Uspešan trogodišnji program

Početak godine po pravilu predstavlja priliku da se čovek zamisli nad onim što je do tada postigao i da razmisli o izazovima koji mu predstoje. To posebno važi za ovu, 2005. godinu i to iz dva razloga. Prvo, stoga što se Srbija sada nalazi na raskršću pa će sve što se učini u ovoj godini presudno uticati na budućnost zemlje. Ekonomski znalci će vam reći da je, protekle četiri godine, značajan napredak učinjen u stabilizovanju makroekonomskih prilika u zemlji i da je dosta toga učinjeno na strukturnim reformama. Ali ako želimo da se zemlja zadrži na tom putu makroekonomske stabilnosti, ako želimo da položimo temelje održivog privrednog rasta i integracije u Evropsku uniju, dalje fiskalno (javna potrošnja) prilagođavanje i novi koraci u strukturnim reformama su ključni potezi. Drugi razlog je činjenica da 2005. godina predstavlja početak novog i veoma ambicioznog trogodišnjeg programa podrške Svetske banke, od koga može biti puno koristi jer će Vladi Srbije biti na raspolaganju do 500 miliona dolara, pod uslovom da blagovremeno povlači odgovarajuće reformske poteze.

Početkom 2001. godine Srbija je započela veoma ambiciozan program reformi, čiju okosnicu su činili makroekonomska stabilnost, brzi prelaz na tržišnu privredu, normalizacija odnosa sa inostranim kreditorima, kao i integracija u regionalna, evropska i svetska tržišta. I mada napredak u pojedinim oblastima nije bio na željenom nivou, ispunjenje tog programa, uz podršku donatora, pomoglo je da se održi pozitivan privredni rast započet 2000. godine, koji je u 2004. godini bio posebno visok. Nažalost, u isto vreme valja reći da postoji dosta razloga za zabrinutost, naročito zbog rastućeg spoljnotrgovinskog deficita, povratka inflatornih pritisaka tokom 2004. godine i obima preostalih strukturnih reformi. Rešenje ovih problema zahtevaće smele poteze vlade: prilagođavanje javne potrošnje realnim mogućnostima na način da se obezbedi visoki kvalitet, što bi pratilo ubrzanje i produbljivanje strukturnih reformi; uključujući tu i restrukturiranje i privatizaciju.

Ključni izazov sa kojim se Srbija suočava je smanjenje udela javne potrošnje u društvenom proizvodu, uz istovremeno obezbeđenje adekvatnog nivoa javnih investicija, poboljšanje socijalne zaštite stanovništva, uz osiguranje javnih usluga građanima, naročito za siromašne i slabo zaštićene ljude. Ukupna javna potrošnja stalno raste, dostigavši 45 odsto društvenog proizvoda u 2004. godini. Tako visoka potrošnja ugrožava privredni rast i makroekonomsku stabilnost jer:

1) zadržava poreze i kamatne stope na visokom nivou; čime obeshrabruje privatne investicije i ohrabruje sivu ekonomiju;

2) smanjuje gipkost politike javne potrošnje.

Naredne nedelje Svetska banka će objaviti izveštaj pod naslovom “Ekonomski memorandum Srbije - Program za ekonomski rast i zapošljavanje”. Taj izveštaj ukazuje da napore za smanjenje učešća javne potrošnje u društvenom proizvodu valja usmeriti ka ukupnom iznosu plata u javnom sektoru, subvencijama i povećanju efikasnosti i delotvornosti socijalnih izdvajanja, posebno za penzije i zdravstvo.

