CIA: Amerika i Srbija zaostaju

Kroz 15 godina Amerika više neće biti jedina globalna supersila: Kina i Indija, dva azijska ekonomska i politička džina, već su joj za petama Al kaida će uveliko biti prošlost, ali svetu će zato pretiti neki novi teroristi. Konačno, Bolivud će biti mnogo uticajniji i uspešniji od Holivudaŕ To su glavni zaključci tima američkih obaveštajnih analitičara različitih profila, regrutovanih iz različitih obaveštajnih agencija i angažovanih na jednom velikom projektu poverenom “Nacionalnom savetu za obaveštajni rad”, čije je nalaze prošle nedelje (14. januara 2005) objavila CIA pod naslovom “Slika globalne budućnosti”.

“Nacionalni savet za obaveštajni rad” je, zapravo, jedno specijalno odeljenje CIA koje se bavi poverljivim strateškim analizama i - zbog specifičnosti svog delokruga rada koji nije opterećen dnevnim obavezama - uživa izvesnu samostalnost. Zato se studije i analize ovog tela katkada stavljaju i na uvid javnosti. U ovom slučaju analizirani su globalni trendovi - u politici, ekonomiji, bezbednosti, zaštiti prirode i zdravstvu - u nastojanju da se sačini jedna sveobuhvatna slika sveta u 2020. godini.

Vrlo je verovatno da integralna verzija studije sačinjene u odeljenju za strateške analize CIA, koja još nije dostupna javnosti (objavljen je samo njen “dajdžest” na 114 strana), sadrži i mnogo više pikantnih a možda i šokantnih nalaza i detalja. No, i ovo što se već sada može pročitati, daje zaista neobičnu sliku sveta sa kakvim bi, u doglednoj budućnosti, mogli da se suočimo. Inače, na izradi ove studije radilo je više od hiljadu eksperata iz svih delova sveta. U toku njene pripreme održano je više od 30 tematskih konferencija, na pet kontinenata. A ovo što je na kraju objavljeno, nakon tog velikog poduhvata, predstavlja neku vrstu zaključka o kojem su se svi konsultovani stručnjaci izjasnili i koji je, praktično, usvojen konsenzusom.

CIA se, inače, već duže vreme bavi ovom vrstom analiza i prognoza globalnog razvoja - što samostalno, što u koordinaciji sa drugim američkim obaveštajnim agencijama. Upravo objavljena studija o svetu u 2020. godini treća je po redu njena publikacija ove vrste. Prethodile su joj slične studije o svetu 2010. i 2015. godine, koje su - kako se tvrdilo - takođe odražavale usaglašena “kolektivna stanovišta” timova od preko hiljadu političkih, ekonomskih i drugih eksperata iz čitavog sveta, koji su radili na tim projektima.

Recimo, demografi i drugi stručnjaci za društveni i ekonomski razvoj, kojima su američki obaveštajci poklonili poverenje, saglasni su da će oko 2020. godine više od jedne trećine svetske populacije živeti u Kini ili Indiji. Neverovatno brz ekonomski rast azijskih zemalja sa Kinom i Indijom na čelu učiniće da te zemlje već za koju godinu po mnogim parametrima prestignu Evropu i krenu da se - u svakom pogledu - nadmeću sa Amerikom. Amerika, istina, neće biti direktno ugrožena. Ona će i dalje biti velika sila, ali će njeno relativno zaostajanje u odnosu na glavne takmace u Aziji biti iz dana u dan sve očiglednije, upozorava CIA.

Vodeće azijske zemlje, koje inače nemaju dovoljno sopstvene nafte, uglja i drugih fosilnih goriva i sirovina, ali su zato bogate ljudskim resursima i kreativnim potencijalima, napredovaće brzinom koja se može uporediti samo sa razvojem Nemačke u vreme nacionalnog ujedinjenja u DŽIDŽ veku, ili sa razvojem SAD početkom DŽDŽ veka. Zahvaljujući brzom ekonomskom rastu i razvoju vojnih potencijala, kao i zahvaljujući brojnosti svog stanovništva, Kina i Indija će toliko uvećati svoju političku snagu da će se o DŽDŽI veku s pravom govoriti kao o veku Azije, baš kao što se svojevremeno o DŽDŽ veku govorilo kao o veku Amerike!

