Štedeti, samo štedeti

Međunarodni monetarni fond je nedavno novinarima uputio završni izveštaj te međunarodne finansijske institucije o konsultacijama sa predstavnicima srpskih i crnogorskih vlasti obavljenim između 17. januara i 2. februara ove godine. Tokom tih konsultacija misija MMF-a predvođena Polom Tomsenom razmatrala je makroekonomsku politiku zemlje.

Koliko je neomiljen u srpskoj javnosti, toliko je MMF drag srpskim političarima: kad su na vlasti, da bi se iza njega zaklanjali, kad su u opoziciji, da bi uz pomoć njega vlast optuživali. Najnoviji izveštaj MMF-a iskorišćen je u iste svrhe. NIN prenosi njegove najzanimljivije delove.

3. Makroekonomske neuravnoteženosti u značajnoj meri imaju korene u strukturalnim problemima preduzeća u državnoj i društvenoj svojini. Privatni sektor još uvek učestvuje sa samo 45% u BDP-u zahvaljujući sporoj privatizaciji i restrukturiranju. Opšta finansijska nedisciplina u državnim i društvenim preduzećima je glavni izvor prekomernog porasta plata i privatne potrošnje; njihova niska produktivnost sprečava rast BDP-ija; njihova nekonkurentnost drži izvoz na nedovoljnih 16 odsto BDP-a dok uvoz ide do 43 odsto BDP-ija, što je pravo posrnuće u strukturalni trgovinski deficit.

4. Nedavne korekcije politike (misli se na finansijsku) teško da će biti dovoljne, iako je veoma rano za punu ocenu njihovog dometa. Zahvaljujući trenutnoj politici, BDP porast je projektovan na 4,5 odsto do 5 odsto u 2005. godini uglavnom zato što je doprinos poljoprivrede u 2004. godini bio izuzetan; spoljnotrgovinski deficit će ostati na 13 odsto BDP-ija; inflacija bi trebalo da ostane na jednom nivou niže, u najboljem slučaju. U prvom polugodištu deficit je trebalo da ostane dvocifren(10%) i pored snažnog rasta izvoza i donacija, implicirajući veliku spoljnu ranjivost. Inflacija treba da krene nadole a redukcija spoljnotrgovinskog deficita da se ubrza.

5. Dostizanje oba cilja traži pažljivo izbalansiranu politiku. Domaća tražnja mora biti usporena daljim stezanjem fiskalne, monetarne i politike zarada. Glavni teret će pasti na fiskalnu politiku kako se ne bi kroz prekomerno restriktivnu monetarnu politiku ugrozio oporavak investicija, ali i uzevši u obzir probleme u sprovođenju politike plata. Misija ne veruje da je do sada bilo dovoljno strukturalnih i institucionalnih promena kako bi se s pravom moglo oceniti da politika plata može značajnije olakšati breme fiskalne politike u zahtevima smanjenja potražnje. Mišljenje misije je da je neophodna dalja fiskalna konsolidacija koja prevazilazi projektovanu budžetom iz 2005. godine.

6.Politika kursa mora biti fleksibilna kako bi sprečila dalji porast već neprihvatljivo visokog deficita. Zahvaljujući široko rasprostranjenoj evrorizaciji, stabilizovanje deviznog kursa ili značajno limitiranje tempa padanja dinara bilo bi nesumnjivo efikasno sredstvo za usidrenje inflatornih očekivanja i obezbeđivanje smanjenja inflacije na kratak rok. Ali realna vrednost dinara bi zahtevala čak i veće fiskalno zatezanje nego što je to do sada bilo pod fleksibilnom deviznom politikom kako bi se sprečio dalji rast postojećeg deficita, a koji bi svakako morao biti izbegnut. Ovo bi pogoršalo negativan uticaj upravljanja tražnjom na ekonomski rast. Prethodni pokušaji stabilizacije dinara su bili neuspešni najviše zahvaljujući nedovoljnoj fiskalnoj spremnosti da se zadrži pritisak plata u državnim i društvenim preduzećima. U svetlu neopadanja zbog pritiska, i razmatrajući diskusije o fiskalnim izmenama, misija veruje da bi bilo rizično koristiti kurs kako bi se izvršio značajan pritisak na inflaciju u ovom trenutku.

7. S obzirom na visoke poreze, fiskalno zatezanje bi trebalo da se izvede uštedom u javnoj potrošnji. Smanjenje poreza bi trebalo odložiti sve dok se ne pojavi značajno smanjenje inflacije i spoljnotrgovinskog deficita. Kako subvencije i socijalna davanja idu do 23 odsto BDP-a a vladini troškovi na plate čine oko 11 odsto BDP-a, što je u oba slučaja veoma visok nivo, uštede su na putu da pogode ove delove. Sa deficitom penzionog fonda od šest odsto BDP-a i demografskim razvojem koji može pogoršati situaciju, reforma penzionog sistema je stvar velike hitnosti. Planovi jedne od velikih opština da poveća plate razlog su za najhitniju zabrinutost. Dok se troškovi budu potpuno sasecali, biće potrebni dodatni izvori da podrže reforme, najviše za isplatu otpremnina i modernizaciju infrastrukture.

8. Potrebno je pooštravanje monetarne politike u Srbiji. Strukturalne promene i povećano poverenje u bankarski sistem su izazvali kreditni bum. Veliki broj stranih banaka sa dobrom reputacijom koje su ušle na tržište u proteklim godinama, privukli su značajne depozite i postali sposobni za zaduživanje u inostranstvu. Ovo je omogućilo bankama da drastično povećavaju kredite, pri čemu su dve petine potrošački krediti. Porast poverenja sa pratećim rastom finansijskog posredovanja u mnogo čemu su poželjni, ali oni takođe podgrevaju tražnju. Stoga se misija slaže sa nedavnim nametnutim restrikcijama na potrošačke kredite i uključivanje zajmova iz inostranstva u procenu rezervi. Štaviše, misija veruje da je dalje pooštravanje monetarne politke potrebno da bi se oborila inflacija u predstojećim mesecima.

12. Nametanje ograničenja plata u velikim državnim preduzećima je dobrodošlo s obzirom na njihovu slabu finansijsku disciplinu. Međutim, nedostatak dogovora o biznis planovima koji su dosledni takvim limitima nameće sumnje u pogledu efikasnosti ovih mera. Kako ova preduzeća upošljavaju svega osam odsto od zaposlenih u nepoljoprivrednim delatnostima, neophodna su druga sredstva za primenu finansijske discipline, koja moraju biti snažno primenjena. Posebno je neophodno da državna preduzeća prestanu da pružaju usluge problematičnim mušterijama i da stečajne procedure moraju biti pokrenute kada dođe do prolongiranja dugova.

17. Perspektiva održivog rasta zasnovanog na izvozu zavisi od što skorijeg rešavanja političkih problema koji usporavaju integraciju sa Evropskom unijom. Iako je van okvira misije, ovakva integracija je ključ za neometano učešće u međunarodnoj trgovini, pristup tržištu kapitala i direktna velika strana ulaganja neophodna za restrukturiranje ekonomije. Ovaj integracioni proces se takođe pokazao kao krucijalan za poboljšanje domaće investicione klime i iniciranje šire političke pomoći za ekonomske reforme u drugim centralnoevropskim i istočnoevropskim zemljama. Sa pozicije prve među zemljama u regionu koje su počele proces tranzicije, SCG je sada pala na zadnje pozicije, pa je neophodno učiniti odvažan potez u pravcu integrisanja u Evropsku uniju što je jedini realan put za nadoknađivanje izgubljenog.