Beba među ajkulama

Postoje pitanja koja drugi izbegavaju i odgovori koje drugi ne dobijaju. Postoje granice koje se retko prelaze. Tu počinje ‘Insajder’”, glasi reklama za emisiju TV B92 u kojoj je učestvovao Vladimir-Beba Popović, predstavljen kao najbliži saradnik i prijatelj Zorana Đinđića. Sutradan u redakcijskoj emisiji “Kažiprst” mogli smo da čujemo kakav je utisak na gledateljstvo ostavio bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije. Šlagvort je prvo dala Biljana Kovačević-Vučo, njegov advokat, koja u polusatnom gostovanju nije krila oduševljenje nastupom svog štićenika. “Ne zaboravite, on je otvorio najkrupnija pitanja za Srbiju u ovom trenutku. To je stvar koja će protresati Srbiju uprkos bombardovanju od strane tabloida i njihovih saradnika, Tijanića, Brace Grubačića i Željka Cvijanovića. Mnoge stvari mogu da se dokažu, samo treba sprečiti ovaj specijalni rat koji se ponovo vodi protiv Popovića. Taj čovek je bez ikakvog suda stavljen van zakona. Sada vidimo da je on kompromitovan da bi se kompromitovala priča koju on jednog dana može da ispriča.”

Iako, dakle, primećuje da je njen branjenik unapred osuđen, Biljana Kovačević-Vučo veruje da su sve optužbe koje je izneo tačne i da ih ne treba dovoditi u pitanje. Čak i ako zafale dokazi - jer: “Moram da vas podsetim da Hitler nikada nije osuđen pravosnažnom presudom, pa ipak niko ne dovodi u pitanje njegovu ulogu u Drugom svetskom ratu - njegov zločin i njegovu krivicu. Neke stvari se svesno i namerno iskrivljuju i ubacuju u te legalističke vode”, bila je jutro posle kategorična Kovačević Vučo koja, kad nije Bebin advokat, šefuje NVO-om, Jugoslovenskim komitetom pravnika za ljudska prava. Posle emitovanja drugog nastavka razgovora sa njenim klijentom kaže da joj je telefon neumorno zvonio:”Zvali su me ljudi i to pre svega oni koji su me kritikovali što sam Popovićev advokat, priznajući da su bili glupi što su se prepustili zavodljivim pričama protiv Popovića. Govorili su ‘svaka njemu čast’, do pokliča ‘Bebu za predsednika’. LJudi su osetili određeno olakšanje, govorili su: ‘Sve smo to znali, da su nas pitali isto bismo rekli.’ Samo je Vladimir Popović bio taj koji je imao petlju da to artikuliše. To je fascinantan događaj. Psiholozi treba da se pozabave tim fenomenom. NJegova priča je iskrena i on tu ne štedi ni sebe, niti glorifikuje Zorana Đinđića.”

I zaista mogli bismo se složiti sa Biljanom Kovačević-Vučo da je na delu psihološki fenomen. NJen klijent je bio toliko kritikovan da su ga se odrekli skoro svi koji drže navodno do sebe. Šta se dogodilo? Iz Popovića je isijavao opšti gnev. Pojavio se kao antiestablišmentska figura, koja temperamentno maše rukama i glasno, sa ubeđenjem govori sve što mu padne na pamet. A ljutnju i gnev osećaju i sve nezadovoljniji građani. I njih ljute Amerikanci i njihova često licemerna politika, Haški tribunal, generali i policajci, kriminalci koji još uvek nisu u zatvoru... Zbog toga su mnogi zadovoljni Bebinim povezivanjem svakog sa svakim. Zbog toga, izgleda, ima uspeha makar i naizgled iskarikirani đinđićizam. Popovićevo svedočenje svodi se na aluzije da je antiđinđićevska atmosfera dovela do ubistva premijera. Međutim, duboka nelagodnost prema Zapadu, skoro da će potvrditi svaki istoričar, postojala je i u vreme kneza Mihaila, kneza Milana i kneza Pavla.

Brankica Stanković, autorka emisije “Insajder”, kaže za NIN da je gledanost drugog nastavka emisije porasla za 30 odsto u odnosu na prvi. To znači da je u drugom po redu nastupu Bebe Popovića “uživalo” oko milion ljudi. Naša sagovornica kaže da su pregovori trajali oko tri meseca. Prvih mesec dana odgovor je bio decidirano negativan. Posle je počeo da se lomi u stilu “kome je bitna istina u Srbiji, ko bi uopšte hteo da me sluša”... “Na kraju je jedini njegov uslov bio da se intervju vremenski ne ograničava pa smo snimili sedam sati materijala. Za razliku od mnogih drugih mojih sagovornika, Popović nije tražio da autorizuje emisije što nas je sve prijatno iznenadilo.”

U prethodnim emisijama “Insajdera” gledaoci su imali priliku da vide mnoge koji su obeležili period pre i posle ubistva Zorana Đinđića: Zorana Janjuševića, Gorana Petrovića, Dušana Mihajlovića, Žarka Koraća, Gorana Radosavljevića Gurija, Andriju Savića, Vladu Nikolića, Zorana Živkovića... Može se zaključiti da je reč o ljudima koji su sarađivali. Niko iz današnje vlasti nije ovim povodom gostovao u “Insajderu”. Zbog čega?

Brankica Stanković kaže da je sve pokušala da privoli i tzv. drugu stranu, da još nije uspela, ali da ne odustaje. Kaže da je Vojislava Koštunicu pozvala da gostuje u prvoj emisiji, da je poslala pitanja. Niko joj, međutim, do dana današnjeg nije odgovorio, iako se javljala više puta. Rade Bulatović je prvo prihvatio poziv, pa je potom odustao. Gradimir Nalić bio je određeniji. Odmah je rekao da neće da učestvuje u emisiji sa ljudima koji su preuzimali pravdu u svoje ruke za vreme akcije “Sablja”. Dragan Jočić takođe nije bio zainteresovan da se odazove pozivu, kao ni Nebojša Čović. “Nadam se da će se posle Popovićevog nastupa mnogi predomisliti i odlučiti da dođu u emisiju. Podrazumeva se da će dobiti isti prostor. Uostalom, obaveza je ljudi na vlasti da odgovaraju na pitanja od državnog i javnog interesa.” Mnogi našoj sagovornici prebacuju da, u stvari, pomalo radi na političkoj rehabilitaciji svojih sagovornika: “Ne rehabilitujem nikoga niti mi je išta slično palo na pamet”, kategorična je Stanković, ističući da je njen cilj borba protiv zavere ćutanja i maksimalne relativizacije nedovoljno poznatih događaja, koji imaju za cilj zataškavanje zločina.

U Koštuničinom najbližem okruženju vlada neslužbeno uverenje da je “B92 prevršio svaku meru pristojnosti puštajući Bebu da bez ikakvih dokaza blati premijera, njegovu suprugu i druge saradnike”. Strahuju da to može da izazove čak i diplomatske neprijatnosti, jer je direktno optužio ruske službe bezbednosti za organizaciju Đinđićevog ubistva.