Nas dvojica smo slični

Zorana Janjuševića, bivšeg savetnika premijera Zorana Đinđića za privredu, našli smo u Austriji. Ovaj razgovor je vođen telefonom.

Jeste li gledali ova svedočenja Bebe Popovića na B92?

- Prvo sam gledao.

I?

- Pa šta ja znam, više sam i zaboravio. Ono jeste istina, koliko ja znam iz nekih izveštaja koji su dolazili u pisanoj formi.

Beba Popović govori istinu o onim događajima kojima ste vi prisustvovali?

- Ima tu jedan problem. Događajima kojima sam ja prisustvovao, nije prisustvovao Beba i obratno.

Zašto?

- Pa, ja nisam bio uključen ni u šta do pobune “crvenih beretki”. Do tada nisam bio član Saveta za državnu bezbednost, nego savetnik za privredu... Što albanska, a ne austrijska zastava da visi na hotelu...

Gde?

- U Austriji sam u jednom hotelu, neki seminar i kao albanska zastava. Strašno. Vise albanska i zastava Evropske unije. Strašno...

Pa šta je to tako strašno?

- NJu sam ugledao prvu pa mi je zasmetalo. Ali ima i naša.

A kakav je to seminar?

- Pojma nemam. Ja sam sad došao...

U prvom nastavku vas pominjao Beba Popović...

- Šta je ono rekao, ponovite, molim vas. A, da kad je bio Bagzi, ja sam sedeo na dvosedu do republičkog tužioca Simića.

A do koga je sedeo Beba?

- Čekajte, kod Dušana je raspored ovako - ima ona njegova fotelja, pa dvosed, pa tri fotelje. Znači, sedeli smo ja i Simić na dvosedu, Dušan je sedeo u svojoj stolici. Ne, on nije sedeo nego je hodao.

Bio je nervozan?

- Lukić je sedeo preko puta Mihajlovića, znači po dijagonali... Ovamo je sedeo, Bora Banjac, Beba je hodao tamo oko onog velikog stola. Ko je ono još tu sedeo, ne mogu da se setim.

NJegovo svedočenje o tom sastanku je odgovaralo?

- Da. Tužilac Simić nije izvadio zakon o specijalnom tužiocu, izvadio je Krivični zakon, sedeo pored mene. A da, bio je i Milan Obradović, pošto se sad sećam dijaloga i razgovora. Znači, i Milan Obradović i ja smo insistirali kod Simića da ako je policija nesposobna da sastavi krivičnu prijavu da je to bio pokušaj atentata, da nam on kao tužilac i Tužilaštvo pomognu. I mi smo tražili, hajde pomozite vi da se sastavi.

Međutim, on je izvadio zakon i kaže: ja nemam zakonsko uporište da se podnese prijava protiv Bagzija za atentat. To je bio problem. Pred nama čita. Nema zakonskog osnova. Sad se postavlja pitanje - ono što je Beba u prvom delu rekao, a što meni nikad nije palo na pamet: da su pratioci, obezbeđenje Zoranovo u ono doba ušli u Gradski SUP, kada su se vratili iz Banjaluke, pa njih 15 dalo izjavu da je, po njihovom mišljenju, to pokušaj atentata - šta bi bilo. Da li bi onda Simić rekao: ja nemam zakonskog osnova.

To je pominjano na na tom sastanku?

- Ne. Kad sam sad čuo Bebu kao, ovaj istovarao nameštaj, ovaj ovo radio, onaj ono, postavlja se pitanje šta bi Simić uradio...

Verujte mi, apsolutno ne krivim Simića. Čovek je tu objašnjavao... Bagzi je kriminalac, Bagzi ne može da vozi ni “tamića” a vozi “ferarija”, ukradene aute itd., ali nema zakonskog osnova. I šta ste mogli, da naterate nekoga da krši zakon.

Otkad vi poznajete Bebu Popovića?

- Ja sam došao u vladu 1. marta 2001. godine. Bio sam na prvom spratu i nisam se sreo s njim prvih 4-5 meseci. Znači, ja sam sedeo do kabineta Dušana Mihajlovića, a on je sedeo do kabineta premijera Đinđića. Ja i Nemanja (Kolesar) radili smo privredu, a on je bio u Birou, videlo se da je sa novinarima.

Kojom prilikom ste ga upoznali?

- Ne sećam se. Bio je neki...

Kakav imate utisak o Bebi?

