Srbija uz tarabu

Bez obzira na to kakve asocijacije izazivali, dobre ili loše, spomenici su svetinja svakog naroda jer progovaraju o istoriji i vremenu, o motivu nadahnuća i njihovim kreatorima. Uništavanjem spomenika brišu se istorijski tragovi, nestaju fakti i falsifikuje se istina. Usporava se samosaznanje. Onemogućava kako samoostvarivanje pojedinca, tako i čitavog naroda. Spoljašnji svet nije ništa drugo do još neostvarena unutrašnjost, kaže Svedeborg.

Ima mnogo spomenika po svetu podignutih u čast i slavu svetom Georgiju. Ali najživlji i najautentičniji koji sam videla je onaj u Ateljeu 212.

Nekada, u davna vremena, umetnici su stvarali svoja dela u slavu Boga, ne potpisujući ih. Ovaj pozorišni komad čiju sam premijeru gledala još 1986, napisao je Dušan Kovačević. Besmrtno delo. Da ništa više nije napisao, dovoljno je. Ono što se u njemu zbiva, odnos je između čoveka i Boga. Ovom Duškovom delu ne trebaju gledaoci. Ali gledalac, pogotovu srpski, treba ovo delo, kao hleb nasušni.

Povodom godišnjice smrti reditelja LJubomira Draškića, glumci su, uz pomoć inspicijenta, rekonstruisali predstavu. Obnovili komad, postavili Mucijev mizanscen: dve tarabe, a između nebo. I Srbija. Glumci su uskočili u ono što se ne zaboravlja i odigrali sve: prošlost, budućnost i sadašnjost.

Između otadžbine i sinovine mi ne postojimo, kaže poručnik Tasić, na prvoj liniji fronta. Taj poručnik Tasić, da li je to on go na sceni, ili je to reditelj Draškić sprao sa glumca sve materijalnosti i ostavio samo psihu.

Da li je Dragan Nikolić Gavrilo ili je Gavrilo Dragan? Koji od njih dvojice čije lice nosi? Da li savremeni Gaga podseća na stare freske ili Gavrilo s lakoćom nosi tragičnu sudbinu antičkog junaka. Prava transmisija pozorišta u život ili života u pozorište. Šekspirovska.

Ova predstava, živi spomenik, trebalo bi da se igra kao biblijski tekst, trajno. One dve tarabe, Mucijeve, i Sveti Georgije Srpski, Duškov i naš, između, za sva vremena, da čekaju generacije glumaca i gledalaca koji dolaze. Zavetna predstava. I trebalo bi da traje dok je i Ateljea. Zbog svega, i svih i sebe samih.

Vesna Janković

(Autor je književnik iz Beograda)