Akp., SHP i SO

“Pacijenti doveženi od strane SHP imaju prednost” piše na vratima prijemne ambulante u bolnici, nije važno kojoj. Dovežen umesto dovezen još je jedan primer rasprostranjene greške, slično kao potrešen Olje Kovačević (pre neko veče u emisiji “Klopka”) umesto pravilnog potresen, ili kao donešen, prenešen, iznešen umesto donesen, prenesen, iznesen i tako dalje.

Što se tiče skraćenice SHP, u datom kontekstu nije teško setiti se da znači “Služba hitne pomoći”. Nadajmo se ipak da takav način pisanja neće preuzeti novinari, koji mnogo vole skraćenice, na štetu razumljivosti svojih tekstova. U običnom govoru kažemo naprosto hitna pomoć, što je izraz od samo četiri sloga i ne zahteva skraćivanje. Zamislio sam jednu morbidnu scenu, koju besplatno ustupam scenaristima budućih horor filmova. Generalni direktor sedi sam u kancelariji i odjednom oseti oštar bol u grudima. Podiže slušalicu i poslednjim snagama kaže sekretarici: “LJiljo, zovite SHP”. Zatim se skljoka na sto i polako umire od infarkta, dok u predsoblju sekretarica, ništa ne sluteći, prevrće imenike i privredne adresare u pokušaju da otkrije koja je to organizacija SHP.

Posebnu vrstu skraćenja zapazio sam u jednom prošlogodišnjem broju “Blica”, na medicinskoj strani. Retko čitam “Blic”, pa ne znam da li im je to stalna praksa. U svakom slučaju, ovde je u članku o akupunkturi reč akupunktura upotrebljena samo jednom, dodata je u zagradi skraćenica “akp.”, a dalje u celom tekstu piše: “Akp. je metoda koja uravnotežuje...”, „zbog toga akp. pomaže telu da lakše podnese...”, “suština akp. je u tome da...”, “dolaze u akp. ordinacije” i tako sve do kraja.

U dodatku istog članka čak je i sintagma “za lečenje” skraćena u ZL, pa čitamo „homeopatija ZL sezonskih alergija, dijeta sa malo masnoća ZL nekih vrsta raka, masaža ZL bolova u leđima”, ili “akupunktura ZL glavobolje i zubobolje, psihoterapija ZL nesanice...” Isti metod primenjen je i u rubrici “LJubav i seks”: “Najčešće se doživi samo jednom tokom seksualnog odnosa (SO), čime se SO kompletira na obostrano zadovoljstvo”, “žene su spremnije da dožive i više orgazama tokom SO”, “sve vreme tokom SO počev od predigre” i tako redom.

Ovakva upotreba skraćenica uobičajena je u naučnim radovima, da se ne bi stalno ponavljali dugački stručni termini, ali novinskom stilu ne odgovara. Zamislite da skraćenica SO uđe u upotrebu i počne da se izgovara kao reč, onako kao što činimo sa skraćenicama MUP, DOS i sličnima. Moglo bi doći do velikih nesporazuma. Recimo, mužu koji se sprema da pođe u kupovinu žena dovikne “Treba mi so”, a muž se obraduje i počne da skida kaput. Ili, pacijentu kome je potrebna neslana dijeta lekar kaže “Izbegavajte so”, a pacijent to shvati kao skraćenicu i od tog dana živi monaškim životom.

“U poslednje vreme”, piše mi Goran Kapetanović, “među televizijskim prevodiocima primećujem sve češću upotrebu oblika glumeti, glumeo. Budući da rečnici uopšte ne pominju taj oblik, da li je u pitanju obično neznanje, ili je u glagolu glumiti zaista nekada postojao “jat” koji se sad zamenjuje sa e?”

U pitanju je obično neznanje. I ja sam u titlovima primetio oblike kao “glumeo sam”, “glumela je”. Tim prevodiocima (ili možda tom prevodiocu/toj prevoditeljki, jer ima ih malo, a svoju nepismenost prodaju na raznim televizijama i kanalima) treba jednom zauvek objasniti da se kaže samo glumiti, glumio, glumila, glumiće, a ne glumeti i slično.

Prevodioce pominje i V. Zdanski, koji piše: “Sve dok su kod nas samo prevodioci filmova brkali gde i kuda, mislio sam da je to posledica njihove nedoučenosti. Ali kada je univerzitetski profesor doktor Miroljub Labus rekao da je neko bio kod njega kući (umesto kod kuće), došao sam u nedoumicu: zar se i njemu omaklo da se frlja sos padeži? Tridesetog decembra uveče pridružio mu se i književnik Vuk Drašković, kada je za Studio B izjavio da će novu godinu dočekati kući.”

“Bio sam kući” nije obično “frljanje sos padeži”, jer kući je danas prilog, nastao na sličan način kao hrvatsko ili rusko doma. NJegova upotreba u značenju mesta boravka, međutim, ne smatra se za književnu. Dozvoljen je kad znači cilj kretanja (dakle: Idem kući, ali Sedim kod kuće).