Voja je stari robijaš

Iako posetiocima pritvorske jedinice u Ševeningenu pravila zabranjuju da javno govore o fizičkom, zdravstvenom i psihičkom stanju pritvorenika, Jadranka Šešelj je rado pristala da govori za NIN. Ova četrdesetčetvorogodišnja majka troje dece ne dramatizuje situaciju u kojoj se našla. “Šešelj je odlično organizovan i disciplinovan. Oni prosto ne znaju kako da ga slome. Sada su ga iz novog prebacili u stari objekat koji je u sklopu holandskog zatvora. Uslovi su lošiji, kupatilo na spratu je zajedničko... Sigurna sam da je to kazna, neka vrsta neke njihove pedagoške mere. Čudi me da posle dve godine nisu shvatili da takav tretman može samo da ga ojača”, kaže žena koju po sopstvenom priznanju politika nije ni najmanje zanimala sve dok nije upoznala Vojislava Šešelja.

Jadranka u Hagu obično ostane nekoliko dana provodeći po osam sati dnevno sa suprugom. Da li se prilikom poseta viđa i razgovara sa ostalim zatvorenicima, da li je videla najnovijeg stanara Ševeningena generala Lazarevića?

- Videla sam ga i stekla sam utisak da on još uvek nije svestan gde je došao. Videla sam ga dok je razgovarao sa advokatima, dobro izgleda. Bio je nasmejan. Meni lično bilo je tužno što vidim generala u trenerci, više bi mi imponovalo da sam ga videla u uniformi.

Da li ste posećujući supruga imali prilike da vidite njegove kolege – pritvorenike?

- Ukoliko i oni imaju posetu, viđam ih. Viđam ih, u stvari, jer su u hodniku u prizemlju sobe za posetioce. Ima ih šest. Iako sam mnoge od njih prvi put videla u zatvoru, svi mi se srdačno obraćaju kao da sam došla da posetim svakog od njih.

Jeste li se tako upoznali i sa Slobodanom Miloševićem?

- Da, zanimljivo je da je on uvek jako dobro raspoložen. Prilikom takvih susreta osećam se pomalo neprijatno, prosto ne znam šta da kažem tim ljudima. Razmenimo pozdrave, oni se obično našale ali šta da ih pitam... I sa Miloševićem sam imala tu vrstu blokade. Kada sam nedavno povela svog najmlađeg sina Vladimira, svratio je da nas počasti jer je u isto vreme bio rođendan njegovom unuku Marku. Čak i u takvoj situaciji trudio se da me oraspoloži. Takav je i Voja, do sada nije pokazao nervozu, loše raspoloženje. Svi mi kažu da bodri one sklone depresiji. U početku je bio na istom spratu sa Milutinovićem i puno mu je značilo Vojino prisustvo. Voja je, uostalom, stari robijaš. Milan nije imao takvo iskustvo, bio je tip salonskog političara i verovatno nije ni sanjao da će završiti u ševeningenskom zatvoru.

Da li je atmosfera prijateljska i među zatvorenicima različitih nacionalnosti? Čini se da je zatvor zbližio Miloševića i Šešelja. Da nekadašnji predsednik SPS-a više računa na pomoć SRS-a.

- Nije neobično to što je u jednom trenutku Milošević podržao radikale jer je jasno da SPS ne funkcioniše onako kako on očekuje. Milošević u Hagu ne brani sebe, on tu nije u svojstvu privatnog lica – on je tu stigao kao predsednik države. Država, međutim, ništa ne čini da mu u odbrani pomogne. Paralelno, njegova kompletna porodica izložena je, najblaže rečeno, raznim neprijatnostima. Uprkos svemu, on fenomenalno vodi svoju odbranu. Prosto se pitam odakle mu snage za to, odlično se bori, odlično se brani.

Da li ste čitali optužnicu protiv svog supruga?

- Čak su i svedoci koji su bili instruisani od Tužilaštva tribunala priznali da su dobrovoljci koje je SRS upućivao, delovali pod komandom VJ, a ne samostalno. Paravojnih formacija nije bilo. Ako se na tome ipak bude insistiralo, onda je valjda logično da Vuk Drašković po tom osnovu takođe treba da bude u Hagu. Pre svih. NJegova Srpska dobrovoljačka garda delovala je van komande VJ.

Vuk Drašković i Šešelj odavno su u kumovskoj vezi iako su se odavno politički razišli. Da li vas je Drašković, makar privatno, pozvao telefonom otkad mu je kum u Hagu?

- Nikada me nije pozvao ali to nisam ni očekivala. Pa svi svakodnevno možete da čujete i vidite koliko je solidaran.

Postoje dvojica lažnih svedoka. Jedan tvrdi da je Voja u Subotici na mitingu pred oko 6000 ljudi rekao da treba pobiti svu decu iz mešovitih brakova. Verujem da u to ne mogu da poveruju ni oni koji najviše ne vole Voju. Drugi svedok tvrdi da je negde u Skelanima izjavio da takvu decu treba pobiti još u kolevkama. Čujem, međutim, da još uvek nemaju svedoke koji bi potvrdili da je on lično zapovedao svojim dobrovoljcima.

