vašoj proceni, šta je za nas bolje?

- Imate tu raznih modela. Imate model popune profesionalnim vojnicima i model redovnog služenja vojnog roka. Mislim da je kombinacija redovnog služenja i profesionalnog najbolja za sada u ovom prelaznom periodu. Zašto najbolja? Mi, profesionalni pripadnici vojske smo najzainteresovaniji da dođe do profesionalnog sistema popune, jer je sa takvim ljudima lakše postići disciplinu i organizaciju. Ali pitanje je koliko je to za državu dobro. Šta ako dođe do potrebe da se povećano angažuje stanovništvo za odbranu zemlje? Profesionalni vojnik je znatno skuplji, ali ako bi se na račun kvaliteta smanjilo brojno stanje, onda bi se možda i tu mogla naći neka ravnoteža.

Kod nas još nema definitivnog opredeljenja kada model pune profesionalizacije treba da zaživi. Mislim da će u narednih nekoliko meseci država da se odredi i o tom pitanju.

Gde je glavni grad Crnogorska televizija je na svom sajtu izmislila izjavu Dimitrija Rupela da je razdvajanje Srbije i Crne Gore “dobra ideja”. To su u međuvremenu demantovali i OEBS i slovenačko Ministarstvo inostranih poslova Znači, o kosovskim Srbima više brine OEBS, nego vlada u Beogradu. Bar tako proizlazi iz činjenice da su vest o tome da su navodnu izjavu Dimitrija Rupela da bi razdvajanje Srbije i Crne Gore u dve države moglo biti dobra ideja za stabilnost na Balkanu demantovali slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova i OEBS. Dok je pri tom naša država ćutala k’o zalivena. Po ovoj vesti Televizije Crne Gore, objavljenoj na njihovom sajtu (!), a koju je prenela i agencija Beta, ministar spoljnih poslova Slovenije i od 1. januara predsedavajući OEBS-a Dimitrij Rupel rekao je da konačan status Kosova ne može da ostane nerešen na duži rok. Navodno je rekao i: “Svako rešenje za Kosovo mora uzeti u obzir prava manjinskih Srba u toj pokrajini da nastave život u državi s Prištinom kao glavnim gradom.” Beograd je ostao miran. Miran je bio i OEBS neko vreme. A onda su, kažu, preplavljeni pozivima i raspitivanjima, demantovali da je predsedavajući tako nešto izjavio. Bilo kad. I bilo da je Priština kao glavni grad u pitanju, bilo da bi cepanje SCG, možda, donelo stabilnost. Pošavši od beogradske kancelarije OEBS-a, preko Prištine i Beča, NIN je, konačno, od Roka Srakara, iz odeljenja za saradnju s OEBS-om pri Ministarstvu spoljnih poslova u LJubljani, dobio sve što je - povodom Kosova - Dimitrije Rupel do sada zvanično ocenio i procenio. Kompletan odgovor dobijen iz LJubljane, na traženje NIN-a, glasi: “Ministarstvo vanjskih poslova Slovenije danas je demantovalo vest koju je TV Crna Gora objavila na svojoj veb-stranici, pošto ona ne prezentira stavove slovenačkog Ministarstva vanjskih poslova, a ni predsedavajućeg OEBS-a. Oko izjava u vezi mogućeg razdvajanja Srbije i Crne Gore ministar dr Rupel se tokom posete u Prištini, a ni kasnije nije izjašnjavao. Svi zvanični stavovi oko Kosova i posete ministra dr Rupela su zapisani u press-releasu, koji vam šaljem.” U “press-releasu” nema reči o Kosovu kao državi kosovskih Srba niti o Prištini kao glavnom gradu. To smo dobili iz Slovenije. Šta smo dobili od naših? Upućeni smo na šeficu kabineta Vuka Draškovića, koja je zajedno sa šefom diplomatije SCG na službenom putu u Velikoj Britaniji. Na pitanje kako je moguće da naše Ministarstvo tako “blago reaguje” na izjavu kojom predsedavajući OEBS-a tako grubo i bez presedana zadire u teritorijalni integritet članice OEBS-a, šefica je prosto odbrusila. “Blago? Pa ministar nije uopšte reagovao!” To je, valjda, još bolje... Istina je da je Rupel pozvao sve ljude na Kosovu da aktivno učestvuju u javnom životu. Posebno je pozvao Srbe da se uključe, posle prošlogodišnjeg slabog odziva na izborima: “Neophodno je da se kosovski Srbi vrate u politički proces. Samo tako će moći da formiraju svoju budućnost i osiguraju bolju zaštitu sopstvenih prava.” ANA VUČKOVIĆ