Ali, ako je za utehu Amerikancima, za Kinom, Indijom i još nekim azijskim zemljama još ubedljivije će početi da zaostaju evropske ekonomske sile, poput Nemačke, Francuske i drugih industrijskih zemalja-članica EU. One neće biti u stanju da prevaziđu sve ozbiljniju ekonomsku krizu i recesiju, i sve će više zaostajati u trci sa istočnom i dalekoistočnom konkurencijom na globalnim tržištima.

Preciznije: budućnost neće svima doneti sreću. Ali, karakteristično je da će fenomen globalizacije i ubrzanog rasta svetske ekonomije u nekim slučajevima pogodovati siromašnim zemljama, koje se trenutno svrstavaju u red zemalja u razvoju, dok će u drugim slučajevima pogodovati bogatima i već razvijenima. I, obrnuto: među gubitnicima globalizacije i pratećih fenomena biće i (trenutno) razvijenih i bogatih, kao i onih drugih, nerazvijenih i siromašnih. Jer, pravila, jednostavno, nema.

Ipak, analitičari ocenjuju da bi loše upravljanje, manjak slobode i odsustvo tehnološkog razvoja, pored ostalih činilaca, mogli da ometu pojedine regione u svetu da iskoriste ogromne prednosti globalizacije i globalnog ekonomskog buma. A, neka vrsta konstantne nestabilnosti i ugrožene bezbednosti, koja već uveliko prožima čitav svet, mogla bi naročito da se osveti pojedinim zemljama, pa i čitavim regionima. Na primer, pojedinim zemljama Bliskog istoka. Jednostavno, arapske zemlje moraće da izaberu: da se i same priključe trendu globalizacije u svetu, ili da se pomire sa produženom izolacijom i poniženjem.

Naime, CIA indirektno priznaje da kraj globalnog rata protiv terorizma neće ni za sledećih 15 godina biti na vidiku.ŕ Drugim rečima, Amerika će i dalje živeti u strahu od terorizma, mada će terorizam zapravo zadavati nevolje čitavom svetu.

Zanimljivo je i predviđanje da bi glavni poligon za obuku novih terorista - poput Avganistana u prošlosti - u narednih 15 godina mogao da postane upravo Irak. Što, praktično, predstavlja prognozu da ni rat u Iraku neće biti okončan onako kako su to planirali stratezi u Pentagonu.

Teroristička mreža Al kaide biće razbijena, ali će se zato pojaviti neke druge grupe ekstremista inspirisane ideologijom radikalnog islama. Glavna briga sveta biće i dalje povezana sa strahom od mogućnosti da se teroristi dočepaju hemijskog ili biološkog, a možda čak i nuklearnog oružja za masovno uništenje.

Istina, i politički islam će se suočavati sa izazovima globalizacije. Moraće da se opredeli za demokratski model ili protiv njega i da prihvati konsekvence svojih odluka. A Evropska unija će i pre prijema Turske u punopravno članstvo imati već oko 40 miliona muslimana unutar svojih granica... I rvaće se s problemom njihove asimilacije u zapadnoevropsko društvo, kao i sa najezdom ilegalnih imigranata iz Severne Afrike, Bliskog istoka, Azije.

U intervjuu koji je prošle nedelje emitovao “Glas Amerike”, šef američkog “Nacionalnog saveta za obaveštajni rad” Robert Hačings pokušao je da malo smiri duhove. Najpre je rekao da će zaostajanje Amerike u odnosu na njene glavne takmace u Aziji biti samo - relativno. Ipak, potvrdio je da nema nikakve sumnje da će zemlje Azije predvođene Kinom i Indijom za najdalje 15 godina postati “najznačajniji faktor” u svetskim odnosima.