Od kad je otišao u Hag, stranci raste popularnost. Mnogi misle da je to zbog toga što se SRS oslobodio svog iskompromitovanog lidera. Stranka je vidno promenila imidž i više ne insistira na nacionalizmu?

- Ja zaista nisam primetila promenu imidža na kojoj svi insistiraju. Od kada poznajem Tomu Nikolića, on je isti, isto važi i za Vučića. Oni su sad samo eksponiraniji pa se zbog toga to nekima samo tako čini. Meni smešno zvuči teza da je radikalima popularnost porasla jer su sada uglađeniji. Konačno, zar je važno ono što je spolja, da li se nešto sadržajno promenilo? Ja mislim da nije.

Visoki funkcioneri stranke u toku izbornih kampanja vidno su izbegavali da pomenu Šešelja osim ako su bili konkretno pritešnjeni pitanjem. Da li je moguće da to niste primetili?

- Ja sam slične opaske već čula. Mislim da je reč o pokušajima da se razbije jedinstvo stranke. Ali, o tome nema govora. Oni su toliko čvrsti, stabilni i jedinstveni da Voja uopšte nijednog trenutka nema dilemu da će se išta loše dogoditi. Čak mislim da iako redovno komunicira sa Tomom i Vučićem, da se njihovi razgovori pre svega vrte oko pitanja odbrane a da mnogo manje razgovaraju o stranačkim stvarima. Voja je znao kome ostavlja stranku, on zna da je ona u sigurnim rukama, zna da nema razloga za brigu.

Od kad se Šešelj dobrovoljno predao, prisustvovali ste svim važnim stranačkim događajima. Neki su primetili da nikada niste na pozornici već da birate mesto u publici. To je protumačeno kao signal – Šešelj je navodno nezadovoljan funkcionerima stranke?

- Čudi me da niko nije hteo da primeti kako ja nisam bila na pozornici ni kada je Voja bio tu. Pokušavam godinama da objasnim da me politika ne zanima, nikakav angažman u stranci nisam imala, niti sam to želela. Bilo bi ružno da se sad aktiviram, činilo bi mi se da tako jeftino profitiram.

Šešelj je, znači, zadovoljan načinom na koji stranka bez njega funkcioniše?

- Zaista je zadovoljan. Tu i tamo negoduje zbog neke sitnice ali je suštinski zadovoljan. LJutio se kada je bila aktuelna priča o vladinoj garanciji da se brani sa slobode. U početku je mislio da iza toga stoji SRS ali su ga razuverili. To je zaista bila državna inicijativa. LJutio se jer nije želeo da se ponižava.

Čini se da je vaša uloga jako važna. Već dugo ste mu jedina veza sa svetom i sa strankom?

- Ovom rukovodstvu nisu potrebne posebne instrukcije. Ako jesu, onda se čuju telefonom. Ja mu u Hag donosim neke podneske vezano za sudski proces i knjige. Osim što sam mu veza sa spoljnim svetom, ja sam pre svega nosač.

Družite li se sa suprugama haških zatvorenika?

- To bi me dotuklo. Mi se u Hagu srećemo i razgovaramo. Ali, nisam sigurna da je to idealan osnov za neka nova druženja i prijateljstva. Prilikom mog poslednjeg boravka videla sam Šljivančaninovu suprugu. Nešto ranije upoznala sam Martićevu ćerku, Šainovićevu suprugu, Stakićevu, suprugu generala Krstića... Upoznala sam i Milicu Gajić. Ostavila je drugačiji utisak na mene od onog koji su stvarali mediji. Doživela sam je kao skromnu osobu koja je prošla kroz pakao.

Jedan tabloid je pisao da teško živite, da imate novčanih problema. Da li je to tačno?

- To je objavio “Kurir” na naslovnoj strani. Pošto ne želim da vređam novinare, neka ostane da sam pogrešno shvaćena. Kada me je novinar pozvao, jasno sam mu rekla da o tome ne želim da govorim. Neprijatno mi je da govorim o novcu. Lagala bih kada bih rekla da živim bezbrižno i da nemam materijalnih problema. Ali, ima ih 90 odsto građana naše zemlje i to svakako nije tema za novine. Bilo me je sramota kada sam taj tekst videla na naslovnoj strani. Izgledalo je kao da očekujem da mi neko nešto udeli. Žaliti se javno, to je ispod dostojanstva.

Kako vidite svoju budućnost, da li strahujete da će vaš suprug ostati dugo u zatvoru?

- Neizvesnost je najteža. Još nismo došli ni do početka procesa a kamoli do njegovog kraja. Nisam nerealna pa da verujem da će se brzo vratiti. Deca od posete do posete mere vreme. Pokušavam da ostanem normalna jer imam punu kuću dece.