Potraga za atomskim grobljem

Pola miliona tona srednje i niskoradioaktivnog otpada iz nuklearne elektrane “Krško” postalo je prava noćna mora Slovenije. Problem njihovog skladištenja zaoštrava i ionako uzdrmane slovenačko-hrvatske odnose. Sve ozbiljnije preti da izazove i nove proteste ekoloških pokreta Austrije i Italije.

Mada će privremeni hangar isluženih atoma u strogo nadziranoj zoni kruga nuklearke biti pun do vrha za manje od dve godine, država još nije ni na putu ka pravom rešenju.

Svi dosadašnji pokušaji da pronađe mesto gde bi trajno pokopala skoro 5 000 čeličnih buradi sa zlokobnim tovarom, izjalovili su se. Uprkos primamljivom obeštećenju, godišnje čak 2 300 000 evra, opštinske vlade širom Slovenije jedna za drugom odbijaju atomsko groblje u svom ataru.

Strah od dugovečnog zračenja nadjačao je tradicionalnu srebroljubivost Slovenaca. Nedavnom javnom konkursu za deponiju radioaktivnog otpada prvi su zauvek zalupili vrata Portorož, Izola, Kopar i Nova Gorica. Jednako je odgovorilo i više desetina drugih gradova. A na retke oprezne pokušaje političkih čelnika zabačenih varošica da desetkovane lokalne budžete spasu prodajom svog terena državi, njihovi su žitelji uzvratili zahtevima o konačnoj odluci referendumom. Negativan ishod dozvole da budućim generacijama stolećima u komšiluku izdišu atomi, unapred je siguran.

Nova slovenačka vlada za sada ne vidi izlaz iz situacije nasleđene od prethodnih vlasti, koje su jednako neodgovorno koliko i uporno 22 godine odlagale da se suoče sa tim problemom.

Preuzimanje polovine nuklearnog otpada prošle je nedelje zvanično odbacila i Hrvatska. Zagreb ni po koju cenu ne želi “uvoz slovenačkog atomskog smeća”, iako ga na to obavezuje međudržavni sporazum sa Slovenijom o ravnopravnom vlasništvu nad “Krškom”, iz kojeg se Hrvatska punu deceniju snabdeva čak četvrtinom ukupno utrošene struje.

Poslanik Sabora Vladimir Pleša optužio je slovenačke vlasti da su Hrvatskoj već poturile to “kukavičje jaje”. Tvrdi, naime, da još od 1985. tik uz hrvatsku granicu skrivaju tajnu deponiju nisko i srednjoradioaktivnih otpadaka iz “Krškog”. Kaže, tamo su zakopane desetine buradi nuklearnog smeća.

Prema svedočenju meštana okolnih sela, burad su dovožena noću šleperima, uz policijsku pratnju. Bacana su u jamu, a rudnik i svi objekti kasnije su potopljeni. Zbrisani su sa lica zemlje. Pleša je svoje argumente potkrepio i podacima da je u toj oblasti prošle decenije utrostručen broj obolelih od raka. Uništene su i ribe u obližnjim rekama, dok analiza voda nepobitno pokazuje blizinu radioaktivnog otpada.

Neizvesna sudbina srednje i niskoradioaktivnih otpadaka iz “Krškog” zabrinula je i stranke zelenih Austrije i Italije. Parlamenti u Beču i Rimu upozoravaju da bi deponija blizu njihovih granica sa Slovenijom predstavljala večitu pretnju po zdravlje stanovnika šireg područja. Ako se države ogluše o njihove zahteve, najavljuju masovne proteste sve dok nuklearka ne bude ugašena pre isteka njenog tehničkog životnog veka, 2023. godine.

Ekološki pokreti u Austriji i Italiji pri tom podsećaju svoje vlade da ovog puta neće odustati kao u slučaju uslovljavanja članstva Slovenije u Evropskoj uniji zatvaranjem “Krškog”, koje je, kako su uvereni, među najnesigurnijim nuklearnim elektranama i stalna opasnost za taj deo Evrope.

Igor Šaranović