Hačings je, takođe, potvrdio da će islam biti jedan od najznačajnijih političkih, kao i religijskih faktora s kojima će se suočavati čitav svet. “Mi jednostavno ne znamo da li će globalni terorizam u 2020. predstavljati jednako ozbiljnu pretnju kao i danas, ali nema sumnje da će to i dalje biti jedna od presudnih činjenica u svetskoj politici. U svakom slučaju islam, politički islam i naročito radikalni islam dobiće karakter respektabilne sile u svetu”, dodaje Hačings.

U izveštaju, čija publikovana verzija uglavnom zvuči suvoparno i uopšteno, pominje se i opasnost da neke “relativno nove demokratske države” skliznu nazad u autoritarne vode. Zamoljen da kaže na koga se to odnosi, Hačings precizira da postoje razlozi za zabrinutost zbog mogućnosti da se takve stvari dogode u Rusiji i delovima bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i u nekim zemljama jugoistočne Azije, gde “demokratija još nije pustila koren”.

Dobra vest je, kaže Hačings, to što analitičari procenjuju da je opasnost od izbijanja globalnog ratnog sukoba danas manja nego ikada u poslednjih sto godina. Postojaće i dalje konflikti, uključujući i one ratne, ali to mogu biti samo ograničeni lokalni sukobi.

Čini se izuzetno važnim i upozorenje da bi krupne promene na globalnom planu, osim onih u političkoj ili ekonomskoj sferi, trebalo očekivati i u kulturi. Potpredsednik američkog “Nacionalnog saveta za obaveštajni rad” Dejvid Gordon pominje, recimo, primer korejskog pop pevača, koji već sada može da stekne svetsku slavu kakva je svojevremeno bila rezervisana isključivo za američke muzičke zvezde. Ili, primer indijskog filmskog centra Bolivuda koji bi - veruje se - uskoro lako mogao da zaseni i sam Holivud.

Poput mnogih država, pa i čitavih regiona, kojima u narednim decenijama predstoje krupne promene, to će se svakako dogoditi i nekim međunarodnim organizacijama. Recimo, Ujedinjenim nacijama. Karakteristične su i, verovatno, očekivane procene da će stanovništvo trenutno razvijenih zemalja kroz 15 godina biti u proseku daleko starije nego što je danas i, naravno, mnogo starije od stanovništva zemalja čija je ekonomija još u usponu.

Ipak, vidljivo je da autori studije nisu mogli o svemu da se saglase, ili to katkada nisu ni pokušavali. I, zato su neki od mogućih scenarija razvoja sveta u narednih 15 godina na ovom mestu samo - naznačeni. Tako su, recimo, samo pobrojane alternativne mogućnosti da svetska realnost kroz 15 godina možda izgleda i ovako:

Scenario 1: “Padž Americana”, koji podrazumeva celokupan “novi svetski poredak” aranžiran po američkom ukusu. Što, praktično, znači da je Amerika - svemu uprkos - uspela da se odupre radikalnim promenama u svetu i sačuva sadašnji raspored moći i uticaja.

Scenario 2: “Novi kalifat”, u slučaju pobede i uspostavljanja globalne prevlasti radikalnog islama nad zapadnim normama i vrednostima.

Scenario 3: “Krug straha”, demonstrira opasnost od razvoja i uspostavljanja totalitarnog modela vlasti orvelovskog tipa na globalnom nivou.

Scenario 4: “Svet Davosa”, zasnovan na robustnom ekonomskom rastu, koji će diktirati i predvoditi Indija i Kina, uspostavljajući na taj način potpuno nov odnos snaga u svetu, na štetu Amerike.