Kao posledica tog opadanja brojnog stanja Vojske, dogodilo se da su ostale kasarne i vojni objekti koji kapacitetom daleko prevazilaze potrebe. Postavlja se pitanje imovine Vojske i između članica zajednice i unutar - ko će to da rasprodaje, šta će s tim da bude?

- Formiran je Fond za reformu vojske SCG koji je zamišljen upravo sa tim ciljem da tu imovinu stavi u funkciju reforme. Znači, ta imovina nije vojna. Vojska nije titular imovine. Titular imovine je država.

To što Vojska sada ne koristi neku kasarnu, ne znači da je to višak, jer ako može da se proda ili da u nekakav zakup, ta sredstva bi se koristila za reformu. Koncepcija je sada da se stvore baze u kojima bi bilo više jedinica, ali znatno manji broj baza. Na primer, u Novom Sadu u gradu i na tvrđavi ima nekoliko objekata izuzetne atraktivnosti, istorijske vrednosti. Razgovarali smo sa pokrajinskim i gradskim vlastima. Mi smo rekli da hoćemo da izmestimo jedinice, ali bi bilo potrebno da se pored Novog Sada napravi takva jedna baza. Želimo kroz te baze da stvorimo dobre uslove za naše vojnike, za starešine.

A šta će biti sa kasarnom u Kumboru? I šta će biti sa ratnom mornaricom?

- Izbacili smo atribut “ratna”. Ostala je samo mornarica. Oko mornarice je bilo dosta natezanja. VSO je doneo odluku i mornarica ostaje. Mislim da bi van svake sumnje bio pogrešan potez da se mornarica eliminiše jer nijedna država koja ima more, ne radi tako. Čak i one zemlje koje nemaju mornaricu, stvaraju je, jer je ona potrebna radi bezbednosti morskih prostora i za kontrolu tih komunikacija koje ne može da obavlja neka granična policija ili obalska straža. Naša mornarica veoma brzo može da se uključi i u razne zadatke vezano za učešće u Partnerstvu za mir.

Šta se zbiva sa vojnom industrijom? U svim državama to je vrlo značajan privredni subjekt. Do kog stepena će to biti svedeno?

- Mogu da kažem da tu još nema definitivne odluke. Vojne fabrike se nalaze u problemima zato što Vojska kao veliki kupac nema novca. Mi imamo interesa ali nemamo novca, a fabrika mora od nečega da živi. I onda je to vrzino kolo.

Mi bismo voleli da se ta vojna industrija održi jer je ona od velikog značaja i tradicija je tu prisutna. Srbija je proizvodila oružje u devetnaestom veku i ne bi bilo dobro da u dvadeset prvom veku nema te tehnološke mogućnosti. Vi znate da je vojna industrija svake zemlje svojevrsna tehnološka lokomotiva.

A da li će vojska imati obavezu da kupuje naoružanje isključivo od naše namenske industrije ili će biti ono po principu tendera?

- Pošto sada nemamo dovoljno novca, pošteđeni smo tih dilema. Postoji realna mogućnost da se kroz Fond i na druge načine obezbede sredstva.