- To je neko moje lično mišljenje. Šta ja sad lično da govorim o Bebi zato što, kako da vam kažem, mi smo slične naravi i karaktera.

A kakva je to narav?

- Teška.

I jeste li dolazili u sukobe? Kojim povodima?

- Po svim. Ja i on smo jako puno varničili... Nismo se svađali, ali ja jednostavno nisam dozvoljavao da bude onako kako je Beba navikao. Otkud znam.

Kako je Beba navikao?

- Pa, on je navikao svugde tako - galami...

Imali ste principijelna neslaganja...

- Jeste, jedno vreme ono “Srbija na dobrom putu” kad smo putovali...

I ko je bio kreator te ideje?

- Pa 90 odsto Beba.

A vi?

- Nisam se slagao sa tim nekim preteranim izlascima u javnost, sa tim nekim preteranim marketingom.

Da li je on imao kod Đinđića toliki uticaj?

- Kao na prijatelja možda, kao na premijera ne toliko, zato što su te stvari odlučivane na malom kolegijumu, a kasnije na vladi. Znači, Beba nije bio član malog kolegijuma i nije bio član vlade. Mislim, šta znači kod Zorana imati uticaj? Dođem, kažem: Zorane, ne treba ovo ovako, propustio si, nisi video. On kaže: Pa dobro, kad sam ja propustio, što to ti nisi uradio? I tako. Ne možete vi Zorana ni na šta nagovoriti što on neće.

Popović je svedočio da se Zoran Đinđić viđao sa Jovicom Stanišićem, sa Legijom...

- To je sve bilo pre pobune “crvenih beretki”. Nisam imao dodirnih tačaka ni sa pisanim informacijama koje su dolazile iz službe kod Zorana. Pa, meni zameraju da ja nisam prvoborac 5. oktobra.

Jeste li vi poznavali Legiju?

- Ja sam Legiju jednom video u životu. Na toj žurci u Cepter palati. On se pojavio...

Pričalo se da je jednom upao u vladu i tamo pravio haos, kad je Đinđić hteo da izvrši neka smenjivanja...

- Ne, nije tačno. Postojali su ljudi koji su ga se bojali, možda su postojali, ali ja ga se ne bojim niti sam ga se bojao i sigurno bih mu se suprotstavio...

...Legije se niste bojali.

- Nikad ga se nisam bojao. Da li bih mu ja poslao onu ružnu poruku preko novina, da ga se bojim?

Da li je Đinđić pred atentat promenio svoj odnos prema Vladimiru Popoviću?

- Ako su bili zajedno u Brazilu za Novu godinu, šta dalje da vam kažem. Privatno su bili zajedno u Brazilu. Znate, ja sam Zoranu koristio kao ono: crnac si, kapiraš, radi kao crnac, kapiraj ko belac - i gotovo. A on je s Bebom bio prijatelj.

Lični prijatelj, dakle?

- Lični prijatelj. Tako je.

A Đinđićev odnos prema Čedi Jovanoviću?

- Ja Čedu Jovanovića upoznajem godinu i po dana posle dolaska u vladu. On je bio u Skupštini, retko je dolazio u vladu. Ja ga nisam viđao. On se viđao sa Zoranom kući ili gde li. Ne mogu da kažem da li je promenio odnos ili nije. On je i dalje dolazio, a šta su oni razgovarali u kancelariji, nisam držao sveću.

Šta kažete o borbama u Demokratskoj stranci za Đinđićevo nasleđe?

- Ružno. S čije god strane gledano, ružno je.

Beba Popović tvrdi da su inspiratori Đinđićevog ubistva vojna služba bezbednosti, Srpska pravoslavna crkva, Akademija nauka, tajkuni iz Miloševićevog vremena, ratni zločinci i ratni profiteri. Da li je Đinđić imao nameru da za pet dana preuzme vojsku?

- Ja mislim... Zoran Živković trebalo je da postane ministar, ako se sećate.

Da, i time bi Đinđić preuzeo vojsku?

- Pa mislim, verovatno bi raspustio Vojnu obaveštajnu službu.

Jeste li vi bili upoznati s tim njegovim namerama?

- Ne specijalno, ali mislim da je on bio u kontaktu sa nekim penzionisanim generalima...

Kojim generalima?

- Ne znam, verujte.

Mislite li da postoji dokumentacija o svemu ovome ili ...

- Da, kad otvore gore sve papire ovom narodu, onda će se videti.