U publikovanu studiju uvršćena su i pojedina poglavlja koja predstavljaju neku vrstu fikcije, mada zasnovane na prikupljenim činjenicama. Tu se, recimo, može pronaći (tobožnje) pismo šefa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu bivšem predsedniku američkih Federalnih rezervi, u kojem se objašnjava kako su Kina i Indija uspele da preusmere trendove globalizacije u svoju koristŕ. Zatim, odlomak iz ličnog dnevnika generalnog sekretara UN, u kojem ovaj tumači kako je Americi pošlo za rukom da se odupre radikalnim promenama na globalnom planu. I, pismo unuka Osame bin Ladena nekom svom rođaku, u kojem ovaj mladić iznosi svoje lične frustracije zbog ponašanja jednog islamskog lidera u neimenovanoj zemlji na Bliskom istoku. To sve, naravno, svedoči da i špijuni mogu da budu maštoviti, tim pre što se među pripadnicima ove profesije često nalaze i budući pisci akcionih romana i trilera.

Region Balkana i pojmovi koji bi nas mogli posebno da zanimaju - Srbija i Crna Gora, ili Kosovo i Metohija - pominju se u objavljenoj verziji studije pod naslovom “Slika globalne budućnosti” tek uzgred. U jednom slučaju pominje se samo u kontekstu primera tzv. humanitarne intervencije, odnosno oružane akcije protiv naše zemlje u proleće i leto 1999. godine (“zbog načina na koji je bivši predsednik Srbije Milošević tretirao kosovske Albance”), i to u poglavlju u kojem se raspravlja o pravilima rata u budućnosti. Kaže se, naime, da bi takve “humanitarne intervencije” i bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, možda, mogle da postanu i redovna pojava, mada se istovremeno priznaje da su mišljenja o legitimnosti i opravdanosti te vrste oružanih akcija podeljena. I, da bi mogla ostati podeljena.

Autori studije u istom poglavlju razmatraju i mogućnost da se u doglednoj budućnosti sprovede temeljna revizija međunarodnog humanitarnog i ratnog prava. Recimo, da se Ženevske konvencije proglase zastarelim i preživelim dokumentima.

U drugom slučaju, pominjemo se - istina samo indirektno - u kontekstu Evropske unije. Naime, analitičari CIA smatraju da Srbija i Crna Gora (uključujući Kosovo i Metohiju, kao i BiH i Albaniju) ni 2020. godine neće postati punopravne članice EU. U našem okruženju to će u međuvremenu postati Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Makedonija. Amerikanci, naime, procenjuju da bi i Turska mogla da postane punopravna članica EU pre Srbije i Crne Gore. Ako se pažljivo pogleda (očekivana) politička karta Evrope u 2020. godini, koja je pre neki dan osvanula na sajtu CIA, lepo se vidi da će - po mišljenju američkih političkih kartografa - do tada u članstvu EU biti sve evropske zemlje (izvan granica nekadašnjeg SSSR-a), uključujući Tursku, osim Srbije i Crne Gore, BiH i Albanije!

Istini za volju, razlog za to što pojedine balkanske zemlje još dugo neće postati članice EU nije - misle eksperti CIA - samo u njihovoj eventualnoj nesposobnosti ili nespremnosti da ispune neophodne uslove za prijem. Razlog je, veruje se, više u činjenici da zemlje proširene EU neće biti u stanju da brzo i lako sprovedu sve neophodne strukturne i druge promene. A sve dok proširena Evropska unija bude zaokupljena svakojakim socijalnim i ekonomskim brigama (asimilacija, imigracija, muslimani), ona neće biti spremna da u svoje okrilje primi preostale balkanske zemlje. A da se istovremeno nosi sa američkom, azijskom i ostalom konkurencijom na globalnom planu, ukoliko i sama zaista želi da postane - supersila.

Autori studije koju je publikovala CIA naglašavaju da nisu želeli da se bave jednostavnim predviđanjem budućnosti. Hteli su, kažu, samo da ponude javnosti jednu sliku mogućih budućih trendova da bi podstakli da se tim povodom započnu široke rasprave o važnim temama kao što je bezbednost i neophodnost sveobuhvatne međunarodne saradnje.