Do you speak serbian?

Svet je posredstvom Interneta, zaista, postao – globalno selo, u kojem se ‘’zvanično’’ i uglavnom priča na engleskom jeziku. A kakva je onda tu sudbina malih jezika, kao što je srpski?

Milorad Simić, saradnik Instituta za srpski jezik SANU, kaže da danas, kada se brišu svetske granice, srpski jezik izgleda ‘’kao nezaštićen sistem’’, koji trpi razne udare, jer, unificiranje sveta neminovno utiče na sudbinu jezika naroda koji je u inferiornom položaju. Zato smatra, ako se ovako nastavi, da će za sledećih 100–200 godina na geografskoj karti od mnogih naroda i jezika ostati samo mrlje!

Jedan od najpouzdanijih načina, prema mišljenju Simića, da se danas zaštiti srpski jezik, jeste njegova digitalizacija, u čemu je upravo on jedan od pionira.

- Nisam ja prvi u tom poslu, ali sam prvi koji je digitaliziciji pristupio profesionalno, kao jezički stručnjak. Rezultat moga desetogodišnjeg rada je Programski paket RAS za obradu srpskog teksta na računaru i drugi lingvistički projekti koji čekaju “da dođe vreme” za njihovo objavljivanje. Programski paket RAS za MS Word 7–11 sastoji se od korektora – programa za proveru ispravnosti teksta, hifenatora – programa za podelu reči na slogove, i konvertora – programa za konverziju kodnih strana i sređivanje dela

interpunkcijskih grešaka.

Ovaj programski paket, ističe Simić, danas se koristi u gotovo svim većim medijskim kućama, na primer u Politici (na 152 računara), zatim u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Vukovoj zadužbini, Matici srpskoj, Generalštabu VSCG, u institutima, preduzećima i na privatnim računarima. A najveći kupac, ipak, je – srpska država, koja je preko Zavoda za informatiku i Internet naručila neograničen broj instalacija Programskog paketa RAS na neograničeno vreme za sve organe, organizacije i lokalnu samoupravu.

Simić kaže da se RAS stalno usavršava i dopunjava novim programima.

- U pripremi je nova verzija korektora sa bazom od 4 000 000 oblika reči (umesto sadašnje od 2 300 000 oblika), sa bazom neknjiževnih reči, sa proširenom bazom reči koje se pišu sa velikim početnim slovom, kao i program za ekavizaciju/ijekavizaciju teksta.

Radi se na još jednom projektu koji nadmašuje sve do sada urađene. To je Srpski elektronski rečnik, koji se temelji na 16 objavljenih tomova Rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti i tri poslednje knjige Rečnika Matice srpske.

- Na poslovima kompjuterske i klasične korekture teksta radilo je više od 100 saradnika. Mnogi od njih, moji prijatelji, radili su besplatno. Bilo je i onih koji nisu mogli da rade besplatno, jer su prehranjivali porodice i izbegle rođake. Plaćano je Programskim paketom RAS i sredstvima od prodaje tog paketa. (RAS je postao konvertibilna valuta!) U pomoć su finansijski pristigli bratstvo manastira Hilandara (novčanim poklonom), Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve (beskamatnom pozajmicom), Savezni sekretarijat za vere (jednokratnom pomoći), nekadašnji saradnik i programer inž. Nenad Bogojević, firma “Bukulja”... A kad nije novca bilo, išao sam na privatne pozajmice, devizne, sa kamatom od 10 odsto mesečno. Pokazalo se da za velike poslove nisu potrebni veliki novci niti slavne ličnosti, već velika nevolja – kaže Simić.

Ideju za objavljivanje Srpskog elektronskog rečnika prihvatili su i Naučno veće i Upravni odbor Instituta za srpski jezik SANU, a podržali Odeljenje jezika i književnosti SANU i Izvršni odbor Predsedništva SANU, ali da se on, ni godinu dana posle toga, ne pojavljuje! Obrazloženje: pojavila se pravna zavrzlama, koju navodno ne zna niko da reši.

- Pošto se za Srpski elektronski rečnik skoro četiri godine niko ne interesuje, a za njim postoji nasušna potreba, imaju takve rečnike svi civilizovani narodi, pa i zemlje u okruženju (kažu – i Albanci), nameravam da njegovo prvo izdanje finansiram sâm do kraja i pustim na besplatno korišćenje srpskoj kulturnoj javnosti, i to prvo preko Interneta (na sajtu njnjnj.rasprog.com), a kasnije i sa mogućnošću slobodnog kopiranja diskova. (Primera radi, Hrvati objavljuju rečnik za rečnikom, pa i elektronski rečnik, koji je, eto, stigao i u Institut za srpski jezik.)

U protekloj godini Simićeva agencija Srbosof, u saradnji sa Geografskim fakultetom u Beogradu, a sa blagoslovom Svetog arhijerejskog sinoda SPC i preporukom Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, objavila je i još jedno specijalno elektronsko izdanje: Geografsku enciklopediju naselja Srbije, koja predstavlja korigovano izdanje istoimene enciklopedije u četiri toma, urađene na Geografskom fakultetu u Beogradu (1998–2002. godine), pod rukovodstvom prof. dr Srboljuba Stamenkovića.

Na izradi ove enciklopedije, koja obuhvata 6 155 naselja, radilo je 113 autora raznih profila sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Prištini i naučnih instituta, ali i čitav niz mladih stvaralaca, uglavnom poslediplomaca, magistranata i doktoranada, zaposlenih na fakultetima, u institutima, po školama...

Zbog svega toga, Milorada Simića prijatelji u šali nazivaju srpskim Bilom Gejtsom. A on kaže:

- Kad bi Srbija bila Amerika, dobro bi bilo i meni i poreznicima. Ovako, od posla koji već deset godina radim, imam tek toliko da preživi moja petočlana porodica i da idem dalje.

Za srpski softver, kaže, najviše razumevanja pokazali su srpski pirati, koji su ga poštedeli!

- Svi pokušaji da posao na srpskom jezičkom paketu dobije krov neke srpske institucije pokazali su se bezuspešni (o tome postoji dobro sređena dokumentacija). Naša država ne shvata da svoj softver moramo imati i u školama, na fakultetima i u institutima, i to ne samo jezički paket, nego i softver koji bi na svetskom nivou pratio nastavu pojedinih predmeta. Svoj, ili ćemo morati kupiti tuđi. Za devize. Naša ministarstva – kažu zbog određenih zakonskih ograničenja – niti naručuju izradu softvera niti ga mogu kupovati od malih proizvođača i privatnih lica. (Za kompjutersku opremu nema ograničenja!) Ovo bi moglo biti i vrlo ozbiljno, kad se zna da je Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije promenilo naziv u – Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, što znači da smo se oprostili od tehnoloških i razvojnih ambicija. Možda je tu i softver. U tom slučaju ne ostaje nam ništa drugo nego da izađemo na ulice sa kasicama ili da se u hramovima Srpske pravoslavne crkve, pored kasica za izgradnju hramova, za decu bez roditelja, za prognana lica, postave i kase za srpski jezik, programe i školstvo. Udelite, braćo!