A to, pak, zahteva jedan sveobuhvatan paket mera koji bi uključio reformu javne administracije, reformu ključnih javnih sektora, restrukturiranje i - tamo gde bi to bilo valjano - privatizaciju preduzeća koja rade sa gubitkom. U tom paketu svakako treba naći mesta i za poteze koji bi poboljšali finansijsku održivost penzionog i zdravstvenog sistema. I naravno, reformu javnog sektora treba da prate mere koje će smanjiti broj javnih preduzeća u finansijskom, energetskom, poljoprivrednom i proizvodnom sektoru; uz izgradnju povoljne klime za razvoj privatnih firmi i povećanje konkurentnosti lokalnih proizvođača. Posebne mere su neophodne kako bi se rešio problem sve većeg siromaštva na selu; kako bi se modernizovao sistem socijalne zaštite, s tim da novčana pomoć treba da dođe do onih kojima je zaista potrebna. A svakako treba reformisati i zdravstveni i obrazovni sistem.

Svetska banka nedavno je privela kraju svoj prvi trogodišnji program podrške reformi Vlade Srbije. I mada je sprovođenje projekata koji su u toku i dalje u centru pažnje, mi u Svetskoj banci smatramo da je taj prvi trogodišnji program uspešan. U okviru njega vlada je dobila 554 miliona dolara, bilo kao donaciju ili kao dugoročni kredit, sa veoma malom kamatom, čime su podržani reformski potezi u javnom, privatnom i sektoru socijalne zaštite, kao i investicije u obrazovanje, zdravstvo, energetski sektor, puteve, izradu katastra - sve oblasti koje su ključne za budućnost Srbije. Samo da vam dam jedan primer investicionog projekta: zamena sistema grejanja na mazut sistemom grejanja na gas u Kliničkom centru Srbije - u okviru Projekta energetske efikasnosti - smanjiće proizvodnju pepela sa jedne tone dnevno tokom zime na - nulu. Na nulu će biti svedena i emisija štetnih materija, a komšiluk Kliničkog centra dobiće jeftino i efikasno grejanje.

Svojim novim trogodišnjim programom Svetska banka pružiće vladi pomoć u kreiranju i sprovođenju neophodnih, a već pomenutih reformi. Ukoliko ta reformska politika bude snažna, mi ćemo moći da je podržimo značajnim finansijskim sredstvima, moći ćemo da pružimo tehničku pomoć i savete, bilo samostalno ili zajedno sa drugim donatorima. Kao i u prethodne tri godine, očekujemo da će naša finansijska podrška ići kako u budžet, tako i u investicione projekte.

Da navedem samo jedan primer: trenutno radimo na mogućem investicionom projektu za region Bora. On bi trebalo da pomogne vladine napore da restrukturira RTB Bor, da reši pitanje državnog udela u ovom preduzeću, da podstakne razvoj različitih i novih privrednih delatnosti i radnih mesta u ovom regionu. To će se postići poboljšanjem lokalne poslovne klime, podsticanjem otvaranja novih malih i srednjih preduzeća, razvojem programa ponovnog zapošljavanja i aktivnog tržišta radne snage, kao i poboljšanjem životne sredine tamo gde je oštećena. To je, kako za vladu, tako i za Svetsku banku, veoma važan projekat, s obzirom na to da je Bor jedno od najsiromašnijih mesta u Srbiji. Navedeni potezi su osnova za obezbeđenje perspektivne budućnosti ljudima koji žive u ovom regionu.

I tako će se novi trogodišnji program Svetske banke graditi na dostignućima prvoga programa. Nastavljamo sprovođenje investicionih projekata koji su u toku, imamo nove projekte koje ćemo kreditirati, radimo i na raznim istraživanjima, uključujući i pažljivo praćenje siromaštva stanovnika i analiziranje njegovih uzroka i otklanjanja. Opšti cilj našeg programa je podrška dalekosežnim strukturnim reformama, s tim da se sve učini kako bi se smanjilo siromaštvo.

Šta je, na kraju krajeva, suština? Vlada i građani Srbije suočavaju se sa teškim paketom izazova. Suočavanje i rešavanje tih izazova zahtevaće i hrabrost i viziju, a mi smo tu da pomognemo koliko god možemo.

Karolin Jungr

(Autorka je šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji i Crnoj Gori)